Toplotni ekstremi i ubrzanje klimatskih promena menjaju tempo industrijskih planiranja, dok se istovremeno povećava potreba za mineralima koji ulaze u elektrifikaciju i čiste tehnologije. Studija Imperial College London navodi da bez brzog smanjenja emisija ugljen-dioksida postoji 50% šanse da se do 2030. godine obezbedi zadržavanje zagrevanja na minimalnih 1,5°C. U takvom okviru, tempo razvoja lanaca snabdevanja postaje jednako važan kao i sama proizvodnja energije. To direktno utiče na rudarsku industriju, jer se potražnja za kritičnim sirovinama formira brže nego što se kapaciteti mogu proširivati.
Mehanika potražnje je posebno vidljiva u sektoru električnih vozila, gde baterije povećavaju količinu minerala po vozilu u odnosu na modele na benzin. IEA procenjuje da električna vozila troše do 173 kg više minerala, uključujući cink, nikal i bakar, nego automobili na benzin. Dodatni podsticaji kroz javna sredstva i šeme za održivost ubrzali su prelaz na EV i hibridna vozila. Globalna prodaja EV porasla je za 60% tokom 2022. godine.
Širenje “zelene” potrošnje ne odnosi se samo na transport, već i na tehnologije za proizvodnju energije poput vetra i solarnih sistema. IEA procenjuje da će, kada se posmatra šire polje klimatskih tehnologija, potražnja za mnogim kritičnim metalima porasti za 400% do 2040. godine. U neto-nulti scenariju, narednu deceniju prati potreba za 9,7 miliona Mt novog snabdevanja bakrom. Za aluminijum se predviđa rast potražnje na između 12,8 Mt i 16 Mt godišnje do 2040. godine.
Uprkos projekcijama rasta potražnje, postojeći nivo proizvodnje kritičnih minerala ne pokriva potrebe koje proizlaze iz ciljeva temperaturnog puta od 1,5°C. Konsalting kompanija McKinsey navodi da bi potražnja za bakrom i niklom trebalo da premaši ponudu za pet do osam miliona odnosno 700.000 do jedan milion metričkih tona kako bi se ispunili ciljevi tog scenarija. Ovaj jaz nije samo tržišni pokazatelj, već i operativni signal za planiranje kapaciteta rudnika i prerade metala. U praksi, razlika između ponude i tražnje određuje koliko brzo industrija mora da odgovori na promenu strukture potražnje.
Istovremeno, regulatorni okvir postaje fragmentisan i često usmeren na regionalizaciju i zaštitu domaćih tržišta. U tekstu se navode primeri kao što su američki Inflation Reduction Act, australijska Critical Minerals Strategy i evropski Green Deal Industrial Plan, koji zajedno ilustruju kako politike mogu uticati na tokove trgovine kritičnim sirovinama. Takav pristup dodatno komplikuje upravljanje očekivanim deficitom ponude u odnosu na projekcije potražnje. U uslovima ubrzanog rasta tražnje, svaka promena pravila izvoza ili uvoza može imati neposredne posledice po raspoloživost materijala.
IEA identifikuje gotovo 200 politika i propisa širom sveta vezanih za kritične minerale, pri čemu je više od 100 doneto u poslednjih nekoliko godina. Neke od mera uključuju ograničenja uvoza i izvoza kritičnih minerala, a broj zabrana izvoza porastao je pet puta u odnosu na nivo iz 2009. godine. Ovakva dinamika ukazuje da se trgovinski režimi menjaju brže nego što se uspostavljaju stabilni dugoročni lanci snabdevanja. Zbog toga je koordinacija između industrijskih aktera i država postala ključna tema u planiranju nabavki.
Energetska tranzicija se dodatno vezuje za nacionalne razvojne ciljeve i strukturu emisija pojedinih ekonomija. U tekstu se navodi da Indija ostaje posvećena cilju “One Earth, One Family, One Future”, uz napomenu da čini 17% svetske populacije dok proizvodi manje od 4% globalnih emisija. Ekonomija je postavljena tako da održava standard rasta bez proporcionalnog povećanja emisija kakvo se tipično vezuje za druge napredne ekonomije. Transformacija energetskih resursa u tom kontekstu zavisi od održivog snabdevanja kritičnim mineralima.
Operativni odgovor industrije nije ograničen samo na povećanje obima proizvodnje već obuhvata dekarbonizaciju samog rudarskog procesa. U tekstu se naglašava da rešenje za zaštitu atmosfere zahteva ubrzano smanjenje emisija u okviru rudarske aktivnosti kako bi tranzicija bila “održiva, fer i pravedna”. Takođe se ističe da značaj materijala ne opravdava odstupanje od ekoloških, socijalnih i upravljačkih (ESG) standarda tokom eksploatacije i rada kroz vrednosni lanac. Governments and companies are positioned as zajednički akteri koji treba da poštuju potrebe lokalnih zajednica i njihova prava.
Inovacije i modeli saradnje predstavljeni su kao mehanizam za uklapanje održivosti u šire lance snabdevanja metala. Green Credit inicijativa pokrenuta je od strane premijera Modija na COP28 samitu, uz naglasak na javno-privatnim partnerstvima kao instrumentu koji može uticati ne samo na širenje rudarskih operacija već i na integraciju održivog pristupa kroz celokupnu vrednosnu mrežu. U tom okviru relevantno je kako se finansijski mehanizmi prevode u kriterijume rada dobavljača i proizvođača materijala koji ulaze u energetsku tranziciju.
Ukupna slika koju formiraju projekcije potražnje, regulatorne promene i zahtevi za dekarbonizacijom ukazuje na to da planiranje kapaciteta mora pratiti više paralelnih parametara: količine metala poput bakar, nikal i aluminijum, trgovinske režime izvoza i uvoza te standarde ESG usklađenosti tokom proizvodnje. Kada IEA procenjuje rast tražnje do 2040. godine uz istovremeni deficit ponude prema McKinseyju, regulatorne mere postaju faktor rizika za kontinuitet snabdevanja. Istovremeno, studijski nalaz o šansama zadržavanja zagrevanja do 2030. godine postavlja vremenski okvir unutar kojeg industrijski kapaciteti moraju biti usklađeni sa tempom energetskih promena.
U takvom okruženju ključna operativna pitanja ostaju vezana za to kako će rudarski sektor brzo povećavati raspoloživost kritičnih metala uz istovremeno smanjenje emisija iz procesa eksploatacije i prerade. Regulatorne odluke koje uvode ograničenja izvoza ili menjaju trgovinske tokove utiču na dostupnost sirovina u regionima koji ih koriste za elektrifikaciju i infrastrukturu čiste energije. Istovremeno, inicijative poput Green Credit-a predstavljaju pokušaj povezivanja održivih kriterijuma sa mehanizmima finansiranja duž lanca vrednosti.
