Dr Evi Petavratzi i Eimear Deadi iz Britanskog geološkog zavoda razgovaraju o Zakonu o kritičnim sirovinama i budućim evropskim lancima snabdevanja kritičnim sirovinama.
Kako se energetska tranzicija povećava, a potražnja za metalima koji se koriste za napajanje baterija ubrzava, potreba za kritičnim mineralima i metalima je hitnija nego ikad. Posebno su kritične sirovine (CRM) od ključne važnosti zbog njihovog sve većeg ekonomskog značaja i visokog rizika od nestašice ponude.
Evropska komisija (EK) definiše 34 materijala kao kritična, uključujući antimon, arsen, boksit, barit, berilijum, bizmut, bor, kobalt, koksni ugalj, bakar, feldspat, fluorov špat, galijum, germanijum, hafnijum, helijum, teške elemente retkih zemalja , laki retkozemni elementi, litijum, magnezijum, mangan, prirodni grafit, nikl za baterije, niobijum, fosfatni kamen, fosfor, metali platinske grupe, skandijum, metal silicijum, stroncijum, tantal, metal titanijum, volfram i vanadijum.
Tradicionalno, Evropa je skoro u potpunosti zavisila od uvoza kritičnih sirovina iz drugih zemalja širom sveta. Da bi se rešilo ovo pitanje i obezbedilo buduće snabdevanje Evropske unije (EU) kritičnim sirovinama, EK je donela Zakon o kritičnim sirovinama u martu 2023. Zakon predlaže niz akcija kako bi se osigurao pristup EU bezbednom, raznovrsnom i pristupačnom i održivo snabdevanje kritičnim sirovinama.
Britanski geološki zavod (BGS) sprovodi opsežna istraživanja kritičnih sirovina i ranjivosti na poremećaje u snabdevanju praćenjem globalne proizvodnje i trgovine mineralima, mapiranjem lanaca snabdevanja i analizom tržišta. Organizacija blisko sarađuje sa vladom, akademskim krugom i industrijom kako bi pružila integrisano istraživanje kritičnih sirovina u celom sistemu vrednosti.
Njena stalna aktivnost u ovoj oblasti uveliko je podigla profil kritičnih pitanja sigurnosti snabdevanja sirovinama. To je uticalo na agendu istraživanja za ovu temu u Velikoj Britaniji i Evropi.
Jedan poseban projekat na kojem BGS sarađuje, zajedno sa univerzitetima u Ekseteru, Birmingemu, Lesteru i Mančesteru, je Met4Tech. Fokusiran na jačanje lanca snabdevanja u Velikoj Britaniji za esencijalne metale za modernu tehnologiju, Met4Tech Circular Economi Center okuplja britanske istraživačke timove koji već rade na tome kako da poboljšaju i obezbede snabdevanje sirovinama, kako da dizajniraju za ponovnu upotrebu, renoviranje i ponovnu proizvodnju i kako da recikliraju složenu robu kao što su baterije. Centar sprovodi nova interdisciplinarna istraživanja o ključnim intervencijama za poboljšanje svake faze u ciklusu i spajanje različitih faza lanca vrednosti tako da se kritične sirovine mogu oporaviti i reciklirati, a proizvodnja proizvoda može postati cirkularna.
Glavni specijalista za mineralne sirovine Britanskog geološkog zavoda, dr Evi Petavratzi, i viši ekonomski geolog Eimear Deadi, uveliko su uključeni u projekat Met4Tech i u BGS-ovo ukupno istraživanje o lancima snabdevanja kritičnim sirovinama u Velikoj Britaniji i Evropi. Urednik Georgie Purcell je razgovarao sa njima kako bi stekao uvid u njihovu perspektivu o kritičnom evropskom potencijalu sirovina i saznao više o projektu Met4Tech.
Kako biste opisali ukupne izglede za trenutne kritične evropske lance snabdevanja metalima i mineralima?
