Evropski projekat RE-SOURCING, finansiran sredstvima EU u trajanju od četiri godine, razrađuje okvir za usklađivanje praksi odgovornog izvlačenja i upravljanja sirovinama koje su ključne za energetsku i industrijsku tranziciju. U fokusu su međusektorske veze između obnovljive energije, mobilnosti i električne i elektronske opreme, uz definisanje privremenih koraka do 2050. godine. Dokument polazi od koncepta kružne ekonomije i smanjenja potrošnje resursa kao zajedničkog pravca za politiku i industriju.
U analizi se navodi da se liderstvo u odgovornom snabdevanju već prepoznaje kod određenih kompanija i vlada, ali se istovremeno naglašava da postojeći obrasci iz prethodnog veka više nisu prihvatljivi bez dokazivih promena. Kao problematične tačke izdvajaju se uticaji na biodiverzitet i staništa, zagađenje zemljišta, vazduha i voda te klimatske posledice. Posebno se razmatraju pitanja pristupa čistoj vodi, vazduhu i zdravstvenoj zaštiti, kao i rodna ravnopravnost i poštovanje ljudskih prava.
Jedan od centralnih elemenata okvira odnosi se na radna prava i zaštitu prava na zemljište, uz obavezu da se obezbedi da se rudari iz zanatskog i malog obima ne izostave iz upravljanja rizicima u lancu snabdevanja. U dokumentu se takođe tretiraju korupcija i pranje novca kao faktori koji mogu pratiti ekstraktivne aktivnosti, uz povezivanje sa održivim rastom i razvojem. U tom kontekstu pominje se i uloga nacionalnog i lokalnog industrijskog razvoja.
Izveštaj eksplicitno postavlja zahtev za univerzalno prihvaćenu definiciju odgovornog snabdevanja i zajednički dogovorene ciljeve do 2050. godine, kako bi se smanjile razlike u tumačenju standarda među sektorima i državama. Predloženi skup ciljeva obuhvata kružnu ekonomiju i smanjenje potrošnje resursa, usklađivanje sa klimatskim ciljevima Pariškog sporazuma i ekološku održivost. Dodatno su uključeni socijalna održivost i odgovorna proizvodnja, kao i odgovorna nabavka.
U okviru istih smernica navodi se potreba za „ravnopravnim uslovima“ kroz međunarodnu saradnju, uz obrazloženje da je takav pristup preduslov za ostvarivanje ostalih ciljeva. Dokument posebno naglašava da se mora adresirati neravnoteža moći koja može sprečiti grupe pogođene projektima da utiču na odluke koje ih neposredno pogađaju. Time se otvara pitanje mehanizama za smisleno učešće lokalnih zajednica i radnika u procesima odlučivanja.
Transparentnost je predstavljena kao ključna komponenta sistema odgovornog snabdevanja, jer potrošači treba da raspolažu informacijama o poreklu elemenata proizvoda koje kupuju. U istom delu razmatra se obaveza da troškovi negativnih uticaja ne budu prebačeni na zajednice i radnike kroz zagađenje ili degradaciju zemljišta. Takođe se navodi da je za smanjenje korupcije potrebno obezbediti transparentnost finansijskih plaćanja i tokova materijala u lancu snabdevanja.
Predlog uključuje oslanjanje na standarde i smernice zasnovane na konsultacijama više zainteresovanih strana, uz šeme sertifikacije te regulativu i zakonodavstvo država. Kao primeri se pominju Sjedinjene Američke Države i Evropa, čime se ukazuje na postojanje uporednih regulatornih pristupa. U preporukama za kreatore politika ističe se jačanje međunarodne saradnje radi usklađivanja rudarskih standarda za odgovorno izvlačenje.
Za evropski regulatorni okvir dokument predlaže omogućavanje odgovornog rudarstva u Evropi, uz eksplicitno odbacivanje prakse „prebacivanja tereta“ na druge regione. Pored toga, traži se ažuriranje rudarskih propisa na osnovu postojećih dobrovoljnih šema sertifikacije. Posebno su izdvojene politike ekodizajna za solarne panele (PV) i vetroturbine.
U delu koji tretira fiskalne instrumente navodi se ideja o snižavanju poreza ili davanju preferencija dobrima proizvedenim uz više socijalne i ekološke standarde. Kada je reč o reciklaži, dokument predviđa podršku aktivnostima reciklaže i stvaranje tržišta za sekundarne sirovine. Takođe se zahteva uvođenje procena životnog ciklusa (Life Cycle Assessments) za sve nove tehnologije ili proizvode.
Za proizvodnju vetroturbina i solarnih PV uređaja predloženo je razvijanje i sprovođenje ekoloških propisa koji bi obuhvatili proizvodnju kao i reciklažu. Na nivou šire politike traži se harmonizacija ekoloških politika država članica EU te koordinacija kriterijuma izveštavanja o odgovornom snabdevanju. U isto vreme pominje se zaštita branilaca ljudskih prava te podrška kapacitetima civilnog društva.
