Supported byspot_img
Supported byspot_img
RudarstvoSrbija: Rio Tinto objavljuje studiju koja je već procurila?

Srbija: Rio Tinto objavljuje studiju koja je već procurila?

Supported byspot_img
Supported byspot_img

Rudarski gigant Rio Tinto demantuje navode aktivista da se planira iseljavanje sto hiljada ljudi iz doline Jadra. Kompanija kaže da je spremna da objavi nacrt studije o uticaju rudnika litijuma na životnu sredinu – nacrt koji je „Vreme“ otkrilo još pre dve godine. U njemu se nabrajaju brojni rizici, ali nijedan apokaliptičan o kakvima govore protivnici rudnika

Kompanija Rio Tinto saopštila je da je „apsolutno netačna informacija“ da će zbog projekta Jadar biti raseljeno više od sto hiljada ljudi.

Tu informaciju su tokom vikenda navodili neki od protivnika iskopavanja litijuma, ne navodeći otkud ima taj podatak.

Supported by

Tako je pokret „Kreni-promeni“ u nedelju na mreži X naveo da predsedniku Aleksandru Vučiću „ne smeta 100.000 ljudi u Jadru koje treba raseliti zbog Rio Tinta“.

Lider tog pokreta Savo Manojlović je prethodno u gostovanju na televiziji Nova S rekao da je tako shvatio to što je predsednik Vučić ranije pomenuo da u regionu živi 110.000 ljudi.

Vučić je, predstavljajući svoj „Maršalov plan“ u subotu, u živom prenosu na preko četrdeset televizija, tu brojku pomenuo procenjujući da na potezu od Loznice do Bajine Bašte živi toliko ljudi.

On je naveo da ti ljudi danas imaju manje posla, a da bi drukčije bilo ako se 2.000 njih zaposli sa minimalnom platom od hiljadu evra, misleći na lanac proizvodnje litijuma.

Već prodato 51 domaćinstvo

Rio Tinto pak ponavlja da projekat Jadar utiče na 52 domaćinstva, od kojih su sva osim jednog „dobrovoljno“ prodata Rio Tintu i već preseljena.

Vlasništva Rio Tinta nad dobrim delom imanja u Gornjim Nedeljicama na zapadu Srbije dotakla se i odlazeća premijerka Ana Brnabić, koja je rekla da se ta zemlja ne može oduzeti kompaniji, jer bi to značilo „nacionalizaciju“ i pravnu nesigurnost za sve.

Dalje u saopštenju je Rio Tinto naveo da je, kako bi pokazao „spremnost na otvorenu diskusiju“, spreman da „javno objavi nacrt Studije procene uticaja na životnu sredinu u trenutno postojećem obliku“.

Međutim, do internog dokumenta kompanije u kojem se iscrpno citira iz nacrta studije došao je nedeljnik „Vreme“ još pre dve godine, kada je zvanično zaustavljen projekat Jadar.

U tom nacrtu su navođeni brojni rizici po životnu sredinu, ali nije bilo reči o masovnom raseljavanju stanovništva niti o scenarijima trovanja Jadra, Drine i Save, na koje upozoravaju neki aktivisti i stručnjaci.

Najviše 526 rudara

Kako smo tada pisali, kompletna studija bi imala oko šest stotina stranica i dodatne tabele i grafike i išla do banalnih detalja. Recimo, da treba prati točkove građevinskih mašina kako bi se manje dizala prašina i da u radničkom smeštaju valja obezbediti besplatne kondome.

Tokom šest decenija otkopalo bi se 9,5 miliona tona materijala iz kojeg bi se dobijali litijum-karbonat, borna kiselina i natrijum-sulfat. Tri godine nakon puštanja u rad, rudnik i susedno postrojenje za preradu dostigli bi maksimalni kapacitet.

U dokumentu se navodi da bi radnici radili u tri smene po osam sati, od čega bi sat vremena bila pauza, a pola sata ulazak i izlazak iz okna. To traje, jer okno prečnika 8,5 metara ide do dubine od 433,45 metara odakle se vadi ruda.

Maksimalni broj radnika u samom rudniku bio bi 526. „Očekuje se da će 90 odsto radne snage biti iz Srbije, tako da se za mnoge od njih očekuje da će živeti u toj oblasti“, piše u izvodima iz studije.