Eimear Deadi (ED): Dok se Evropa pretežno oslanjala na uvoz, u regionu postoji nešto rudarstva, a jurisdikcije nekih zemalja imaju znatno više rudarstva i naprednije su u njihovoj preradi i preradi. Na primer, nordijske zemlje, kao što je Finska, imaju bolje razvijen lanac snabdevanja određenim metalima. Međutim, generalno gledano, Evropa je veoma zavisila od uvoza materijala. Ovo se polako menja, pošto kreatori politike shvataju da oslanjanje na spoljni uvoz sirovina nije u potpunosti pouzdano i stoga sprovode strategije za rešavanje ovog problema, na primer, Zakon o kritičnim sirovinama.
Evi Petavratzi (EP): Snabdevanje Evrope kritičnim sirovinama je prilično problematično. Elementi retkih zemalja (REE) imaju veoma uske lance snabdevanja, kojima dominiraju uglavnom Kina i Mjanmar, što bi Evropi moglo otežati presretanje. Jednako tako, lista kritičnih minerala se širi sa svakom procenom. Ipak, nakon decenije procena i analiza, nismo videli da je bilo koji od ovih kritičnih materijala uklonjen sa te liste. Ovo, dakle, postavlja pitanje da li preduzimamo prave akcije.
Dok pokušava da poboljša kritični okvir upravljanja mineralima, najveći izazov za Evropu je vreme. Prozor mogućnosti za mnoge od ovih minerala je mali, posebno za one koji su sastavni deo dekarbonizacije i digitalnih tehnologija. Štaviše, dinamičan pejzaž novih aplikacija napreduje mnogo brže od napretka Evrope u uspostavljanju domaćih zaliha resursa.
ED: U kontekstu CRM-a, teško je odrediti šta je potražnja EU, na primer za materijalne forme. S obzirom da se većina prerade dešava negde drugde, teško je kvantifikovati da li se potražnja odnosi na sirovine ili stvarnu komponentu ili proizvod. Slično tome, teško je pravilno identifikovati potrebe svake zemlje ili regiona, bilo da se radi o zahtevima proizvodnje ili metabolizmu potražnje.
Lanci snabdevanja takođe mogu biti zamršeni. Na primer, Belgija i Finska su dve zemlje sa prerađivačkim kapacitetima u Evropi koje uvoze nerafinisane metale, koji se prerađuju, a zatim ponovo izvoze. Pored toga, kobalt proizveden iz Demokratske Republike Kongo (DRK), delimično se prerađuje u Kini, a dalje se rafiniše u Finskoj pre nego što se proda i ponovo izvozi. Naravno, ovo stvara značajan ugljenični otisak koji se retko bavi istraživanjem lanaca snabdevanja.
EP: Dekarbonizacija se dešava globalno, a nacije se takmiče da obezbede tehnologije i materijale koji su im potrebni za izgradnju zelenijih tehnologija. Unutar Evropske unije (EU), zemlje su postavile svoje ciljeve i ciljeve u vezi sa obnovljivim tehnologijama i smanjenjem emisije CO2. To onda stvara konkurenciju kako u Evropi tako i u ostatku sveta, što takođe izaziva izazove oko koordinacije lanca snabdevanja.
Kako će Zakon EU o ključnim sirovinama uticati na lance snabdevanja?
EP: Zakon EU o ključnim sirovinama je važan jer smo se ranije oslanjali na nacionalno zakonodavstvo i nije bilo upravljanja na nivou EU. EU je postavila posebna pravila za obezbeđivanje kritičnih sirovina i poboljšanje lanaca snabdevanja, zajedno sa ciljevima vezanim za evropsko istraživanje i preradu. Veliko je pitanje da li ćemo postići ove ciljeve i kako će izgledati implementacija vizije EU, uglavnom zbog toga što je u poslednjoj deceniji bilo ograničenih novih projekata proizvodnje rudnika.
ED: Zakon navodi da ne više od 65% godišnje potrošnje EU svake strateške sirovine u bilo kojoj relevantnoj fazi prerade može doći iz jedne treće zemlje. Međutim, to je skoro nemoguće za mnoge CRM-ove. U Brazilu, na primer, jedan rudnik proizvodi skoro sav svetski niobijum. Dok nekoliko rudnika proizvodi retke zemlje, skoro sva prerada ide preko Kine i Malezije.
