Kazahstan i Uzbekistan nude Evropi litijum, volfram i druge strateške materijale, ali sve češće pod uslovima koji podrazumevaju da se veći deo prerade, tehnologije i stvaranja vrednosti zadrži u zemlji.
~445 miliona eura potencijalne investicije HMS Bergbaua | više od 140 projekata u predloženom portfoliju TMK-a | mandat Societe Generale od 50 miliona eura
TAŠKENT/ASTANA, 4. novembra – Potraga Evrope za alternativama koncentrisanim lancima snabdevanja kritičnim mineralima širi se dalje u Centralnu Aziju, ali Kazahstan i Uzbekistan jasno stavljaju do znanja da će se naredna faza saradnje zasnivati na preradi i industrijskim investicijama, a ne na jednostavnom izvozu sirovina.
Ovaj zaokret je važan za evropske proizvođače jer region objedinjuje geološki potencijal i političku spremnost da privuče zapadni kapital. Takođe se nalazi na transportnim pravcima koji mogu da povežu azijsku proizvodnju sa evropskim kupcima, bez potpunog oslanjanja na rusku infrastrukturu. Međutim, poslovni model se menja: vlade u Astani i Taškentu žele da rafinisanje, konverzija, proizvodnja komponenti i tehnička znanja ostanu bliže rudniku.
Nemačka i Kazahstan su krajem septembra usvojili plan za period 2026–2028. koji obuhvata industrijsku saradnju, vađenje i preradu minerala, kao i proizvodnju proizvoda veće dodate vrednosti u Kazahstanu. Nemačka kompanija HMS Bergbau priprema projekat vađenja i prerade litijuma u istočnom Kazahstanu, uz potencijalnu investiciju od oko 445 miliona eura, pod uslovom da se potvrde komercijalno isplative rezerve.
Uzbekistan sprovodi sličnu strategiju preko državnog Uzbekistan Technological Metals Complexa, odnosno TMK-a. Kompanija proizvodi volfram i molibden i navodi da je Nemačka bila njeno prvo izvozno tržište. Takođe izveštava o prodaji u Belgiju i Holandiju, čime je proizvođač iz Centralne Azije već uspostavio komercijalni most ka evropskoj industriji, umesto da se oslanja samo na buduće političke odnose.
Uzbekistanska ponuda je široka. Na predstavljanju u Berlinu u septembru, TMK je predstavio više od 140 predloženih investicionih projekata, čija se ukupna vrednost procenjuje na oko 3,7 milijardi eura. TMK je 16. oktobra potpisao preliminarni uslove finansiranja sa francuskom bankom Societe Generale za finansiranje pre izvoza, nakon junskog sporazuma o mandatu za obezbeđivanje 50 miliona eura za podršku proizvodnim kapacitetima i izvozu.
Razgovori o finansiranju prošireni su 4. novembra, kada se TMK sastao sa predstavnicima Francuske razvojne agencije i FERDI-ja kako bi razgovarali o međunarodnom finansiranju vađenja kritičnih minerala, duboke prerade i proizvoda veće dodate vrednosti. Naglasak na mogućnosti finansiranja, održivosti i pripremi projekata ukazuje na to da evropsko angažovanje počinje da se pomera sa diplomatskih izjava ka konkretnim finansijskim strukturama.
Centralna Azija je Evropi privlačna jer nudi nekoliko materijala koji su neposredno povezani sa prioritetima industrijske politike, uključujući litijum i volfram. Ipak, vrednost regiona nije samo u njegovom geološkom potencijalu. On takođe postaje provera može li evropski kapital da se nadmeće sa kineskim finansiranjem i nabavkom, uz prihvatanje toga da zemlje proizvođači žele da domaća industrijalizacija bude deo dogovora.
To stvara drugačiji profil rizika. Evropski investitori moraju da procene kvalitet resursa, izdavanje dozvola, dostupnost vode i struje, logistiku preko Srednjeg koridora, upravljanje projektima i mogućnost uspostavljanja međunarodno prihvatljivih kontrola zaštite životne sredine i lanca snabdevanja. Sama dozvola za rudarstvo više nije dovoljna; mogućnost finansiranja sve više zavisi od celog lanca, od rudnika do tržišta.
Prilika je, dakle, veća od obezbeđivanja tona koncentrata. Evropa može da koristi Centralnu Aziju za diversifikaciju vađenja, ali trajnije mogućnosti možda leže u opremi za preradu, inženjeringu, projektnom finansiranju, digitalnim sistemima za rudnike, laboratorijama i dugoročnim ugovorima o otkupu vezanim za sledljivu proizvodnju.
Centralna Azija ne postaje jednostavna zamena za Kinu. Ona se razvija u drugu industrijsku platformu, čije vlade očekuju da Evropa ulaže u lanac vrednosti. Za evropske rudarske kompanije, banke i proizvođače, to region čini složenijim — i potencijalno strateški važnijim — od uobičajene prilike za nabavku.