Kao najbolje rešenje za pribavljanje vode navodi se aluvijon Drine, dok bi se otpadne vode, posle prerade, ispuštale u Jadar. „Planirani sistem za prikupljanje oticaja voda će biti potreban niz godina nakon zatvaranja, a možda i zauvek“, piše u ovom papiru.

Tvrde da su bunari već bili zagađeni

U sklopu studije, Rio Tinto je dužan da navede i zatečeno „nulto stanje“ životne sredine pre početka radova.

U dokumentu do kojeg smo tada došli Rio Tinto navodi da se podzemne vode u aluvijonu reka Korenita i Jadar „odlikuju lošijim kvalitetom“ u rejonu gde se nalazi ruda. Navodno su u februaru 2021. godine utvrdili da je voda iz 38 od 40 bunara mikrobiološki neispravna, a da je u pet bunara prekoračena količina bora od jednog miligrama po litru.

U nacrtu Studije se navodilo: „Posledice izvođenja radova na površini terena mogu biti pogoršanje postojećeg kvaliteta podzemnih voda i promene u režimu nivoa i pravcima kretanja podzemnih voda prve izdani s obzirom da generalno prate morfologiju terena.“

„Internom procenom rizika na nivou kompanije, najveći rizik po zdravlje ljudi i životnu sredinu identifikovan je za lagunu za procesnu vodu”, navodi se u dokumentu. U slučaju loše izrade, zemljotresa ili ekstremnog klimatskog događaja, voda bi mogla da se izlije iz laguna:

„Uticaj na životnu sredinu nije detaljnije modeliran, ali je procena da bi ovo dovelo do ugrožavanja životne sredine i izvan granica kompleksa“, piše u izvodima.

Studija bi morala na javni uvid

U internom dokumentu se nabrajaju „potencijalne udesne situacije“ koje mogu da ostave veće posledice po „radnu i životnu sredinu“. Recimo, kod smeštanja blizu pedeset tona eksploziva u jamsko skladište (što je i maksimalna količina po zakonu).

Kako se u jadarskoj dolini nalaze desetine vrsta zaštićenih životinja i biljaka, Rio Tinto navodi niz mera. Recimo, da se moraju zasaditi lužnjak, poljski jasen, sladun i cer ukoliko se te šume obaraju za potrebe rudnika.

Ili da se teren za izgradnju ne sme pripremati između marta i sredine jula jer se tada gnezde ptice. Ili da radnici moraju da izmeste gnezda na koja naiđu.

Poznavaoci tematike rekli su nam da nije nikakvo čudo što je kompanija unapred praktično završila tu studiju. Prvo, oni su tu već petnaest godina i prikupljaju razne podatke. Drugo, neka opšta mesta se prepisuju iz studija rađenih za druge rudnike.

Za razliku od dokumenta do kojeg smo došli, finalna studija imala bi i niz tehničkih detalja koje Rio Tinto sada čuva kao „poslovnu tajnu“.

Ako bi se projekat Jadar ponovo aktivirao, studija bi morala da prođe javni uvid, kritike i komentare, te tehničku komisiju Ministarstva životne sredine. I ta procedura bi mogla da se razvuče mesecima – ako bi Rio Tinto ikada dobio zeleno svetlo da predoči studiju.

Izvor: Vreme

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Povezani članci

Terra Balcanica vidi neiskorišćene mogućnosti na Balkanu

Terra Balcanica, kanadska kompanija za istraživanje kritičnih metala, vidi neiskorišćene mogućnosti na zapadnobalkanskom poluostrvu. Šta dobijate kada kombinujete vekove rudarstva, dve evropske jurisdikcije pogodne za eksploataciju resursa, obrazovanu radnu snagu i kontinent koji gladuje za ključnim metalnim resursima? Naš je disciplinovan...

Protiv ponovnog otvaranja rudnika Brskovo glasali država i NVO sektor

Komisija za analizu ugovora o koncesiji za ponovno otvaranje rudnika Brskovo kod Mojkovca juče je većinom glasova usvojila zaključak da se koncesionaru Brskovo Mine više ne produžava koncesija izdata 2010. godine, za koju su rokovi do sada šest puta...

Srbija nema dovoljno rudarskih inspektora

U Ministarstvu rudarstva i energetike (MRE) bila su angažovana svega dva republička rudarska inspektora u 2020. i 2021. godini, samo jedan naredne 2022. godine, tri ih je bilo lane, koliko će ih raditi i tokom 2024. godine. Isto ministarstvo...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!