Nedavna studija Instituta Escolhas sa sedištem u São Paulu otkrila je zabrinjavajuće uvide o poreklu brazilskog zlata koje uvoze evropske zemlje. U 2023. godini Nemačka je uvezla 1,3 tone brazilskog zlata, sve iz brazilske oblasti Amazonas, dok je Italija uvezla 356 kg, od čega je 71% stiglo iz Pará i São Paulo. Porast ilegalnog rudarenja zlata, podstaknut opuštenijim ekološkim propisima tokom bivšeg predsednika Jaira Bolsonara, dodatno je pogoršao deforestaciju i ilegalne rudarske aktivnosti u Amazoniji.
Iako São Paulo ne proizvodi zlato, postao je glavno središte trgovine i izvoza zlata nejasnog pravnog porekla. Izveštaj pod nazivom „Evropsko rizično zlato“ ističe značajne nedostatke u procesu Evropske unije, koji ne uspeva da u potpunosti prati poreklo zlata i obezbedi odgovorno snabdevanje.
Približno 94% brazilskog zlata koje uvoze Nemačka i Italija ima sumnjivo poreklo, ulazeći u Evropu kroz složeni lanac posrednika iz brojnih amazonskih zlatonosnih nalazišta. I pored napora brazilske vlade da se suprotstavi ilegalnoj prodaji zlata, više od polovine od 68 tona zlata koje je Brazil izvezao prošle godine ostaje nepratljivo.
Dok Kanada i Ujedinjeno Kraljevstvo uvoze brazilsko zlato iz zakonski licenciranih rudnika, Švajcarska, drugi najveći kupac brazilskog zlata, dobija značajne količine iz ilegalnih rudarskih nalazišta, od kojih većina završava u EU. Izveštaj poziva na povećanu kontrolu i transparentnost u evropskoj kupovini zlata kako bi se suzbio uticaj ilegalnog rudarenja u Amazoniji.
Izvor: miningwatch.news
