U svetlu sve veće potražnje za litijumom, Španija i Portugal se pozicioniraju kao centralne tačke u evropskom naporu da obezbede domaće izvore kritičnih sirovina. Do 2026. godine, ova dva naroda će postati strateški hub za proizvodnju litijuma, podržavajući ambicije kontinenta za izgradnjom održivog i konkurentnog lanca snabdevanja baterijama.
Kako se elektrifikacija ubrzava, litijum postaje jedan od najvažnijih sirovina 21. veka. Za Evropu, razvoj domaćih kapaciteta za litijum nije više opcija, već nužnost za smanjenje zavisnosti od uvoza i osiguranje dugoročne ekonomske otpornosti.
Osnova ovog preobražaja leži u Zakonu o kritičnim sirovinama Evropske unije (CRMA), koji postavlja jasne ciljeve do 2030. godine: najmanje 10% strateških minerala treba da se ekstrahuje domaće, 40% treba da se prerađuje unutar EU, dok 25% treba da bude dobijeno reciklažom. Ovi ciljevi stavljaju litijum u središte evropske industrijske strategije.
Projekcije potražnje ukazuju na hitnost situacije. Potrošnja litijuma u Evropi mogla bi da poraste više od dvanaest puta do 2030. godine, vođena brzim širenjem tržišta električnih vozila i obnovljivih izvora energije. Do 2035. godine, kapacitet proizvodnje baterija na kontinentu mogao bi premašiti 1 teravat-sat godišnje.
Portugal se ističe kao lider u ovoj borbi za litijum. Sa nekim od najperspektivnijih tvrdokornih litijumskih depozita u Evropi, zemlja se pozicionira kao ključni dobavljač sirovina za rastuću industriju baterija. Baroso litijumski projekat, razvijen od strane kompanije Savannah Resources, predstavlja jedan od najnaprednijih rudarskih projekata na kontinentu.
Portugal koristi svoje prednosti kao što su stručnost u rudarstvu, regulativna jasnoća i strateška lokacija koja omogućava lak pristup atlantskim pomorskim rutama. Ova kombinacija čini zemlju idealnom bazom za proizvodnju i izvoz litijuma.
S druge strane, Španija brzo razvija svoje prirodne resurse kako bi ojačala svoju industriju. San Hoze litijumski projekat blizu Kaseresa predstavlja jedan od najznačajnijih razvojnih projekata u zemlji, sa ciljem proizvodnje litijum-hidroksida visoke čistoće koji će opskrbiti tržišta električnih vozila i skladištenja energije.
Investicije u sektor litijuma na Iberijskom poluostrvu beleže značajan rast. Analitičari procenjuju da bi do 2035. godine moglo biti investirano više od 20 milijardi evra u rudarstvo, preradu i proizvodnju baterija. Ove investicije dolaze iz različitih izvora uključujući EU programe i nacionalne podsticaje.
Ipak, razvoj litijuma suočava se sa sve većim pritiscima zbog ekoloških i društvenih uticaja. Zabrinutosti oko korišćenja zemljišta i resursa vode ka strožim regulativama koje zahtevaju veću uključenost zajednice.
Uprkos izazovima, održivo rudarstvo postaje konkurentska prednost koja može privući investicije i osigurati dugoročnu održivost sektora.
Uspeh projekata vezanih za litijum na Iberiji imaće dalekosežne posledice za evropsku industriju, podržavajući ključne sektore poput proizvodnje električnih vozila i sistema skladištenja obnovljive energije.