EU bi možda mogla da dostigne svoje standarde za domaće kapacitete za reciklažu (15%) i cilj prerade od 40%. Međutim, cilj od ne više od 65% potrošnje CRM-a iz jedne treće zemlje biće veoma izazovan za postizanje. Postoji izvesna nejasnoća oko ciljeva postavljenih u Zakonu o CRM-u. Na primer, nejasno je na šta se zapravo odnosi cilj od 10% domaće potražnje za strateškim sirovinama iz kapaciteta EU za 2030.
EP: Nejasno je da li se ovi ciljevi odnose na pojedinačne proizvode i u kom obliku.
Mnogo je pitanja o tome šta ovi brojevi znače, i čekamo dodatna pojašnjenja.
Čak i ako se u Evropi dešavaju napredni istraživački projekti, kao što smo videli za litijum, morate da obezbedite značajna sredstva da biste, pre svega, bili sigurni da će vaš projekat biti uspešan. Ali u isto vreme, morate biti u stanju da se snađete u zakonodavnim izazovima, regulatornim okvirima koji se odnose na minerale i svim zahtevima za izdavanje dozvola i licenciranja za napredne projekte koji će krenuti u proizvodnju za šest i po godina. Obično ovaj proces traje dve decenije.
ED: Jedna od stvari o kojima EU ne govori otvoreno je ekološka, socijalna i upravljačka (ESG). U njemu se navodi da će preduzeti mere, ali tek treba da se pozabavi uticajem na ljude ili planetu.
Kako se ovi izazovi mogu rešiti i šta treba promeniti?
ED: Društvena dozvola za rad je navedena kao rizik broj jedan za svaki projekat. Opšte globalno prihvatanje rudarstva se smanjilo. Outreach je jedan od najznačajnijih načina za rešavanje društvenih i planetarnih problema i obezbeđivanje da ljudi razumeju zahteve za novim tehnologijama. Mobilni telefon, na primer, zahteva kritične sirovine za proizvodnju. Neke od njih možemo da recikliramo, ali ne možemo da recikliramo kako bismo izašli iz povećane potražnje. Dakle, biće nam potrebni novi rudnici.
Još jedan kritičan izazov je naredba koju Kina drži nad obradom. U Evropi imamo mnogo interesantnih stena iz kojih se dobijaju metali. Ipak, to usko grlo prerade leži u Kini prvenstveno zato što tek treba da razvijemo taj kapacitet bilo gde drugde u zapadnom svetu. To nije slučaj za sve, bakar, olovo, cink, kobalt i nikl postoje neki kapaciteti za preradu u Evropi, ali svakako nedovoljni da zadovolje naše potrebe, a za ključne minerale poput litijuma i grafita kapacitet prerade je veoma ograničen. Izazovi prerade mogu se rešiti ulaganjem u izgradnju novih postrojenja u Evropi, ali su ovde troškovi energije, vode i ekološki propisi strožiji. Kao rezultat toga, potrošači bi morali da plate više za svoje proizvode jer se proizvode u ovim zemljama sa većim platama, većim blagostanjem i zaštitom životne sredine.
EP: Što se tiče dostupnosti, analizirali smo evropska nalazišta kobalta i identifikovali oko 500 različitih pojava kobalta u Evropi koje bi potencijalno mogle dovesti do nekog razvoja. Ali problemi u vezi sa implikacijama na životnu sredinu, društvo i upravljanje (ESG) znače da će nam verovatno biti teško da ih razvijemo u produkcijske projekte.
Društvena dozvola za rad je velika briga. Postoje mnogi problemi korišćenja zemljišta. Na primer, ako pogledate Skandinaviju, koja je jedno od naših najvećih rudarskih područja u Evropi, značajan problem predstavlja korišćenje zemljišta zbog naslaga koje se nalaze u zaštićenim zonama, oblastima za uzgoj irvasa i autohtonim zajednicama. Mnogi od njih su blizu arktičkog kruga, što ima velike implikacije na klimatske promene. Ljudi u Evropi su svesni ovih aspekata, međutim, stavovi u južnim delovima Evrope su veoma različiti. Na jugu je veća verovatnoća da će zajednice biti nesklone strancima koji dolaze i koriste resurse zemlje. Istorijski gledano, bilo je slučajeva da su resursi eksploatisani, programeri su napustili projekte kada su prestali da budu ekonomski, a zajednicama je prepušteno da se bave ekološkim uticajima koji su nastali usled rudarenja. Štaviše, danas, dobra praksa upravljanja mineralima treba da podstakne društveno učešće i da zajednice budu deo odluka i razgovaraju o tome kako ovi projekti mogu uticati na njihovu budućnost.
