Condor dobija svoju prvu licencu za eksploataciju litijumskog slanog rastvora u Kazahstanu

Kompanija Condor Energies Inc. objavila je da je Vlada Kazahstana kompaniji dodelila licencu za eksploataciju litijumske soli u Kazahstanu od 37.300 hektara
(„Prva licenca za litijum“). Condor ima 100% radni udeo u prvoj litijumskoj licenci na period od šest godina.
Prethodna bušotina u okviru Prve litijumske dozvole za istraživanje
ugljovodonika naišla je i testirala naslage slane vode sa koncentracijom litijuma od 67 miligrama po litru u intervalima starosti karbona, kako je izvestilo Ministarstvo geologije Republike Kazahstan. Kolona od 670 metara testiranog i netestiranog rezervoara slane vode identifikovana je iz istorijskih podataka o kablovima i jezgru. Ovaj bunar je takođe prodro u sam vrh devonskih sedimenata i akumulacioni peskovi su naišli, ali nisu testirani.
Condor je ranije sklopio obavezujući ugovor o prodaji i kupovini za posebnu licencu za eksploataciju litijuma („Druga litijumska licenca“) sa entitetom u državnom vlasništvu i kompanija čeka konačno odobrenje Vlade Kazahstana da završi nabavku. Prethodna bušotina u okviru Druge litijumske dozvole za istraživanje ugljovodonika naišla je i testirala naslage slane vode sa koncentracijom litijuma do 130 miligrama po litru uintervalima starosti devona i karbona, kako je izvestilo Ministarstvo geologije Republike Kazahstan.
Kolona od 1000 metara testiranog i netestiranog rezervoara slane vode identifikovana je iz istorijskih podataka o kablovima i jezgru. Condor će imati 95% radnog udela u Drugoj litijumskoj licenci i poslovati i biti odgovoran za finansiranje svih aktivnosti, dok će prodavac zadržati 5% prenetog radnog udela.
Licence za litijum su strateški locirane između Evrope i Kine, obezbeđujući direktan pristup postojećim i robusnim litijumskim tržištima. Kompanija namerava da proizvodi litijum korišćenjem tehnologije direktne ekstrakcije litijuma zatvorene petlje („DLE“). S obzirom na to da litijumske licence kompanije nisu povezane sa starim naftnim bušotinama niti bilo kakvim prijavljenim prisustvom vodonik-sulfida, predviđena je manje složena i kapitalno intenzivna modularna DLE tehnologija za odvajanje litijuma iz slane vode u poređenju sa projektima ekstrakcije litijuma koji ciljaju na rasoline naftnih polja.
Primenom dokazanih DLE proizvodnih tehnologija, kompanija očekuje da će imati
mnogo manji uticaj na životnu sredinu od postojećih operacija proizvodnje litijuma koje koriste otvorene kope ili bazene za isparavanje slane vode. Kompanija takođe procenjuje izgradnju projekta za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora kako bi se postigla neto nula emisija za svoju proizvodnju litijuma.
Inicijalni razvojni plan kompanije u narednih dvanaest meseci uključuje bušenje i
ispitivanje dve bušotine kako bi se verifikovale stope isporučivosti, potvrdila bočna proširenja i koncentracije litijuma u ​​testiranim i neproverenim intervalima, izvođenje preliminarnog inženjeringa za proizvodne pogone i priprema mineralnih resursa ili Izveštaj o mineralnim rezervama u skladu sa Nacionalnim instrumentom 43-101 standardima obelodanjivanja za mineralne projekte („Izveštaj o mineralima“). U toku je nabavka dugoročne opreme i ugovaranje opreme za bušenje.
Kompanija ne tretira istorijsku procenu kao tekuće mineralne resurse ili mineralne rezerve jer su neophodna dodatna bušenja i ispitivanja, a kvalifikovana osoba nije uradila dovoljno posla da klasifikuje istorijske procene kao tekuće mineralne resurse ili mineralne rezerve. Neizvesno je da li će dalje bušenje dovesti do toga da područje bude označeno kao mineralni resurs ili rezerva. Čitaoci se na sličan način ne treba oslanjati na istorijsku procenu koncentracije litijuma za Licencu za litijum kao indikaciju stvarne koncentracije litijuma ili verovatnoće da će Kompanija moći da postigne slične proizvodne rezultate.