Turska je zvanično ušla u Minerals Security Partnership (MSP), forum koji okuplja zemlje usmerene na saradnju sa zapadnim partnerima u proizvodnji retkih zemalja i drugih kritičnih sirovina. Učešće je deo šire strategije za jačanje pozicije u sektoru koji je postao ključan za industrije povezane sa visokotehnološkim uređajima i baterijama za električna vozila. Najava dolazi nakon nedavnih mineralnih otkrića, koja su otvorila prostor za brže planiranje kapaciteta nizvodno od rudarstva.
Portparol američkog Stejt departmenta potvrdio je da će Turska učestvovati u MSP-u, uz najavu da će formalna objava uslediti u narednim nedeljama. MSP trenutno čini 14 zemalja i Evropska unija, a fokus je na diverzifikaciji bezbednog lanca snabdevanja retkim zemljama i kritičnim mineralima. Forum, pokrenut ove godine, oslanja se na koordinaciju između proizvođača i partnera kako bi se smanjila zavisnost od Kine, koja dominira tržištem.
Među državama članicama MSP-a nalaze se Kazahstan, Namibija, Ukrajina i Uzbekistan, što ukazuje na geografski razuđen pristup sirovinama. Za Tursku, ulazak u ovakav okvir relevantan je jer se očekuje povezivanje sa akterima koji mogu doprineti razvoju proizvodnje i prerade. U praksi, značaj MSP-a leži u tome što okuplja države sa različitim resursima i operativnim iskustvom, uz zajednički cilj stabilnijeg snabdevanja kritičnim materijalima.
Kako globalna tražnja za retkim mineralima raste, posebno zbog primene u elektronici i baterijskim tehnologijama, turske vlasti nastoje da povećaju industrijsku vidljivost svojih projekata. Planovi uključuju proizvodnju stotina hiljada tona godišnje određenih mineralnih proizvoda, među kojima su retke zemlje oksidi, kao i barit, fluorid (fluorite) i torijum. Ovi materijali imaju različite industrijske namene, uključujući komponente povezane sa nuklearnom tehnologijom.
Ovaj korak se nadovezuje na raniju objavu iz 2022. godine o otkriću rezervi retkih zemalja koje su tada predstavljene kao druge najveće na svetu. Prema navodima iz tog perioda, reč je o ležištu od 694 miliona tona u regionu Eskisehir. Međutim, turski razvojni planovi su i dalje u ranoj fazi kada je reč o izgradnji infrastrukture za fabrike i rafinerije.
U tom kontekstu posebno se ističe potreba za naprednim tehnologijama i finansiranjem kako bi se prešlo sa faze istraživanja na fazu industrijske prerade. MSP bi mogao da posluži kao platforma za povezivanje Turske sa zapadnim investitorima, izvoznim kreditnim agencijama i razvojnim finansijskim institucijama. Takva vrsta institucionalnog umrežavanja može biti merodavna za tempo razvoja kapaciteta prerade, s obzirom na to da vrednost kritičnih sirovina često zavisi od sposobnosti proizvodnje rafinisanih proizvoda.
Za regionalne aktere u rudarskom i energetskom lancu snabdevanja, ulazak Turske u MSP otvara dodatnu tačku koordinacije između proizvođača i potrošačkih industrija. Ujedno, naglašava se da MSP nije ograničen samo na rudarstvo već obuhvata širi segment lanca vrednosti kroz saradnju među državama članicama i EU. Time se povećava operativna relevantnost turskih resursa u međunarodnom okviru koji prati bezbednost snabdevanja kritičnim mineralima.
Najavljena formalizacija učešća Turske u narednim nedeljama trebalo bi da precizira način uključenja u rad MSP-a i potencijalne mehanizme saradnje. Do tada ostaje fokus na činjenicama o postojećim resursima, planiranim proizvodnim ciljevima i infrastrukturnim potrebama za preradu. Udeo Turske u MSP-u tako postaje novi element regionalne slike konkurentnosti kritičnih sirovina, posebno za retke zemlje i prateće minerale poput barita, fluorita i torijuma.
