Supported byElevatePR Digital
Supported byspot_img
RudarstvoZašto Amerika ubrzano razvija rudnike litijuma?

Zašto Amerika ubrzano razvija rudnike litijuma?

Supported byspot_img
Supported byspot_img

Srbija nije poznata kao zemlja koja je iskoristila mnogo razvojnih prilika tokom svoje istorije.  Ekonomija često nije bila prioritet niti političkih elita niti ovog naroda. Zato se nalazi na nekom 81. mestu po BDP po glavi stanovnika od nekih dvestotinjak zemalja.  Znači mrtvi prosek jedne zemlje srednjih prihoda.

Otkriće ležišta litijuma u dolini Jadra je jedna od tih prilika za koju sam siguran da ćemo je u potpunosti propustiti.  Politikanstvo koje je obavilo ovu temu je osiguranje da nećemo u industriji litijumskih električnih baterija, jednoj od najbitnijih trenutno, imati nikakvu ulogu.  A baterije ćemo uvoziti bez obzira na to da li ćemo iskopavati litijum ili ne.  I bacati ih kao i do sad – u potoke i jarke ove lepe zemlje.

Tema i jeste skrajnuta sa polja nauke i stručnosti na politikanstvo upravo zbog manjka stručnog kadra unutar zemlje koji bi racionalno, i bez suvišnih emocija po kojima smo poznati, razmatrao ovu temu.  Oni koji su prohujavali televizijskim ekranima na ovu temu nisu vredni ni pomena, jer kao i obično u Srbiji, uvek se pojave takozvani ljudi bez CV-ja.  Ovaj fenomen je kod nas interesantan, da se teme late oni koji ama baš ništa ne znaju niti o tehničkim, niti o strateškim, niti o finansijskim aspektima ovako složenog projekta.  Na primer, niko ne zna da se za ovakve projekte angažuju velike investicione banke, i one plate debele novce da sagledaju sliku sa tehničke, ekološke, i što je najbitnije investicione strane.  Ali zašto ići tim standardnim putem kada imamo armiju onih sa završenom srednjom školom i nultim iskustvom da nam objasne kako i zašto oko litijuma.

Supported by

Staro pravilo u svetu investicija je da se uvek okružiš pametnijima i stručnijima od sebe.  Zato ćemo ovde videti kako su Sjedinjene Američke Države formulisale svoju strategiju o litijumskim baterijama do 2030.  godine.  Dokument je publikovala administracija predsednika Biden-a 2021. godine i njena srž je sledeća: moramo što pre da razvijamo industriju litijumskih baterija, od rudnika do potrošača jer smo se uspavali i dozvolili Kini da bude lider u ovoj ključnoj industriji.  Dalje i ne morate da čitate jer ću samo navesti jasne podatke iz relevantnih izvora koji su naveli Amerikance da ubrzaju razvoj litijumskih nalazišta.  Dokument se lako skida sa interneta i pun naziv je National Blueprint for Lithium Batteries 2021-2030.

Do 2030. godine, izveštaj navodi novu viziju, SAD i partneri će osigurati materijale i tehnologiju potrebnu za razvoj litijumskih baterija kako bi obezbedili dugoročnu konkurentnost svoje ekonomije, otvorile veliki broj novih radnih mesta, pospešile dekarbonizaciju, podržale društvenu pravdu, i učvrstile nacionalnu bezbednost.  I sve to zbog razvoja litijumskih baterija.  Plan ima 5 osnovnih ciljeva:

  1. Obezbediti pristup sirovinama
  2. Podržati rast prerađivačkoj industriji da bi se zadovoljila domaća potražnja za baterijama
  3. Stimulisati fabrike kojima je razvoj baterija fokus
  4. Uporedo razvijati sistem reciklaže
  5. Pospešiti naučne institucije u daljem istraživanju i razvoju tehnologije i kadra

Prema istraživanju Bloomberg-a globalno će se do 2040. godine proizvoditi 56 miliona električnih automobila svake godine.  Od toga oko 17% u Americi.  Ako se situacija ne promeni, za ta vozila će morati da uvoze baterije, što će biti preko $100 milijardi godišnje.  Pored toga tu je i sve veća potražnja za čuvanjem struje za druge potrebe, od 9 GW 2018. godine do 1.095 GW 2040. godine globalno.  Ovaj vratolomni rast je probudio uspavanu Ameriku koja je shvatila da kaska iza Kine koja je još 2015. godine kreirala strategiju „Made in China“. Kinezi će do 2025. godine imati najveći globalni kapacitet vertikalno uvezane industrije u razvoju i proizvodnji litijumskih baterija.  Sledeća ilustracija jasno demonstrira situaciju na terenu danas. Od 747 GWh koliko se proizvede baterija po snazi, kinezi proizvode 76% dok SAD imaju jedva 8% tržišta.  Ovakav strateški promašaj Amerika nije videla u poslednjem veku. To je rezultat pogrešne ekonomske politike koja je pod ogromnim pritiskom sumnjivih političkih uticaja u poslednje četiri decenije da se proizvodnje prebace iz SAD u Kinu.  Šteta od deindustrializacije SAD dolazi na naplatu sad, kroz strateške industrije.  Do 2025. godine pored milijardi koje će Amerika uložiti ništa se bitno neće promeniti i njen udeo u proizvodnji će otići sa na 9%.

