Evropska unija računa da će pristup kritičnim sirovinama biti ključan za održavanje konkurentnosti i sposobnosti da isporuči zelenu i digitalnu tranziciju. Te sirovine su potrebne za širok spektar tehnologija, pa je njihovo obezbeđivanje označeno kao element strateške autonomije EU. U tom kontekstu, Critical Raw Materials Act (CRMA) stupio je na snagu 23. maja 2024. godine.
CRMA obuhvata ukupno 34 kritične sirovine, od kojih je 17 klasifikovano kao strateške sirovine. Ove strateške sirovine povezane su sa sposobnošću EU da napaja sektore koji se oslanjaju na obnovljive izvore energije i digitalnu infrastrukturu. Akt postavlja merljive ciljeve za period do 2030. godine, usmerene na pouzdanost snabdevanja i otpornost lanaca vrednosti.
Jedan od centralnih ciljeva odnosi se na domaću proizvodnju: EU treba da kopa najmanje 10% svojih godišnjih potreba za strateškim sirovinama. Drugi cilj je vezan za preradu, gde je predviđeno da EU obradi 40% potreba za strateškim sirovinama unutar svojih granica. Treći stub se odnosi na reciklažu, uz cilj da se 25% potreba pokrije kroz recikliranje strateških sirovina.
Pored proizvodnje i prerade, CRMA uvodi i ograničenje geografske koncentracije u uvozu. EU treba da smanji zavisnost od bilo koje pojedinačne zemlje tako da ona ne prelazi više od 65% snabdevanja strateškim sirovinama. Ovaj pristup je usmeren na smanjenje ranjivosti u lancima snabdevanja i na veću održivost potrošnje kritičnih sirovina u okviru EU.
Iako je akt predstavljen kao korak u pravcu sistemskog rešavanja problema dostupnosti, pojavile su se procene o mogućim slabostima u implementaciji do 2030. godine. Posebno se ističe nedostatak specifičnog finansiranja na nivou EU za inicijativu, kao i neizvesnost da li će mere za ubrzanje rudarskih aktivnosti biti dovoljno efikasne u planiranom roku. Takve ocene ukazuju da se operativni kapaciteti i tempo realizacije mogu pokazati kao ograničavajući faktor.
U nastojanju da se politika kritičnih sirovina dodatno operacionalizuje, razmatrani su izveštaji i predlozi koji nude drugačiji okvir koordinacije duž vrednosnog lanca. Jedan od predloga povezan je sa Draghi izveštajem, koji poziva na formiranje namenske platforme EU za kritične sirovine radi koordinisanije strategije kroz ceo lanac vrednosti. Time bi se trebalo obuhvatiti više faza od nabavke do prerade i upotrebe, uz bolju usklađenost politika relevantnih aktera.
Dodatno, Letta izveštaj sugeriše da bi EU mogla koristiti mehanizme zajedničke nabavke kako bi formirala strateške rezerve ključnih kritičnih sirovina. Takav pristup bi, prema razmatranim argumentima, mogao ojačati jedinstveno tržište i povećati bezbednost snabdevanja u situacijama kada su poremećaji u lancima vrednosti najizraženiji. U oba slučaja fokus je na instrumentima koji bi mogli uticati na brzinu reakcije sistema.
Među ostalim predlozima pominje se jačanje reciklaže i koncepta kružnosti, kao i poboljšanje usklađenosti propisa EU koji utiču na sektor kritičnih sirovina. Takođe se razmatra jačanje međunarodnih partnerstava radi diverzifikacije izvora snabdevanja. U praksi, kombinovanje ovih mera trebalo bi da smanji rizike povezane sa koncentracijom dobavljača i ograničenjima kapaciteta prerade.
CRMA je formalno postavljen kao regulatorni okvir sa ciljevima do 2030. godine, ali njegova efektivnost zavisi od načina sprovođenja planiranih mera. Ključna pitanja ostaju vezana za finansiranje inicijativa, brzinu realizacije rudarskih aktivnosti i operativnu sposobnost sistema da postigne definisane udjele u proizvodnji, preradi i reciklaži. U tom smislu, implementacija akta predstavlja centralnu tačku za procenu koliko će EU moći da ublaži ranjivosti u snabdevanju strateškim sirovinama.
