Vulcan Energy je obezbedio približno 2,2 milijarde evra finansiranja za projekat Lionheart u Nemačkoj, čime se razvoj pomera iz faze priprema u fazu izgradnje i realizacije. Odluka je ključna jer najveći razvojni rizici u geotermalnom litijumu tipično proizlaze iz sposobnosti bušenja, stabilnosti postrojenja i učinka prerade na komercijalnom nivou. Istovremeno, projektni model povezuje proizvodnju litijuma sa proizvodnjom obnovljive električne energije i toplotne energije.
Lionheart će eksploatisati litijum iz geotermalnih slanih rastvora u nemačkoj regiji Gornji Rajnski dolina. Tehnološki pristup se zasniva na pumpanju slanih rastvora koji sadrže litijum, izdvajanje litijuma iz te tečne faze i vraćanje fluida pod zemlju kroz reinjekciju. Takav ciklus je centralan za integrisani koncept proizvodnje, jer geotermalni sistem istovremeno može da obezbedi energiju i sirovinu.
Prva faza projekta predviđa proizvodnju oko 24.000 tona litijum-hidroksida godišnje. Uz to, planirano je oko 275 GWh obnovljive električne energije i približno 560 GWh obnovljive toplotne energije. Ovi parametri su relevantni za planiranje energetskih tokova i troškova, jer se vrednost projekta oslanja na istovremenu isporuku više energetskih proizvoda uz glavni cilj proizvodnje materijala za baterije.
Komercijalna proizvodnja je ciljano postavljena za 2028. godinu, a dinamika prelaska sa izgradnje na rad postavlja vremenski okvir za testiranje celog lanca vrednosti. U praksi, performanse zavise od produktivnosti bunara, stepena oporavka litijuma iz slanih rastvora, pouzdanosti postrojenja i stabilnosti procesa prerade. Finansiranje stoga smanjuje rizik prikupljanja sredstava, ali ne uklanja operativne izazove povezane sa skaliranjem tehnologije.
Pored Lionhearta, Vulcan je obezbedio i komercijalna prava za proizvodnju litijuma na lokalitetu Insheim, čime proširuje bazu geotermalnih resursa. Ovaj dodatak je značajan za operativnu fleksibilnost, jer proširenje resursne osnove može uticati na planiranje kapaciteta i raspodelu proizvodnih profila tokom vremena. U kontekstu geotermalnog litijuma, prava na komercijalnu eksploataciju direktno utiču na mogućnost da se planirani obim pretvori u realne tokove sirovine.
Sa obezbeđenim finansiranjem, fokus se preusmerava sa prikupljanja sredstava na upravljanje izvođenjem radova i troškovima izgradnje. To uključuje koordinaciju bušenja i geotermalne infrastrukture, izgradnju postrojenja za preradu litijuma i organizaciju downstream koraka do konverzije proizvoda. Istovremeno, projektni tim mora da obezbedi da integrisani sistem radi kao celina, uz kontrolu performansi u svim fazama od izvlačenja slanih rastvora do finalnog proizvoda.
Tržišni uslovi dodatno pojačavaju značaj operativne efikasnosti: nakon rasta cena tokom perioda 2022–23. godine usledilo je usporavanje, što povećava pritisak na konkurentnost troškova proizvodnje. U takvom okruženju, pouzdano ostvarivanje planiranih kapaciteta postaje važnije za održivost ekonomike projekta nego sama činjenica finansiranja. Za Evropu, Lionheart se posmatra kao potencijalno relevantan domaći izvor litijum-hidroksida pogodan za baterijski sektor.
Očekivanja o proizvodnji do 2028. godine sada zavise od uspešnog završetka izgradnje, puštanja u rad i stabilnog rada celog integrisanog sistema. U tom procesu posebno su merodavni rezultati bušenja i učinak oporavka litijuma, kao i pouzdanost postrojenja tokom dužeg operativnog perioda. Nakon pomeranja u fazu realizacije, projektni rizici se praktično premeštaju sa finansijske strane ka inženjerskim i operativnim parametrima koji određuju tempo dostizanja ciljanog obima.