Evropa je takođe u igri, ali sa malim udelom.  Nadaju se velikom skoku od 7% na 13% do 2025.  godine, ponovo zahvaljujući strategiji definisanoj 2018. godine pod nazivom „Strategic Action Plan on Batteries“.  Evropa je odglavila litijumske projekte i marginalizovala politikanstvo iz teme.  Sve to iz jasnih podataka koje ova ilustracija nameće.  Tako je sredinom ove godine portugalsko ministarstvo za zaštitu životne sredine odobrilo rad najvećeg rudnika litijuma u Zapadnoj Evropi. Posle godina razvlačenja i kašnjenja, odobrenje su dali uz dosta uslova koji se tiču zaštite životne sredine.  Pored stalnih protesta Portugal je odobrio još šest lokacija za eksploataciju litijuma, uz ovaj koji se zove Barroso rudnik.

Pored komercijalne upotrebe, ovde je u pitanju i nacionalna sigurnost.  Retki su sistemi naoružanja koji ne koriste elektroniku.  Svaki zahteva ozbiljne električne kapacitete koji su skoro uvek baterijski.  Zavisiti od Kine u lancu nabavke, u svetlu geopolitičkih sukoba kojima smo danas svedoci, je neprihvatljivo za Ameriku i Evropu.  Tako je i sa Srbijom – sve što mora da se uveze manjkaće u odsudnim kriznim situacijama.  Pandemija korone je jasno demonstrirala:  globalna empatija nestane za par nedelja i ljudi radije gomilaju strateške proizvode nego što ih dele sa drugim nacijama.  Kada nismo spremni da podelimo lek u bitnom trenutku, zašto bi neko delio energiju.  Razvoj litijumskih baterija, od rudnika do elektronskih aparata je „kritična za američku nacionalnu bezbednost“, navodi se jasno u izveštaju.

Pored Kine, Evrope i SAD, jedina dva ozbiljna igrača u litijumskoj igranci su Južna Koreja i Japan.  Njihov udeo je mali, ali je jasno da ove države ne žele da prepuste svoju sudbinu u ruke kineske komunističke diktature.

Litijumske baterije su baza budućeg razvoja svega što ima veze sa strujom.  Priče o drugim tehnologijama su prazne i dolaze od onih koji nikada nisu radili na razvoju sistema koji menjaju pravac čitavih industrija.  Tako su američki stručnjaci jasno naveli u izveštaju da: „vodeća tehnologija razvoja baterija je bazirana na litijumu, koji nudi visoku energičnost i dugotrajnost u poređenju sa svim drugom tehnologijama u opticaju danas.“  Zato su danas litijumske baterije 98% svih proizvedenih baterija.  Trabunjanja o raznim tehnološkim revolucijama koje će u zaborav da odnesu litijumske baterije su na nivou sada već budućeg narodnog poslanika Nestorovića.  Ne bi me čudilo da baš njega država postavi na čelo komisije za energetski razvoj.  Pa će valjda sam da nam objasni zašto litijumske baterije moramo zameniti zmajevima. Za Srbiju, sa ovom šansom, pametna stvar bi bila samo da prekopira ove ciljeve. Da uzme nezavisnu investicionu banku, plati je debelo, i dobije jasan izveštaj šta sa dolinom Jadra – od eksploatacije do ekologije. 

Autor: Vladimir Đukanović

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Povezani članci

Verde Magnezijum- pozicioniranje Rumunije u vodećeg proizvođača magnezijuma u ​​EU

Investicioni plan kompanije Verde Magnezijum u Rumuniji predstavlja značajan korak ka smanjenju zavisnosti Evropske unije od uvezenog magnezijuma, posebno iz Kine. Reaktiviranjem zatvorenog rudnika magnezijuma i osnivanjem fabrike za preradu, kompanija ima za cilj da,ne samo zadovolji domaću potražnju,...

Potencijal skandijuma za transformacije na polju čiste energije

Uprkos malom prisustvu u Zemljinoj kori, skandijum ima ogroman potencijal da napravi promenu na polju čiste energije. Njegova izvanredna svojstva, kao što su poboljšanje gorivih ćelija sa čvrstim oksidom i stvaranje robusnih, ali laganih legura, samo su deo njegovih...

Pronalaženje puta ka sirovinama u doba čiste energije

Kako svet prelazi na tehnologije čiste energije, lanci snabdevanja prolaze kroz transformaciju, od fosilnih goriva ka nefosilnim mineralima. Od litijuma i nikla za baterije do bakra i elemenata retkih zemalja za različite komponente, ovi materijali su neophodni za pokretanje...
error: Content is protected !!