Vlada Srbije je 16. jula reinstalirala dozvolu kompaniji Rio Tinto za rudarenje litijuma u dolini Jadar, potez koji je odmah izazvao proteste u više gradova. Demonstracije su usmerene na zabrinutost zbog mogućih ekoloških posledica i potencijalnog ugrožavanja lokalnih izvora vode. Odluka je ponovo stavila u fokus regulaciju kritičnih sirovina i način na koji se projekti u rudarstvu usklađuju sa društvenim očekivanjima.
Rio Tinto je licencu izgubio 2022. godine, nakon masovnih protesta javnosti. Odluka o ukidanju dozvole objavljena je neposredno pred opšte izbore u aprilu 2022, kada je javno protivljenje radu kompanije bilo posebno izraženo. U tom periodu, rasprava o projektu Jadara prerasla je iz lokalnog pitanja u politički relevantnu temu.
Kompanija planira da u dolini Jadar razvije projekat koji se opisuje kao najveći rudnik litijuma u Evropi, deo šireg višemilijarderskog programa. Predsednik Aleksandar Vučić je više puta isticao da bi projekat mogao da obezbedi dobro plaćena radna mesta i podstakne lokalnu ekonomiju, uz tvrdnju da će se primenjivati stroge ekološke regulative. Upravo taj segment—operativni okvir i kontrola uticaja na životnu sredinu—postao je centralan u sukobu sa protestnim narativom.
Protesti su se 2022. godine uglavnom koncentrisali u Beogradu i Novom Sadu, ali su se tokom 2024. proširili na više od deset drugih gradova. Učesnici su koristili poruke poput “Ne dajemo Srbiju” i “Rio Tinto napolje”, čime su jasno povezivali pitanje dozvole sa širim stavovima o strateškim industrijama. Širenje protesta ukazuje da je društveni otpor ostao prisutan i nakon reinstalacije licence.
U međuvremenu, Rio Tinto se suočava sa reputacionim opterećenjima na globalnom nivou. U javnim navodima pominju se zloupotrebe prava radnika u Sjedinjenim Američkim Državama, ozbiljna kršenja ljudskih prava u Papui Novoj Gvineji, kao i značajna ekološka razaranja u drugim lokacijama, uključujući Zapadnu Papuu i Madagaskar. Za investitore i partnere to obično znači dodatnu pažnju na upravljanje rizicima usklađenosti, kao i na standarde zaštite životne sredine.
Tokom septembra, kompanija je odgovorila na kritike opozicije. Dana 15. septembra izvršni direktor Jakob Sausholm ocenio je da je protivljenje planovima rezultat “pažljivo osmišljene i dobro organizovane” kampanje dezinformisanja. Takođe je naveo da kompanija želi da adresira zabrinutosti javnosti i izrazio zabrinutost zbog zastrašivanja zaposlenih.
Paralelno sa domaćim političkim procesima, evropske političke strukture uključile su se u raspravu o konsultacijama i odgovornosti. Evropska zelena partija izrazila je solidarnost sa protestantima 26. septembra, neposredno pred debatu u Narodnoj skupštini zakazanu za narednu nedelju. Thomas Waitz, ko-sedi predsedavajući stranke, naglasio je potrebu za istinskim konsultacijama i odgovornošću, uz upozorenje da se ne ponove greške koje su vodile ka degradaciji životne sredine tokom trke za kritičnim materijalima.
Odluka o reinstalaciji licence dolazi u trenutku kada Srbija istovremeno učestvuje u evropskim okvirima za obezbeđivanje sirovina. Memorandum o razumevanju o održivim sirovinama između EU i Srbije potpisan je 19. jula tokom Samita o kritičnim sirovinama u Beogradu. Cilj sporazuma je stabilno snabdevanje EU sirovinama i smanjenje zavisnosti od Kine.
Samit je okupio visoke zvaničnike, uključujući nemačkog kancelara Olafa Šolca i vicepredsednika Evropske komisije Maroša Šefčoviča. U takvom kontekstu, projekti poput onog planiranog u Jadru dobijaju dodatnu stratešku dimenziju kroz evropske politike sirovina i održivosti lanca snabdevanja. Istovremeno, domaća debata o ekološkim rizicima ostaje ključna za tempo donošenja odluka.
Naredna rasprava u Narodnoj skupštini trebalo bi da odredi dalji pravac projekta doline Jadar, s obzirom na to da poslanici iz različitih političkih pozadina pokazuju podršku anti-litijum protestima. Neizvesnost oko ishoda ostaje prisutna jer se licenciranje, javni nadzor i političko odlučivanje preklapaju u kratkom vremenskom okviru. U praksi, to znači da će buduće korake pratiti intenzivna pažnja javnosti i institucija.
