Supported byspot_img
Supported byspot_img
RudarstvoU BiH se otvara veliki rudnik: Veruje se da u njemu ima...

U BiH se otvara veliki rudnik: Veruje se da u njemu ima i zlata

Supported byspot_img
Supported byspot_img

Krajem januara u Varešu u centralnoj BiH počinje da se iskopava rudnik koji bi mogao da sadrži zlato, u okviru projekta u koji je uloženo više od 200 miliona evra, a očekuje se kako će on preporoditi taj kraj koji je nakon rata ostao potpuno zapušten i iz kog su stanovnici masovno odlazili.

“Ono što ovde gradimo je nešto najmodernije na svetu. 24. januara krećemo sa proizvodnjom prve količine rude, svakim danom ćemo povećavati količinu dok ne dođemo do 65 tona mesečno, što očekujemo da će se dogoditi u aprilu ove godine”, rekao je za sarajevsko “Oslobođenje” Paul Cronin, direktor kompanije Adriatic Metals BH, piše Poslovni dnevnik.

Ta je kompanija ranije dobila koncesiju za istraživanje i eksploataciju rudnog bogatstva u okolini Vareša, mesta koje je bilo poznato po najvećem rudniku na celom Balkanu, a istorijski zapisi govore kako je ona eksploatisana još u antičkom periodu.

Supported by

Istorijat kompleksa u Varešu

Veliki prerađivački kompleks u Varešu nastao ja u razdoblju vladavine Austro-ugarske monarhije a važnim je industrijskim središtem to mesto bilo i u razdoblju dve Jugoslavije.

U vreme SFRJ godišnje se iz rudnika u okolini Vareša iskapalo i do tri miliona tona rudače koja je kao sirovina prerađivana u lokalnoj ali i železari Zenica.

Svi su industrijski kapaciteti u Varešu devastirani u ratu od 1992. do 1995. Pre rata su većinu u Varešu činili Hrvati jer ih je tamo živelo više od devet hiljada, dok ih je 2013. godine tamo živelo tek 2800. Bošnjaka je pak 1991. godine bilo 6700, a 2013. u Varešu ih je bilo 5400.

Otkriveni tragovi zlata

Adriatic Metals BH u taj je projekt “oživljavanja” Vareša krenuo s pretpostavkom da se u njegovoj okolini i daje kriju naslage železne rude od oko 200 miliona tona. Sprovedena istraživanja potvrdila su kako u tim naslagama postoje tragovi zlata, srebra, olova, cinka, barita i bakra.

U samom rudniku biće zaposleno 300 radnika, a očekuje se kako će pokretanje proizvodnje rezultirati otvaranjem dodatnih do dve i po hiljade radnih mesta u pratećim delatnostima.

Adriatic Metals do sada je u projekat uložio 450 miliona konvertibilnih maraka odnosno nešto više od 230 miliona evra. Kalkulišu kako će do 2050. godine uspeti da proizvedu i prodaju samo cinka i olova u vrednosti većoj od pet milijardi evra.

Izvor: BIZLife

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Povezani članci

Terra Balcanica vidi neiskorišćene mogućnosti na Balkanu

Terra Balcanica, kanadska kompanija za istraživanje kritičnih metala, vidi neiskorišćene mogućnosti na zapadnobalkanskom poluostrvu. Šta dobijate kada kombinujete vekove rudarstva, dve evropske jurisdikcije pogodne za eksploataciju resursa, obrazovanu radnu snagu i kontinent koji gladuje za ključnim metalnim resursima? Naš je disciplinovan...

Protiv ponovnog otvaranja rudnika Brskovo glasali država i NVO sektor

Komisija za analizu ugovora o koncesiji za ponovno otvaranje rudnika Brskovo kod Mojkovca juče je većinom glasova usvojila zaključak da se koncesionaru Brskovo Mine više ne produžava koncesija izdata 2010. godine, za koju su rokovi do sada šest puta...

Avrupa Minerals u potrazi za mineralnim bogatstvima Portugalije i Finske

Avrupa Minerals Ltd. je iznela planove o svojim istraživačkim poduhvatima širom Portugalije i Finske. Avrupina priča nije samo o rudarstvu, radi se o utiranju puta za snabdevanje evropskim mineralnim resursima i u budućnosti. Projekat Sesmarias u Portugaliji predstavlja veliki potencijal,...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!