Krajem januara u Varešu u centralnoj BiH počinje da se iskopava rudnik koji bi mogao da sadrži zlato, u okviru projekta u koji je uloženo više od 200 miliona evra, a očekuje se kako će on preporoditi taj kraj koji je nakon rata ostao potpuno zapušten i iz kog su stanovnici masovno odlazili.
“Ono što ovde gradimo je nešto najmodernije na svetu. 24. januara krećemo sa proizvodnjom prve količine rude, svakim danom ćemo povećavati količinu dok ne dođemo do 65 tona mesečno, što očekujemo da će se dogoditi u aprilu ove godine”, rekao je za sarajevsko “Oslobođenje” Paul Cronin, direktor kompanije Adriatic Metals BH, piše Poslovni dnevnik.
Ta je kompanija ranije dobila koncesiju za istraživanje i eksploataciju rudnog bogatstva u okolini Vareša, mesta koje je bilo poznato po najvećem rudniku na celom Balkanu, a istorijski zapisi govore kako je ona eksploatisana još u antičkom periodu.
Istorijat kompleksa u Varešu
Veliki prerađivački kompleks u Varešu nastao ja u razdoblju vladavine Austro-ugarske monarhije a važnim je industrijskim središtem to mesto bilo i u razdoblju dve Jugoslavije.
U vreme SFRJ godišnje se iz rudnika u okolini Vareša iskapalo i do tri miliona tona rudače koja je kao sirovina prerađivana u lokalnoj ali i železari Zenica.
Svi su industrijski kapaciteti u Varešu devastirani u ratu od 1992. do 1995. Pre rata su većinu u Varešu činili Hrvati jer ih je tamo živelo više od devet hiljada, dok ih je 2013. godine tamo živelo tek 2800. Bošnjaka je pak 1991. godine bilo 6700, a 2013. u Varešu ih je bilo 5400.
Otkriveni tragovi zlata
Adriatic Metals BH u taj je projekt “oživljavanja” Vareša krenuo s pretpostavkom da se u njegovoj okolini i daje kriju naslage železne rude od oko 200 miliona tona. Sprovedena istraživanja potvrdila su kako u tim naslagama postoje tragovi zlata, srebra, olova, cinka, barita i bakra.
U samom rudniku biće zaposleno 300 radnika, a očekuje se kako će pokretanje proizvodnje rezultirati otvaranjem dodatnih do dve i po hiljade radnih mesta u pratećim delatnostima.
Adriatic Metals do sada je u projekat uložio 450 miliona konvertibilnih maraka odnosno nešto više od 230 miliona evra. Kalkulišu kako će do 2050. godine uspeti da proizvedu i prodaju samo cinka i olova u vrednosti većoj od pet milijardi evra.
Izvor: BIZLife
