Evropska industrijska tranzicija ka dekarbonizaciji dobija novi finansijski okvir kroz projekat H2 Green Steel za proizvodnju primarnog čelika u severnoj Švedskoj. U fokusu je postrojenje koje treba da zameni klasično oslanjanje na ugalj u procesu proizvodnje ravnog čelika, preusmeravanjem na vodonik dobijen elektrolizom. Takav tehnološki pomak je relevantan za sektor koji je i energetski intenzivan i emisijski opterećen, pa svaka promena u lancu proizvodnje ima direktne implikacije na industrijske emisije.
U aranžmanu projektnih finansiranja učestvuju Evropska investiciona banka (EIB) i Nordijska investiciona banka (NIB). EIB obezbeđuje ukupno 314 miliona evra, od čega 200 miliona evra uz garanciju Evropske komisije pod programom InvestEU, dok preostalih 114 miliona evra dolazi kao posredovano finansiranje preko komercijalnih banaka uključenih u aranžman. NIB obezbeđuje 57 miliona evra u ukupnom paketu, pri čemu je 9 miliona evra podržano kroz InvestEU.
Struktura finansiranja je posebno značajna jer kombinuje javno obezbeđenje kroz InvestEU garanciju i posredovano kreditiranje preko bankarskog sektora. Time se projekat pozicionira kao primer kako se instrumenti evropskih finansijskih institucija mogu koristiti za skaliranje tehnologija koje utiču na dekarbonizaciju industrije. U praksi, to utiče na način na koji se rizici raspoređuju između zajmodavaca i mehanizama podrške.
Projektni cilj je izgradnja postrojenja za proizvodnju zelenog i održivog visokokvalitetnog ravnog čelika. Proizvodi su usmereni prvenstveno na sektore kao što su automobilska industrija, građevinarstvo, kućni aparati, industrijska oprema i energetika. U tehnološkom procesu ugalj se zamenjuje postrojenjem za proizvodnju vodonika zasnovanom na elektrolizi, uz korišćenje električne energije iz obnovljivih izvora.
Ovakav pristup je direktno vezan za emisijski profil primarne proizvodnje čelika, gde tradicionalna rute dominiraju velikim emisijama ugljen-dioksida. Globalni čelični sektor trenutno je odgovoran za oko 8% globalne finalne potrošnje energije i oko 7% globalnih CO2 emisija. Za planirani proizvodni model navodi se da bi ugljenični otisak mogao biti blizu nule, uz do 95% manje emisije CO2 u odnosu na čelik proizveden na tradicionalan način.
Zvaničnici EIB-a i NIB-a povezali su podršku sa strateškim značajem transformacije sektora i razvojem tehnologija koje je teže dekarbonizovati. Potpredsednik EIB-a Tomas Östros istakao je da je čelična industrija strateški sektor u srcu evropske ekonomije i da zahtev neto nula do 2050. godine traži transformativne promene. On je naveo da projekat podržava razvoj „čiste“ tehnologije za proizvodnju niskougljeničnog primarnog ravnog čelika i da otvara put ka ekološki prihvatljivijem čeliku za sektore „teške za dekarbonizaciju“.
Predsednik i izvršni direktor NIB-a Andre Küüsvek ocenio je da velika proizvodnja zelenog vodonika ima ključnu ulogu u dekarbonizaciji industrija koje spadaju u kategoriju „hard to abate“. On je naveo da se projekat oslanja na ekspertizu i tehnologiju kompanije H2 Green Steel u severnoj Švedskoj, uz zamenu uglja vodonikom proizvedenim iz obnovljive energije. NIB-ova investicija, uz podršku InvestEU programa, predstavljena je kao doprinos inovacijama relevantnim za zelenu tranziciju.
Evropski komesar za ekonomiju Paolo Gentiloni ocenio je da sporazum pokazuje podršku InvestEU prelazu Evrope ka klimatskoj neutralnosti. On je naveo da EIB i NIB nastupaju kao ključni implementacioni partneri InvestEU-a, te da inicijativa treba da doprinese smanjenju CO2 emisija uz jačanje inovativnih tehnologija i stvaranje radnih mesta u Evropi. U tom okviru, akcenat je stavljen na doprinos „net-zero“ industrijskoj bazi.
Kompanijski menadžment H2 Green Steel naveo je da su zajmodavci detaljno analizirali projekat tokom procesa finansiranja. Henrik Henriksson, izvršni direktor H2 Green Steel-a, istakao je da velika posvećenost institucija poput EIB-a predstavlja priznanje kvaliteta kompanije i da se očekuje da model posluži kao osnova za finansiranje drugih inicijativa dekarbonizacije u sektorima teškim za smanjenje emisija.
Ugovori o finansiranju povezani su delom sa prozorom InvestEU za istraživanje, inovacije i digitalizaciju (RIDW). Taj deo podrške usklađen je sa ciljem politike EU razvoja i jačanja inovativnih tehnologija za zelenu tranziciju. Aranžman se takođe uklapa u plan Evropske komisije za industriju Green Deal Industrial Plan koji ima zadatak da obezbedi podršku širenju proizvodnih kapaciteta EU za neto-nula tehnologije potrebne za ostvarivanje klimatskih ciljeva.
Pored toga, operacija se uklapa u obavezu EIB-a da izdvoji dodatnih 45 milijardi evra finansiranja iznad redovnih obima kreditiranja kako bi se podržala napredna proizvodnja u strateškim neto-nula tehnologijama. Time se ovaj aranžman pozicionira kao deo šireg portfolija aktivnosti usmerenih na industrijske kapacitete koji mogu uticati na tempo dekarbonizacije. Finansijska struktura projekta tako postaje merodavna referenca za način kombinovanja garancija, posredovanog kreditiranja i institucionalne podrške.
