Supported byElevatePR Digital
Supported byspot_img
RudarstvoAnaliza litijumskih projekata Jadar iz Srbije i Zinvald iz Nemačke, tehnologija i...

Analiza litijumskih projekata Jadar iz Srbije i Zinvald iz Nemačke, tehnologija i zaštita životne sredine

Supported byspot_img
Supported byspot_img

Analiza poređenja srpskog litijumskog projekta Jadar sa nemačkim projektom Zinvald podrazumeva sagledavanje nekoliko ključnih aspekata uključujući geografsku poziciju, veličinu resursa, fazu projekta, uticaj na životnu sredinu i potencijalne ekonomske koristi ili izazove.

Srpski litijumski projekat Jadar

Lokacija i resursi: Smešten u zapadnoj Srbiji, u blizini Loznice, projekat Jadar je značajno ležište litijum-borata koje je otkrio Rio Tinto. Sadrži jedno od najvećih svetskih nalazišta litijuma, i značajnih borata, ključnih za baterije električnih vozila i rešenja za obnovljivu energiju.

Supported by

Faza projekta: Projekat Jadar je bio u fazi razvoja, a Rio Tinto je planirao da počne proizvodnju 2023. Međutim, suočio se sa kašnjenjima i protivljenjem zbog zabrinutosti za životnu sredinu i regulatornih odobrenja.

Uticaj na životnu sredinu i društvo: Protivljenje aktivista za zaštitu životne sredine i lokalne zajednice predstavljalo je značajan izazov za projekat Jadar. Zabrinutost uključuje potencijalne uticaje na vodu, vazduh i kvalitet zemljišta, pored raseljavanja stanovnika i uticaja na lokalnu poljoprivredu.

Ekonomski uticaj: Srbiji je projekat obećao značajne ekonomske koristi, uključujući otvaranje novih radnih mesta, strane investicije i podsticaj lokalnoj i nacionalnoj ekonomiji. Međutim, budućnost projekta je neizvesna zbog ekoloških i regulatornih izazova sa kojima se suočava.

Nemački litijumski projekat Zinvald

Lokacija i resursi: Smešten u Istočnim rudnim planinama, jugoistočno od Drezdena, Nemačka, litijumski projekat Zinvald nalazi se u značajnom rudarskom regionu. Projekat je fokusiran na ekstrakciju litijuma za upotrebu u evropskoj baterijskoj i automobilskoj industriji.

Faza projekta: Projekat Zinvald je napredovao ka razvoju, sa detaljnim studijama izvodljivosti koje su sprovedene da bi se procenila ekonomska održivost vađenja litijuma iz ležišta.

Uticaj na životnu sredinu i društvo: Projekat naglašava održive i ekološki prihvatljive metode ekstrakcije, s obzirom na stroge ekološke propise u Nemačkoj. Projekat ima za cilj snabdevanje litijumom lokalne automobilske industrije i industrije baterija, smanjujući evropsko oslanjanje na uvezeni litijum.

Ekonomski uticaj: Projekat Zinnvald se smatra strateški važnim za Nemačku i Evropu, sa ciljem da unapredi lanac snabdevanja za proizvodnju baterija i električnih vozila. Obećava ekonomske koristi kao što su otvaranje radnih mesta i podrška evropskoj industriji proizvodnje baterija.

Poređenje i analiza

Geografski i strateški značaj: Oba projekta su strateški locirana da snabdevaju litijumom glavna tržišta. Jadar ima za cilj isporuku na globalno tržište, dok se Zinvald fokusira na evropsku industriju.

Zabrinutost za životnu sredinu: Projekat Jadar se suočio sa protivljenjem aktivista za zaštitu životne sredine i lokalne zajednice, što je uticalo na njegov napredak. Projekat Zinnvald podleže strogim ekološkim standardima i od samog početka naglašava održivu praksu.

Ekonomske koristi i izazovi: Oba projekta obećavaju ekonomske koristi kroz otvaranje novih radnih mesta i doprinose njihovim ekonomijama. Međutim, oni se takođe suočavaju sa izazovima: Jadar sa regulatornim i ekološkim protivljenjem, a Zinvald sa obezbeđivanjem ekonomske održivosti i održivih tehnika ekstrakcije.

Faza razvoja: Od poslednjeg ažuriranja, Jadar se suočio sa kašnjenjima zbog protivljenja i regulatornih prepreka, dok se Zinnvald kretao ka razvoju, fokusirajući se na studije izvodljivosti i zaštitu životne sredine.

Ukratko, i srpski Jadar i nemački litijumski projekti Zinvald su značajni po svom potencijalnom doprinosu globalnom i evropskom snabdevanju litijumom, ključnim za sektore obnovljive energije i električnih vozila. Međutim, oni se razlikuju po fazama razvoja, uticaju na životnu sredinu i društvo, kao i specifičnim izazovima sa kojima se suočavaju.

Razrada tehničkih i ekoloških aspekata srpskog litijumskog projekta Jadar i nemačkog litijumskog projekta Zinvald zahteva dublji pregled načina na koji je svaki odnjih projektovan za ekstrakciju i preradu litijuma, kao i specifična ekološka razmatranja i strategije ublažavanja koje koriste.

Srpski litijumski projekat Jadar – Tehnički i ekološki aspekti

Tehnički aspekti:

– Metoda ekstrakcije: Projekat Jadar planira da koristi konvencionalne tehnike podzemnog rudarstva za ekstrakciju rude koja sadrži litijum i borat. Ovaj metod zahteva značajnu infrastrukturu, uključujući šahtove, tunele i postrojenja za preradu.

