Evropska industrija baterija ulazi u fazu u kojoj se tehnološki napredak mora vezati za kapacitete i tržišne potrebe, jer potražnja raste pod uticajem električnih vozila, sistema za skladištenje iz obnovljivih izvora i prenosive elektronike. U isto vreme, konkurencija na globalnom nivou se intenzivira, a Kina zadržava dominantnu poziciju u proizvodnji ćelija. Prema procenama, Kina drži oko 70% sadašnjih i planiranih kapaciteta proizvodnje baterijskih ćelija, uz 101 fabriku planiranu do 2029. godine.
Planovi u Evropi ukazuju na pokušaj da se nadoknadi razlika u industrijskoj skali: najavljeno je da će izgradnja 30 gigafabrika premašiti kapacitet od 1 teravat-sat do 2030. godine. Evropske inicijative se oslanjaju na smanjenje zavisnosti od kineskih baza u kontekstu tranzicije električnih vozila i cilja približavanja klimatskoj neutralnosti. U okviru te politike, Evropa želi da poveća svoj udeo proizvodnje na 25% tokom ove decenije. Ovaj cilj direktno utiče na to kako se raspoređuju javna sredstva za istraživanje i inovacije.
Strategija održivih baterija zahteva kontinuirane napore kroz celu vrednosnu lanac, od sirovina i naprednih materijala do proizvodnje, razvoja primena i reciklaže. U praksi, to znači da prioriteti za istraživanje moraju biti usklađeni sa industrijskim koracima koji vode ka gigafabrikama i komercijalnim tržištima. Procene Evropskog baterijskog saveza ukazuju da bi evropsko tržište baterija moglo dostići vrednost od 250 milijardi evra godišnje do 2025. godine. Za sektor je ključno da se rizici tehnologije smanjuju kroz ciljana ulaganja javnih vlasti.
Finansijski okvir već postoji, ali ostaje pitanje efikasne alokacije ograničenih sredstava. Između 2014. i 2020. industrija baterija je dobila najmanje 1,7 milijardi evra kroz EU grantove i garancije kredita, uz državne pomoći do 6 milijardi evra odobrene između 2019. i 2021. godine. Sa BATT4EU partnerstvom, planirana EU sredstva za istraživanje i inovacije u baterijama do 2027. godine trebalo bi da dostignu do 925 miliona evra u okviru programa Horizon Europe. U tom kontekstu, novi strateški dokument služi kao mehanizam za usmeravanje finansiranja prema prioritetima.
BATT4EU partnerstvo je razvilo novu Stratešku istraživačku i inovacionu agendu (SRIA) kako bi se izbegle praznine u finansiranju i dupliranje aktivnosti. Dokument predstavlja kulminaciju opsežnih konsultacija sa više od 200 članova udruženja Batteries European Partnership Association (BEPA). Dodatno, uključeni su doprinosi drugih značajnih evropskih inicijativa za baterije, uključujući Batteries Europe i Battery 2030+. Time se uspostavlja jedinstveniji pristup tehnološkom razvoju širom Evrope.
SRIA definiše vremenski usklađene istraživačke i inovacione prioritete za delove vrednosnog lanca baterija, čime se povezuju aktivnosti laboratorija sa industrijskim fazama implementacije. Agenda ističe šest imperativa koji treba da se reše radi povećanja konkurentnosti evropskog vrednosnog lanca baterija. Prvi imperativ je da se istraživanje i inovacije usklade sa potrebama industrije kako bi rezultati mogli da se prevedu u gigafabrike i tržišta. Drugi imperativ je povećanje strateške autonomije Evrope smanjenjem oslanjanja na uvezene kritične sirovine.
Treći imperativ obuhvata poboljšanje pristupačnosti cena baterija kako bi se ubrzala zelena tranzicija uz očuvanje konkurentnosti evropske industrije. Četvrti imperativ odnosi se na fleksibilnost sistema proizvodnje baterija i reciklaže, što je relevantno za prilagođavanje promenama u potražnji i tehnološkim specifikacijama. Peti imperativ predviđa okvir „safe and sustainable by design“ za baterije, dok šesti naglašava kontinuitet izvrsnog evropskog istraživanja i akademsko-industrijske saradnje. Ovakva struktura prioriteta utiče na to koje teme mogu dobiti prednost u programima finansiranja.
Cilj SRIA je da vodi raspodelu sredstava u Evropi i poveća merljiv uticaj istraživanja i inovacija kroz koordinaciju na nivou EU programa i nacionalnih politika. Dokument treba da posluži kao referenca za identifikovanje ključnih tehnoloških izazova i usmeravanje investiciono-tehničkih odluka unutar ekosistema istraživanja i industrije. SRIA obuhvata nivo Evropske unije kroz Horizon Europe, kao i nivo država članica i regiona, čime se nastoji postići koherentnost između različitih izvora podrške. U završnoj logici dokumenta naglasak je na tome da Evropa ostane konkurentna duž celog vrednosnog lanca baterija kroz fokusirane prioritete.