Kina je bila veoma proaktivna u obezbeđivanju kritičnih sirovina i ima dugoročnu industrijsku strategiju. Istraživali su kritične sirovine na globalnom nivou, pokušavajući da vide da li mogu da obezbede snabdevanje van Kine, a ne samo u njoj. Niko drugi to nije radio, tako da za ovo treba dosta resursne diplomatije, što smo mi radili, ali moramo to intenzivirati.
Ne samo da nam je potrebno više kapaciteta za obradu, već i stručni ljudi. Izgubili smo mnogo kvalifikovanih ljudi u rudarstvu u Evropi i to moramo obnoviti.
Kako Met4Tech projekat pomaže u jačanju lanaca snabdevanja kritičnim metalima? Koji su najnoviji zaključci iz projekta?
EP: Met4Tech razmatra kružnu ekonomiju za tehnološke metale i poboljšanje razumevanja globalnih lanaca snabdevanja. Naš fokus je prvenstveno na specifičnim primenama, uključujući baterije, magnete u vetroturbinama i električna vozila. Jedna od ključnih stvari koje možemo da pružimo je mnogo bolja jasnoća složenih sistema, lanaca snabdevanja i podataka, što je značajno.
Što se tiče kružne ekonomije, želimo da razumemo zalihe i tokove retkih zemalja u ekonomiji UK za ranije pomenute aplikacije za potpis. Kao zemlja potrošač sa agresivnim ciljevima obnovljive energije, gradimo zalihe u antropogenom okruženju. Želimo da znamo kako će ove zalihe rasti tokom godina, i da razumemo potencijal Ujedinjenog Kraljevstva da izgradi ekosistem kružne ekonomije kako bi povratio neke od kritičnih minerala koji se ne mogu iskopavati u zemlji.
Fokusirali smo se prvenstveno na retke zemlje i kako se taj lanac vrednosti integriše globalno. Koristimo analizu scenarija da bismo razumeli koliko naših retkih zemalja, posebno onih potrebnih za zelene tehnologije može doći iz sekundarnog snabdevanja. Planiramo da ponovimo sličan pristup za litijum-jonske baterije. Pored toga, razvijamo tehnološku opservatoriju za metale u Velikoj Britaniji gde će informacije biti dostupne javnosti.
ED: Moja uloga u Met4Tech-u je bila da pogledam širi globalni lanac snabdevanja retkih zemalja, a jedan od njegovih zanimljivih delova je rastuća uloga Mjanmara u tom lancu snabdevanja. Istorijski gledano, Kina je proizvela mnogo retkih zemalja iz tipa depozita koji se zove jonski adsorpcioni depoziti, koji ima značajan uticaj na životnu sredinu zbog korišćenih hemikalija. Kineska vlada sprovodi mere za poboljšanje ovoga. Zbog neregulisanog sistema Mjanmara i trenutnog političkog statusa, iskorišćena je prilika da se ista vrsta rudarstva ili eksploatacije uradi u severoistočnom delu Mjanmara, tik uz granicu sa Kinom. Kao takav, gledao sam trgovinske podatke i tok ponude retkih zemalja iz Mjanmara. Obim i vrednost ovih tokova su enormno porasli u poslednjih pet godina. Nadamo se da ćemo uskoro objaviti nalaze o podacima daljinskog istraživanja koji pokazuju promenu u upotrebi zemljišta u poslednjih četiri ili pet godina.
EP: Posao koji smo radili predstavlja samo jednu oblast projekta, ali Met4Tech takođe gleda na tehnologije reciklaže i takođe razvija mapu puta oko tehnoloških metala koji dolaze iz cirkularne ekonomije.