Prerada: Prerada izvađene rude uključuje drobljenje i luženje za ekstrakciju litijuma i borata. Ovaj proces zahteva veliku količinu vode i hemikalija, što izaziva zabrinutost u vezi sa korišćenjem resursa i potencijalnom kontaminacijom.

– Inovacija: Rio Tinto je najavio razvoj novog, zaštićenog procesa za dobijanje litijuma iz rude, koji se predstavlja kao efikasniji i ekološki prihvatljiviji u poređenju sa tradicionalnim metodama.

Aspekti životne sredine:

– Upotreba i kontaminacija vode: Upotreba vode u projektu i potencijal za zagađenje vode bili su glavni problemi. Aktivnosti rudarstva i prerade zahtevaju značajne vodne resurse, a postoji i rizik od kontaminacije lokalnih vodotokova hemikalijama koje se koriste u preradi rude.

– Uticaj na biodiverzitet i ekosistem: Lokacija projekta Jadar je u blizini poljoprivrednog zemljišta i prirodnih staništa, što izaziva zabrinutost zbog uticaja na biodiverzitet i lokalne ekosisteme usled promene korišćenja zemljišta, zagađenja i korišćenja vode.

– Strategije ublažavanja: Rio Tinto je predložio različite strategije za ublažavanje, uključujući postrojenja za prečišćavanje vode, praćenje kvaliteta vazduha i vode i napore da se minimizira uticaj korišćenja zemljišta. Međutim, među ekološkim grupama i lokalnom zajednicom ostao je skepticizam u pogledu efikasnosti ovih mera.

Nemački litijumski projekat Zinvald – Tehnički i ekološki aspekti

Tehnički aspekti:

– Metoda ekstrakcije: Projekat Zinvald planira ekstrakciju litijuma iz litijumskog liskuna zvanog cinvaldit. Proces ekstrakcije uključuje rudarenje praćeno preradom za izdvajanje litijuma iz rude.

– Prerada: Ekstrakcija litijuma iz cinvaldita uključuje prženje rude sumpornom kiselinom pre ispiranja litijuma iz kalcina. Poznato je da je ovaj proces energetski intenzivan, ali je optimizovan za efikasnost i ekološke performanse.

– Fokus na održivost: Projekat ima za cilj da integriše održive prakse, kao što je korišćenje obnovljivih izvora energije za svoje operacije i istraživanje mogućnosti da se otpadni materijal koristi u drugim industrijama, smanjujući ukupni uticaj na životnu sredinu.

Aspekti životne sredine:

– Smanjen uticaj na životnu sredinu: Projekat naglašava smanjenje njegovog uticaja na životnu sredinu kroz pažljivo planiranje rudarskih aktivnosti, korišćenje manje invazivnih tehnologija i primenu naprednih praksi upravljanja životnom sredinom.

– Efikasnost energije i resursa: Fokusirajući se na energetsku efikasnost i sa ciljem korišćenja obnovljivih izvora energije, projekat Zinvald nastoji da minimizira svoj ugljenični otisak i korišćenje resursa, usklađujući se sa ciljevima održivosti Nemačke i EU.

– Usklađenost sa propisima i angažovanje zajednice: strogi nemački propisi o zaštiti životne sredine zahtevaju da se projekat Zinnvald pridržava visokih standarda zaštite životne sredine, upravljanja vodama i kvaliteta vazduha. Projekat se angažovao sa lokalnim zajednicama i zainteresovanim stranama kako bi rešio probleme i obezbedio transparentnost u svom radu.

Komparativna analiza:

– Projekat Jadar suočio se sa značajnim izazovima vezanim za korišćenje vode, hemijsku preradu i njen uticaj na lokalne zajednice i ekosisteme. Uprkos naporima Rio Tinta da ublaži ove uticaje, protivljenje javnosti i zabrinutost za životnu sredinu predstavljaju značajne prepreke.

– Nasuprot tome, projekat Zinvald je od samog početka stavio akcenat na održivost i ekološku kompatibilnost, nastojeći da se uskladi sa strogim nemačkim i ekološkim standardima EU. Njegov fokus na energetsku efikasnost, obnovljivu energiju i održive metode ekstrakcije odražava širi trend ka minimiziranju ekološkog otiska rudarskih operacija.

Oba projekta ilustruju složenost i izazove ekstrakcije litijuma, balansirajući potražnju za kritičnim mineralima za energetsku tranziciju sa potrebom da se zaštiti životna sredina, kao i da se angažuje  lokalna zajednica.

Izvor: miningwatch.news

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Povezani članci

Ionic-ova fabrika za reciklažu magneta u Belfastu izaziva globalno interesovanje

IonicRE ima ambiciozan 18-mesečni plan proizvodnje koji se proteže do trećeg kvartala 2025. Fabrika ima za cilj da obezbedi sigurne i održive alternative za okside retkih zemnih magneta (REO) uz ublažavanje rizika koji se obično povezuje sa novim...

Snabdevanje sirovinama je put ka evropskoj održivosti i digitalnoj tranziciji

Evropa se suočava sa odlukama koje će direktno uticati na njenu sposobnost da realizuje ciljeve navedene u Zakonu o kritičnim sirovinama (CRMA), koji je ključan za omogućavanje dvostruke tranzicije ka održivosti i digitalizaciji. Jedan put podrazumeva zavisnost, koju karakteriše napuštanje...

Nemačko udruženje WV Stahl poziva na brzo sprovođenje politike industrijskog razvoja

Prognoza globalne potražnje za čelikom WorldSteel asocijacije ukazuje na oporavak tražnje između 2024-2025, sa projektovanim rastom od 1-2% nakon pada izazvanog krizom COVID-19 u 2020. Povratak Nemačke svom statusu industrijskog središta zavisi od brzine sprovođenja politike industrijskog razvoja zemlje, smatraju...
error: Content is protected !!