Dokument uvodi zahtev da dužna pažnja u lancu snabdevanja postane obavezna za sve subjekte koji spadaju pod relevantne obaveze sistema. Navodi se i da sirovine i proizvodi koji se uvoze izvan EU treba da ispunjavaju iste zahteve održivosti kao oni koji nastaju unutar EU operacija. Time se uspostavlja logika usaglašavanja kriterijuma između domaćih tokova proizvodnje i prekograničnih nabavki.
Preporuke za industriju uključuju mere vezane za rudarske operacije, poput elektrifikacije flote radi smanjenja intenziteta energije u radu rudnika. Pominje se planiranje zatvaranja rudnika od početka razvoja projekta, umesto naknadnog pristupa upravljanju krajem životnog ciklusa. Takođe je navedena podrška lokalnoj nabavci kao elementu organizacije lanaca vrednosti.
U segmentu proizvodnje naglasak je na uključivanju ekodizajna od samog početka razvoja proizvoda kako bi se poboljšala mogućnost reciklaže. Dokument predlaže uvođenje „socijalne procene životnog ciklusa“ u fazi razvoja proizvoda kako bi socijalni rizici bili sistemski obrađeni zajedno sa ekološkim aspektima. Za lance snabdevanja solarnih PV uređaja i vetroturbina traži se eliminisanje modernog ropstva i prinudnog rada.
Kada je reč o reciklaži, preporuke idu ka boljoj saradnji između faza lanca snabdevanja, istraživačkih institucija i akademske zajednice radi zamene materijala koji nisu pogodni za reciklažu. Pored toga, dokument navodi potrebu za saradnjom sa drugim sektorima radi unapređenja ponovne upotrebe materijala koji nisu lako reciklabilni. U delu o korporativnim strategijama ističe se izveštavanje o životnoj sredini i klimi uz obračun emisija gasova sa efektom staklene bašte kroz ceo lanac snabdevanja.
U okviru korporativnih smernica pominju se prilagođeni projekti zaštite klime te primena međunarodnih standarda okruženja i društva na relevantne aktivnosti. Dokument takođe daje fokusirane roadmape za tri sektora: obnovljivu energiju, mobilnost te elektronske proizvode, uz dodatnu regionalnu dimenziju koja pokriva Latinsku Ameriku, Afriku i Kinu. Ovaj regionalni deo služi kao operativni kontekst za razumevanje rizika implementacije standarda u različitim političkim i društvenim okruženjima.
Za Latinsku Ameriku navodi se da projekti mogu naići na snažno protivljenje lokalnih zajednica, posebno kada su locirani blizu osetljivih biodiverzitetskih ekosistema naseljenih ranjivim populacijama. U dokumentu se poziva na podatke Environmental Justice Atlas (EJAtlas 2023) prema kojima je 45% prijavljenih konflikata širom sveta locirano upravo u Latinskoj Americi. Kao prioritet ističe se jačanje socijalnog kapitala i poverenja civilnog društva prema rudarskom sektoru uz fokus na lokalne zajednice.
Afrika je predstavljena kroz izazove koji uključuju potrebu za „poverljivom i transparentnom saradnjom“ industrije, lokalnih vlada i drugih aktera. Dokument povezuje bolji industrijski izgled kontinenta sa scenarijom gde rudarstvo, zajednice, dobavljači duž lanca snabdevanja i vlade rade zajedno. Dodatno su izdvojeni napori oko podrške unapređenju zanatskog i malog obima rudarenja koje ima značajnu ulogu u obezbeđivanju mnogih sirovina potrebnih za zelenu tranziciju.
Kina je opisana kao dominantan akter u lancu snabdevanja tehnologijama kritičnim za zelenu energiju uz rast ulaganja u inostranstvu. Istovremeno, dokument navodi optužbe povezane sa preko 100 slučajeva kršenja ljudskih prava, ekološke štete te povrede radničkih prava tokom poslednje dve godine u zemljama poput Indonezije, Perua, Konga, Mjanmara i Zimbabve. Pominje se da Kina kreira smernice kojima želi uskladiti dužnu pažnju kompanija sa međunarodnim standardima.
U tekstu stoji da slične optužbe postoje i kada su rudarske operacije povezane sa kanadskim, američkim, britanskim, australijskim kao i evropskim kompanijama i investitorima. Na kraju dokument upozorava da zabrinutosti ukazuju na rizik ponavljanja nepravednih poslovnih praksi koje su ranije bile prisutne u ekstrakciji fosilnih goriva i minerala tokom zelene tranzicije ka obnovljivoj energiji.
