U kontekstu rastuće potražnje za mineralima koji se koriste u elektrifikaciji, obnovljivoj energiji i digitalnim tehnologijama, britanska procena kritičnosti ukazuje na šire obuhvatanje rizika u snabdevanju. UK 2024 Criticality Assessment identifikovala je 34 minerala kao kritične od ukupno 82 materijala. To predstavlja značajno povećanje u odnosu na prethodnu procenu iz 2021. godine, kada je kao kritično označeno 18 minerala od 26.
Promena liste nije samo posledica proširenja broja analiziranih materijala, već i unapređenja metodologije za procenu rizika u lancima snabdevanja. Izveštaj naglašava da se pristup zasniva na širem sagledavanju faktora koji utiču na dostupnost sirovina i kontinuitet snabdevanja. U praksi, takav pomak može uticati na način na koji regulatorni i industrijski akteri mapiraju prioritetne materijale za planiranje kapaciteta i nabavke.
Među novim dodacima na listu kritičnih minerala navode se nikal, gvožđe, germanijum, aluminijum i hrom. Istovremeno, paladijum je pao ispod praga kritičnosti prema kriterijumima primenjenim u 2024. godini. Ovakvo preklapanje rasta i smanjenja statusa pojedinih materijala ukazuje na to da se procene oslanjaju na dinamične parametre potražnje i rizika.
Tehnološki uslovljena potražnja jedan je od ključnih pokretača promene kritičnosti. Posebno se ističe da su minerali poput litijuma i retkih zemnih elemenata povezani sa potrebama za električnim vozilima i vetroelektranama, kao i drugim tehnologijama. U izveštaju se navodi i rast potražnje za materijalima koji su relevantni za rad u „teškim uslovima“, kao i za potrebe povezane sa razvojem veštačke inteligencije.
Pored potražnje, izveštaj kao važan faktor navodi trgovinske regulative koje mogu uticati na tokove snabdevanja. Time se rizik ne vezuje isključivo za geografske ili proizvodne kapacitete, već i za pravila koja određuju pristup tržištima i materijalima. Za industrije koje zavise od više faza prerade, takvi regulatorni elementi mogu biti jednako relevantni kao dostupnost sirovine.
Mogućnost reciklaže takođe je prepoznata kao potencijalni mehanizam za održavanje lanaca snabdevanja, ali uz napomenu da efekat varira po vrsti minerala. Izveštaj time razdvaja očekivanja od realnih performansi reciklažnih tokova, što može biti važno pri proceni koliko brzo alternativni izvori mogu ublažiti manjak primarnih sirovina. U analitičkom smislu, to uvodi dodatnu dimenziju u planiranje sigurnosti snabdevanja.
Cilj procene je jačanje ekonomske otpornosti kroz obezbeđivanje pouzdanog snabdevanja kritičnim mineralima u budućem periodu. Studija je sprovedena kroz rad UK Critical Minerals Intelligence Centre (CMIC), smeštenog u okviru British Geological Survey (BGS). Izveštaj je naručen od strane britanskog Department for Business and Trade, što dodatno ukazuje na vezu između analitičkih nalaza i politike upravljanja resursima.
Gavin Mudd, direktor CMIC-a, istakao je da su lanci snabdevanja koji podržavaju britansku ekonomiju sve složeniji. On je naveo da globalne procene kritičnosti dele određene sličnosti, ali da su ekonomske potrebe UK specifične. Prema njegovim rečima, usklađivanje potražnje sa održivim i pouzdanim izvorima snabdevanja ključno je za smanjenje rizika od poremećaja.
Povećanje broja kritičnih minerala sa 18 na 34, uz promenu statusa pojedinih materijala poput rasta nikala, gvožđa, germanijuma, aluminijuma i hroma te pada paladijuma ispod praga, predstavlja signal da se prioriteti u upravljanju sirovinama menjaju brže nego ranije. U regionu Jugoistočne Evrope, gde su industrijski lanci često oslonjeni na uvoz i stabilne tokove prerade, ovakve procene mogu poslužiti kao referentna tačka za praćenje promena u evropskim i globalnim okvirima rizika. Konačni obuhvat liste iz 2024. godine tako postaje merilo za mapiranje materijala čija dostupnost ima najveći uticaj na tehnološke sektore.
