Savet EU i Parlament su 13. novembra postigli dogovor o predloženoj uredbi kojom se uspostavlja okvir za obezbeđivanje sigurnog i održivog snabdevanja kritičnim sirovinama, takozvani Zakon o kritičnim sirovinama. Predlog Zakona o kritičnim sirovinama predstavljen je u martu ove godine i bavi se ranjivostima lanca snabdevanja sa predloženim ciljevima za domaću proizvodnju i lance snabdevanja.
Privremeni sporazum zadržava standarde od 10% za ekstrakciju sirovina, 40% za preradu i ne više od 65% za nabavku iz treće zemlje, ali povećava standard za reciklažu na najmanje 25% godišnje potrošnje sirovina u EU . Pored toga, trebalo bi da dođe do značajnog povećanja povrata sirovina prisutnih u otpadu.
U poređenju sa prvobitnim predlogom, na listu kritičnih sirovina dodat je i aluminijum. Pored toga, velika zavisnost Evrope od anodnog materijala je potvrđena dodavanjem sintetičkog grafita kao strateške sirovine u periodu od tri godine, dok Komisija ne izvrši prvu reviziju liste.
Zakon će zvanično biti stavljen na glasanje u Odboru za industriju, istraživanje i energetiku 7. decembra.
Nivo ambicija i vremenski okvir za usvajanje Evropskog zakona o kritičnim sirovinama su dobre vesti za uspostavljanje otpornijeg lanca snabdevanja za evropsku industriju baterija, čak i ako su potrebni direktniji podsticaji i finansiranje da bi se ispunili ti ambiciozni ciljevi.
Neke države članice pokazuju da se to već može učiniti.
Prošle nedelje špansko Ministarstvo industrije odobrilo je izdvajanje 18,8 miliona evra iz fondova NektEu Generation za izgradnju fabrike za proizvodnju litijum hidroksida kompanije Ektremadura Nev Energies, koja se nalazi pored njihovog podzemnog rudnika. Ovaj industrijski integrisani projekat, sa sedištem u Kaseresu (Španija), ima ambiciju da proizvodi više od 33.000 tona litijumskih hemikalija godišnje za katodnu industriju, uz ukupnu investiciju od 1,43 milijarde evra i očekivani vek proizvodnje od 26 godina. Samo ovaj projekat će omogućiti proizvodnju baterija za skoro 900.000 električnih automobila svake godine.
Potražnja za kritičnim sirovinama nastaviće da raste sa prelaskom na digitalno i elektrifikovano društvo. Zelena tranzicija trenutno zavisi od resursa identifikovanih u Zakonu o kritičnim sirovinama – stoga je najvažnije povećati napore za druge materijale koji mogu zameniti ili olakšati potražnju za trenutnim kritičnim materijalima. Jedan takav primer je švedska kompanija Altris koja razvija baterije napravljene na bazi bogatih sirovina, eliminišući potrebu za konfliktnim mineralima ili toksičnim elementima poput nikla i kobalta, takozvanih natrijum-jonskih baterija.
Razvoj natrijum-jonskih baterija napravio je veliki pomak sa Altrisom koji je napravio prekretnicu otkrivanjem ćelije natrijum-jonske baterije sa izuzetnom gustinom energije od preko 160 Vh/kg. Ovo dostignuće predstavlja značajan korak napred u oblasti održivog skladištenja energije i važan je korak ka diversifikaciji evropskog portfelja hemije baterija.
