Zakonom o kritičnim sirovinama industrija EU je sve svesnija potrebe da promeni pristup izvorima sirovina i izgradi saveze u lancu snabdevanja koji osiguravaju otpornost i pomažu u postizanju ambicija Zelenog dogovora.
Od krize retkih zemalja početkom 2000-ih, do današnjeg kraha magnezijuma, galijuma i germanijum-grafita intervali koji pokazuju evropske ranjivosti postaju sve kraći. Nastala zavisnost stvara pritisak na političko rukovodstvo u EU. Čini se da su evropske institucije priznale ovu pretnju konkurentnosti evropskoj industriji.
Integracija proizvodnje sirovina ne poznaje granice zemalja, obavezuje ih da rade zajedno. Tokom raznih ekonomskih kriza, Evropa je obezbedila sistemski prosperitet i trgovinu, pronalaženjem saveznika i obezbeđivanjem pristupa energentima i neenergetskim proizvodima.
Danas se EU suočava sa još jednim izazovom: klimatske promene i potrebna tranzicija energije, potrošnja i proizvodnja, pomeraju pravila igre na novi nivo žestoke konkurencije. Akcenat je na evropskoj moći inovacija i pronalaženju odgovora na ogroman zadatak suočavanja sa klimatskim promenama.
ESG i geopolitički imperativi uz održavanje prosperiteta zavisiće od tranzicije robe: metali i minerali će pokretati planetu. Povećanje potražnje za metalima potrebnim za robu kao što su e-vozila i infrastruktura koja će obaviti ovaj posao biće ogromna – ne možemo ni da zamislimo. Ovo zahteva hrabre korake u načinu na koji tretiramo i koristimo sirovine: ne samo specifične u obliku aplikacija ili tehnologija, već i sistemske kroz lance vrednosti. Na kraju krajeva, uticaj na održivost vožnje e-vozila zavisi od održivosti sirovina od kojih je napravljeno.
Evropsko rudarstvo se pojavljuje kao strateški oslonac za autonomiju u zelenom, digitalnom i odbrambenom sektoru. Može da obezbedi sirovine potrebne za pokretanje turbine na vetar i bateriju za skladištenje ove električne energije, ali i služi kao merilo za ESG standarde za uvezene materijale.
Zeleni dogovor EU nije jedina politika tranzicije održivosti – trka za sirovinama će se još više intenzivirati, boreći se za pristup najperspektivnijim nalazištima. Kontrola nad pravima na eksploataciju i kapacitetima za preradu biće odlučujući geopolitički izazov u decenijama koje dolaze. Evropa mora da iskoristi svoja ležišta kritičnih i strateških materijala, koristeći znanje i stručnost rudarskih kompanija EU sa minimalnim uticajem na životnu sredinu.
Mora da se uključi u partnerstvo sa saveznicima spremnim da podrže visoke standarde u pitanjima životne sredine, socijalnim pitanjima i pitanjima upravljanja.
Osim reciklaže, integrisanje rudarstva u koncept kružne ekonomije može minimizirati ekstrakciju primarne sirovine za druge sektore.