U fokusu srpske javnosti i političkih rasprava ponovo se našlo poslovanje kompanije Rio Tinto u vezi sa projektom Jadar kod Loznice, kao i troškovi koje njena lokalna jedinica ostvaruje nakon pravne obustave. Dok se u medijima pojavljuju informacije o mogućim kadrovskim promenama, zvanički podaci o zaposlenosti ukazuju na drugačiju sliku. Istovremeno, pitanja o tome šta se radi u periodu zastoja projekta postaju centralna za razumevanje operativnog i regulatornog konteksta.
Tokom aprila zabeleženi su događaji koji su dodatno pojačali pažnju na Rio Sava Exploration, lokalnu podružnicu Rio Tinta. Nezvanične informacije koje su se pojavile još u novembru govorile su o potencijalnim otpuštanjima i mogućem zatvaranju te jedinice. Takvi navodi su, prema tadašnjim tumačenjima u javnosti, rezonovali sa pretpostavkama koje su pratile i delovanje ekoloških aktivista.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović iznela je tvrdnje koje su upućivale na mogućno smanjenje broja zaposlenih. Međutim, dostupni podaci ne potvrđuju takav smer kretanja radne snage. Prema evidenciji, Rio Sava je krajem 2023. imala rekordnih 150 zaposlenih, što je dvostruko više u odnosu na 2020. godinu.
Rast broja zaposlenih dolazi uprkos ranijim bojaznima koje su se vezivale za otvaranje rudnika litijuma u okviru projekta Jadar. U tom periodu nije zabeležen obim masovnih protesta niti snažno protivljenje koje bi sugerisalo da se projekat približava zatvaranju. Posebno se ističe da SANU nije pružala vidljiv otpor koji bi ukazivao na skori kraj inicijative.
U isto vreme, dinamika informisanja o projektu pojavila se i u kontekstu međunarodnog korporativnog odlučivanja. Na godišnjoj skupštini akcionara Rio Tinta u Londonu tema Jadar nije bila prisutna sve do trenutka kada je pitanje postavila Sofia Stefanović, doktorandkinja na Univerzitetu Kembridž. Ona je ukazala na nelogičnost ponovnog pokretanja projekta koji je bio predmet snažnog protivljenja građana.
Stefanović je naglasila da bi nastavak inicijative mogao dodatno zaoštriti društvene tenzije, pozivajući se na činjenicu da je projekat ranije odbacivan od strane stotina hiljada građana. U njenom izlaganju istaknuta je i ocena da pristup kompanije ne odražava elemente demokratskog dijaloga, uprkos tvrdnjama o slušanju i brizi prema zainteresovanim stranama. Time je pitanje javne legitimnosti projekta povezano sa načinom korporativnog predstavljanja.
Odgovor izvršne direktorke Rio Tinta za minerale Sinead Coffman bio je usmeren na tehničku izvodljivost projekta bez štetnih uticaja po životnu sredinu. Coffman je navela da se neobjavljivanje procena uticaja na životnu sredinu vezuje za odluke srpske vlade o opozivu dozvola. Takođe je istakla napore kompanije da komunicira sa zainteresovanim stranama i da plasira informacije o projektu.
Paralelno sa skupštinskim raspravama, pojavila su se pitanja o tome šta Rio Sava radi nakon pravne suspenzije projekta Jadar. Istog dana kada je održana skupština akcionara, u Beogradu je predstavljena analiza rada Rio Save koju je pripremila advokatska kancelarija Đorđević za ekološku organizaciju „Marš sa Drine“. Analiza je ukazala na značajna izdvajanja kompanije, posebno u periodu nakon obustave projekta.
Posebno su istaknuti troškovi koji su izazvali sumnje u pogledu njihove strukture i opravdanosti, uz fokus na navodno uvećane konsultantske troškove. U takvom okviru postavljena su pitanja o tome da li se sredstva koriste za operativne aktivnosti povezane sa projektom ili za druge svrhe koje nisu neposredno vidljive javnosti. Ovaj segment analize postao je važan jer direktno utiče na percepciju namene finansijskih tokova tokom zastoja.
Dodatna kontrola usmerena je ka kvalitetu podataka koje su koristili eksterni konsultanti u dokumentima povezanim sa procenama ekonomskih efekata projekta Jadar. Uočene su razlike između prikazanih informacija i sadržaja koji se pojavljuje u izveštajima poput „Economic Impact Assessment of Jadar“. Navodi o mogućoj falsifikaciji podataka doveli su do sumnji u verodostojnost najvećih izvoznika koji su navedeni u tom izveštaju.
U širem političkom i regulatornom kontekstu, rasprave o potencijalnim potraživanjima Rio Tinta dobile su dodatnu dimenziju kroz pitanje naknade štete. Pojedini politički akteri tretirali su tu temu kao da zastupa kompaniju u pravnom smislu, dok drugi deo rasprave ukazuje na to da odlaganje konačne odluke može finansijski pogodovati Rio Tintu. U tom okviru posebno se pominje činjenica da je srpska podružnica potrošila više novca u poslednje tri godine nego u prethodnom periodu od dve decenije.
Za razumevanje operativne slike važno je što se istovremeno beleži rast zaposlenosti do 150 radnika krajem 2023. godine i povećana potrošnja nakon suspenzije projekta. Analize predstavljene u Beogradu dodatno problematizuju način na koji se troškovi obrazlažu javnosti i zainteresovanim stranama. U takvim okolnostima ključna pitanja ostaju vezana za odgovornost aktera uključenih u komunikaciju, dokumentovanje i korišćenje sredstava tokom pravnog zastoja projekta Jadar.
