Integracija Srbije u evropsko zakonodavstvo i pritisak da se smanje industrijske emisije sve više oblikuju operativne prioritete metalurških i rudarskih kompanija. U tom kontekstu, kompanija Zijin kroz svoje poslovanje u istočnoj Srbiji veže planove proizvodnje za ulaganja u zaštitu vazduha i voda. Posebno je fokus na području Bora, gde se industrijski uticaji direktno prelivaju na lokalne ekološke uslove.
Prema izjavama Xu Guo Zhua, direktora „Serbia Zijin Copper“, u poslednjih pet godina sprovedene su mere za smanjenje zagađenja vazduha u Boru i uveden sistem reciklaže otpadnih voda. Ključna operativna tačka je da se otpadne vode ne ispuštaju u vodotokove, što ima neposredan regulatorni značaj s obzirom na standarde upravljanja vodama. Ovakav pristup utiče i na način na koji se meri učinak postrojenja kroz parametre kvaliteta vazduha i vode.
U 2023. godini Zijin je ostvario rezultate koji su opisani kao rekordni, pri čemu je četvrtina ukupne proizvodnje i prihoda pripisana rudnicima u Boru. Time se Bor pozicionira kao centralni generator poslovnog učinka unutar srpskog portfelja kompanije. Istovremeno, najavljena je dalja faza „zelene“ rudarske prakse u Srbiji, uz naglasak na usklađivanje sa evropskim zahtevima.
Guo Zhu je naveo da je „Zijin“ ispunio obaveze predviđene kupoprodajnim ugovorom nakon privatizacije RTB-a. Obuhvaćene su investicije, zapošljavanje i mere zaštite životne sredine, što predstavlja trostruku obavezu koja se može pratiti kroz finansijske tokove, kadrovsku politiku i ekološke pokazatelje. Ukupna ulaganja dostigla su 2,5 milijardi dolara do kraja 2023. godine, gotovo dvostruko više od ugovorne obaveze.
Tehničke modernizacije su, prema navodima rukovodstva, dovele do vidljivih poboljšanja kvaliteta vazduha i vode u Boru. Takvi rezultati su relevantni za industriju jer se često prevode u strože interne kontrole emisija i promene režima rada postrojenja. U praksi, to utiče na troškove održavanja i na način planiranja kapaciteta kada se uvode dodatne tehnološke barijere.
Ekološka komponenta poslovanja dodatno je kvantifikovana kroz investicije od 300 miliona dolara u sanaciju životne sredine tokom petogodišnjeg perioda. Inicijative uključuju ublažavanje zagađenja vazduha i reciklažu otpadnih voda, uz potrebu koordinacije sa lokalnim vlastima po pitanju upravljanja otpadom i vodama. Za operatere u regionu to je signal da se troškovi usklađivanja sa standardima sve češće tretiraju kao dugoročna stavka kapitalnih ulaganja.
Kompanija posluje u 15 zemalja van Kine, a planovi za povećanje investicija u rudnike Bora prelaze 4 milijarde dolara. Predsednik Chen Djinge postavio je cilj da Srbija postane vodeći proizvođač bakra u Evropi, dok „Serbia Zijin Koper“ taj pravac povezuje sa zajedničkim naporima relevantnih aktera. U takvim okolnostima, tempo širenja kapaciteta zavisi od sposobnosti da se istovremeno ispune ekološki uslovi koji prate rast proizvodnje.
Uprkos planovima proširenja, „Serbia Zijin Copper“ i „Srbija Zijin Mining“ nisu sprovodile smanjenje broja zaposlenih. Zaposlenost je na nivou od približno 7.500 radnika, što ukazuje na kontinuitet operativnog kadra tokom investicionog ciklusa. Za naredni period najavljeno je unapređenje znanja postojećih zaposlenih i zapošljavanje novih profila, posebno u oblastima geologije, održavanja i finansija.
Rukovodstvo kompanije povezalo je nastavak ulaganja sa potrebom da se modernizacija rudarskih procesa uskladi sa strožim EU ekološkim standardima kako Srbija napreduje ka članstvu. To podrazumeva da se očekivanja regulatora mogu pooštravati tokom vremena, a da se operativni sistemi moraju prilagođavati bez prekida proizvodnog ritma. U tom smislu, ulaganja u vazduh i vodu predstavljaju merljiv deo strategije usklađivanja.
Na globalnom nivou tržište bakra ostaje podržano rastom potražnje iz industrija poput obnovljive energije, uz istovremeno prisutne izazove koji utiču na dinamiku cena i logistike sirovina. Zijin navodi da ostaje usmeren na održiv rast uz oslanjanje na napredne tehnologije radi povećanja produktivnosti i brige o dobrobiti zaposlenih. U Srbiji se taj pristup prevodi kroz kombinaciju investicija u postrojenja i kontinuirano upravljanje uticajima industrije na okolinu.
