Potražnja za kritičnim sirovinama raste u okviru prelaska na obnovljive izvore energije, jer tehnologije za elektrifikaciju i mrežnu infrastrukturu zavise od kobalta, bakra, litijuma, nikla i retkih zemnih elemenata. Iako se geografska koncentracija proizvodnje često navodi kao ključni rizik, sve veći značaj dobija i pitanje ko kontroliše kapital u kompanijama koje eksploatišu te resurse. U praksi, vlasnička struktura može uticati na tokove odluka, pristup finansiranju i način na koji se kapaciteti šire ili održavaju.
U Evropskoj uniji, regulatorni okvir usmeren je na jačanje bezbednosti snabdevanja i smanjenje zavisnosti od izvora izvan bloka. Critical Raw Material Act 2024 postavlja cilj da se obezbede stabilniji lanci vrednosti kroz strateško planiranje i bolju koordinaciju nabavke. Međutim, sama činjenica da su rudarska i prerađivačka postrojenja u velikoj meri locirana u geopolitčki udaljenim zemljama ostaje operativno ograničenje za evropske aktere.
Podaci o proizvodnji pokazuju koliko je tržište koncentrisano po državama. Demokratska Republika Kongo učestvuje sa 73% globalne proizvodnje kobalta, dok Kina rudari 69% retkih zemnih elemenata. Indonezija obezbeđuje polovinu svetskog nikla, što ukazuje na to da pojedine zemlje nose disproporcionalan deo kritičnih tokova sirovina.
Koncentracija se ne završava na nivou geografije, već se prenosi i na strukturu industrije. Oligopolni karakter sektora znači da mali broj multinacionalnih i državno kontrolisanih preduzeća dominira globalnom proizvodnjom. Prema dostupnim pokazateljima, top četiri rudarske kompanije proizvode oko 55% kobalta, dok top pet kontroliše približno 80% proizvodnje litijuma.
U takvom okruženju, pitanje vlasništva postaje jednako relevantno kao i pitanje lokacije ležišta ili kapaciteta prerade. Istraživanja zasnovana na pristupu Leruth et al. (2022) ukazuju da je poreklo akcionara u kompanijama koje kotiraju na berzi moguće mapirati kroz bazu podataka o poreklu vlasnika. Taj tip analitike omogućava da se proceni u kojoj meri neevropski investitori drže udjele u kapitalu firmi koje eksploatišu kritične sirovine.
Indikatori iz te baze ukazuju na značajno učešće neevropskih investitora u kapitalu globalnih listed CRM rudarskih kompanija. Takva struktura vlasništva dodatno komplikuje procenu strateških zavisnosti, jer odluke o razvoju projekata i prioritetima mogu biti povezane sa interesima van EU tržišta. Za regulatorna tela i industrijske učesnike to znači da planiranje snabdevanja mora uzeti u obzir i finansijsko-upravljačke veze, ne samo geografski raspored proizvodnje.
U kontekstu evropskog nastojanja da se poveća strateška autonomija, kombinacija koncentrisane proizvodnje i međunarodno raspoređenog vlasništva stvara specifičan profil rizika za lance snabdevanja. Critical Raw Material Act 2024 usmerava fokus na sigurnost snabdevanja, ali operativna realnost ostaje da su ključne faze rudarstva i prerade vezane za udaljene jurisdikcije. Zbog toga se razumevanje ko kontroliše kapital u vodećim proizvođačima pojavljuje kao informacija koja direktno utiče na procenu stabilnosti tržišnih tokova.
Na nivou tržišnih struktura, dominacija malog broja kompanija dodatno pojačava značaj vlasničke slike. Kada top proizvođači drže veliki deo proizvodnje kobalta i litijuma, promena upravljačkih prioriteta ili investicionih ciklusa može imati disproporcionalan uticaj na ponudu. U tom smislu, analiza porekla akcionara dopunjuje podatke o kapacitetima time što osvetljava upravljačke poluge iza eksploatacije.
Zaključak koji proizlazi iz dostupnih pokazatelja je da je strateška zavisnost EU od kritičnih sirovina dvostruka: zasniva se na geografskoj koncentraciji rudarstva i prerađivačkih aktivnosti, ali i na tome ko poseduje kapital u vodećim globalnim proizvođačima. U industriji gde su top igrači ključni za ukupne količine bakra, kobalta, litijuma, nikla i retkih zemnih elemenata, vlasnička struktura postaje merljiv faktor pri proceni otpornosti lanaca snabdevanja. Time se razumevanje međunarodnog vlasništva pozicionira kao relevantna dimenzija za praćenje tržišne dinamike.
