Evropska tranzicija ka zelenoj i digitalnoj ekonomiji ubrzava potražnju za kritičnim sirovinama, uključujući litijum, nikal, elemente retkih zemalja i kobalt. U tom kontekstu, Evropski zakon o kritičnim sirovinama (CRMA) postavlja merila za 2030. godinu kako bi se obezbedili stabilni i otporniji lanci snabdevanja. Jedan od ključnih pravaca politike je jačanje domaće proizvodnje kroz eksploataciju, preradu i reciklažu.
Za donosioce odluka u državama Zapadnog Balkana i šire, operativna vrednost ovih ciljeva zavisi od toga kako se projekti klasifikuju i upoređuju. Standardizacija podataka o resursima i projektima postaje posebno važna kada se razmatraju ekološki i socio-ekonomski kriterijumi, tehnička zrelost i stepen pouzdanosti procena proizvoda. U tom segmentu, UN okvir za klasifikaciju resursa (UNFC), razvijen pod okriljem UNECE, koristi se kao referentni model za strukturiranje informacija.
UNECE je u okviru primene UNFC pristupa u jugoistočnoj Evropi organizovao radionicu u Beogradu. Učesnici su se fokusirali na način na koji se evropska metodologija može povezati sa nacionalnim sistemima upravljanja podacima o sirovinama. Na skupu su učestvovali predstavnici Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Rumunije i Srbije, čime je obuhvaćen regionalni raspon relevantnih nadležnosti.
Radionica je okupila institucije iz Srbije i evropske aktere koji rade na usklađivanju praksi. UNECE je sarađivao sa Ministarstvom rudarstva i energetike Srbije, Republičkim geološkim zavodom Srbije, kao i sa DG GROW Evropske komisije. Učešće je bilo povezano i sa Horizon Europe projektom „Geological Service for Europe (GSEU)“, koji podržava jačanje geoloških kapaciteta kroz usklađivanje metodologija.
U radu radionice istaknuta je uloga informisanog odlučivanja i formulacije politika u obezbeđivanju otpornijih lanaca snabdevanja kritičnim sirovinama. Poseban deo programa odnosio se na dokumente nacionalnih smernica za UNFC i na nacionalne inventare sirovina. Ti materijali su korišćeni kao osnova za razmatranje praktičnih koraka u implementaciji UNFC pristupa u nacionalne procedure.
Jedna od tema bila je harmonizacija izveštavanja kroz mapiranje nacionalnih i međunarodnih sistema prema standardima UNFC. Učesnici su razmatrali kako da se obezbedi doslednost podataka između država, što utiče na uporedivost informacija o projektima i resursima. Takvo usklađivanje ima značaj kada se podaci koriste u planiranju politika ili u procenama potencijala pojedinih sirovinskih tokova.
Diskusije su se dalje fokusirale na način integrisanja UNFC logike u postojeće tokove prikupljanja podataka i njihovu interpretaciju kroz tehničku zrelost projekata. Time se dobija okvir koji povezuje ekološke, socio-ekonomske i tehničke dimenzije procena, uz naglasak na poverenje u procene količina proizvoda. Za regione poput jugoistočne Evrope, gde se regulatorni zahtevi oslanjaju na pouzdane baze podataka, ovaj pristup predstavlja operativni preduslov za konzistentno planiranje.
Skup je završen nizom preporuka koje treba da podrže uspešnu primenu UNFC pristupa u jugoistočnoj Evropi. Preporuke su bile usmerene na usklađivanje regiona sa standardima Evropske unije uz istovremeno razmatranje ciljeva održivosti. UNECE je naveo da ostaje posvećen podršci održivom upravljanju resursima u svojoj regiji, kao i naporima ka neutralnosti ugljenika na globalnom nivou.
