Zakon o kritičnim sirovinama (CRMA) predstavlja najznačajniju intervenciju Evropske unije u oblasti industrijskih resursa od formiranja jedinstvenog tržišta. Ovaj zakon postavlja važne temelje za obnovu ekstrakcije, obrade i rafinacije kao ključnih elemenata evropske industrijske politike. Rudarstvo se više ne posmatra kao sporedna aktivnost, već kao stub industrijske suverenosti i ekonomske sigurnosti.
CRMA uvodi obavezujuće numeričke ciljeve i redefiniše okvire državne pomoći, uspostavljajući novu kategoriju „strateških projekata“ koji će imati prioritet pri dobijanju dozvola, pristupu infrastrukturi i povoljnim finansijskim uslovima. Ova promena značajno menja način na koji Evropa tretira sirovine unutar svog ekonomskog modela.
Evropska unija se suočava s alarmantnom zavisnošću od uvoza kritičnih sirovina. Trenutno, više od 90% elemenata retkih zemalja se uvozi, dok se 97% obrade litijuma takođe oslanja na spoljne izvore. Uvoz čini više od 80% snabdevanja magnezijumom, a domaća proizvodnja bakra pokriva samo polovinu ukupne potražnje. Ove brojke jasno ukazuju na potrebu za hitnom reformom.
CRMA postavlja tri ključna cilja za 2030. godinu: 10% potrošnje strateških sirovina mora se ekstrahovati unutar EU, 40% mora biti obrađeno domaće, dok 25% treba da dolazi iz reciklaže i cirkularnih izvora. Ostvarenje ovih ciljeva zahtevaće razvoj između 30 i 40 novih rudarskih operacija za materijale poput litijuma, retkih zemalja, tungsten-a i bakra, što može zahtevati investicije između 90 i 120 milijardi evra do 2030.
Jedan od ključnih aspekata CRMA je reforma dozvola koja omogućava brže odobravanje strateških projekata. Rokovi za dobijanje dozvola su skraćeni na maksimalno 24 meseca za rudarske projekte i 12 meseci za postrojenja za obradu i reciklažu. Ovo je značajna promena u poređenju s prethodnim praksama koje su često trajale od 7 do 15 godina.
Finansijska mobilizacija predstavlja drugi stub CRMA-a. Umesto da stvara jedinstveni izvor finansiranja, ovaj okvir koordinira resurse iz različitih fondova EU, uključujući EU Inovacioni fond i Evropsku investicionu banku. Očekuje se da će javni sektor učestvovati s između 15 i 20 milijardi evra kako bi podstakao privatne investicije između 60 i 80 milijardi evra.
Iako je CRMA ambiciozan plan, on ne eliminiše osnovne geološke prepreke s kojima se Evropa suočava. Resursi litijuma su koncentrisani u Iberiji, Centralnoj Evropi i Nordijskim zemljama, dok su potencijali retkih zemalja uglavnom ograničeni na Skandinaviju. Takođe, nedostaje integrisana kapacitet za rafinaciju i hemijsku obradu.
Rudarstvo samo po sebi ne pruža stratešku autonomiju; to čini obrada koja je kapitalno intenzivna i energetski zahtevna. Na primer, rafinerija litijum-hidroksida kapaciteta od 50.000 tona godišnje zahteva investiciju između 700 i 900 miliona evra uz godišnju potrošnju električne energije između 250 i 300 GWh.
U konačnici, CRMA deluje kao mehanizam koji prisiljava vlade, industriju i društvo da se suoče s dugotrajno odloženim kompromisima vezanim za korišćenje zemljišta, alokaciju energije i toleranciju prema riziku u industriji. Kako će Evropa pretvoriti ovu politiku u fizičke količine materijala oblikovaće njen prelazak na čistu energiju kao i njenu relevantnost u globalnoj ekonomiji gde sigurnost materijala sve više definiše ekonomsku moć.
