U fokusu crnogorskih rudarsko-energetskih politika ponovo se našlo pitanje koncesionog okvira za projekat Brskovo, nakon što je radna grupa predložila raskid koncesionog sporazuma sa kompanijom Tara Resources. Ta tema je relevantna i za širi region, jer se u praksi procenjuju posledice kašnjenja u administrativnim procedurama, kao i način na koji se ugovorne obaveze usklađuju sa državnim planiranjem prostora. U takvim slučajevima, ključni parametri su rokovi, plaćanje naknada i pravna argumentacija koja se oslanja na prethodne odluke Vlade.
Tara Resources navodi da su koncesiona prava stečena 2018. godine i da je kompanija od tada uložila značajna sredstva kako bi ispunila istraživačke obaveze. Prema njenim tvrdnjama, Vlada je potvrdila da su te obaveze ispunjene u junu 2019. godine. Ovaj element je centralan za procenu da li je došlo do ugovornog neispunjenja s privatne strane ili su problemi nastali u delu koji zavisi od državnih procedura.
Kompanija ističe da je Vlada dva puta produžila rokove iz koncesionog sporazuma, uz obrazloženje kašnjenja u završetku procesa prostornog planiranja. Tara Resources naglašava da koncesioni sporazum sadrži klauzulu koja uzima u obzir administrativna kašnjenja. Time se dovodi u vezu dinamika državnih procedura sa ugovornim rokovima, što utiče na tumačenje opravdanosti eventualnog raskida.
Tara Resources dalje navodi da je međuresorna radna grupa preporučila Vladi da ponovo produži koncesioni sporazum u oktobru prethodne godine zbog istih kašnjenja, kao i da se započne naplata koncesionih naknada. Kompanija navodi da je Vlada tražila koncesionu naknadu od 650.000 EUR, koju je platila u januaru, ali bez istovremenog produženja roka. U toj razlici između naplate i roka kompanija vidi indikator promene pristupa u odnosu na ranije produžavanje.
Prema tvrdnjama Tara Resources, zaključci nove radne grupe imenovane pri Ministarstvu energetike i rudarstva preporučuju raskid koncesionog sporazuma. Kompanija pritom tvrdi da se suštinski stanje nije promenilo u odnosu na prethodna dva produženja koja je Vlada odobrila zbog sopstvenih kašnjenja. Takođe navodi da korišćeni argumenti nisu usklađeni sa činjenicama i zakonskim okvirom, već su suprotni logici koja proizlazi iz ranijih odluka.
Tara Resources ocenjuje da su argumenti radne grupe „faktički netačni“ i „suprotni“ prethodnim produženjima i preporukama koje su ranije podržavale nastavak procesa. U njenom obrazloženju, to otvara pitanje pravne doslednosti države prema ugovoru i prema ranije potvrđenim koracima realizacije obaveza. Kompanija navodi i potencijalne finansijske posledice po državu zbog kršenja koncesionog sporazuma.
Posebno se ističe tvrdnja o mogućoj izloženosti značajnim štetama, uključujući štetu unutar bilateralnog investicionog sporazuma između Švajcarske i Crne Gore. Tara Resources povezuje rizik sa načinom na koji bi raskid bio sproveden nakon višestrukih produženja zasnovanih na administrativnim okolnostima. Ovaj segment je relevantan za procenu pravnog položaja države i kompanije, jer investiciona zaštita često utiče na očekivanja oko ishoda sporova.
Kompanija istovremeno navodi razvojni potencijal projekta Brskovo kroz zapošljavanje i ekonomske efekte koje bi realizacija mogla doneti regionu i državi. U njenim navodima pominje se mogućnost zapošljavanja 550 ljudi iz severnog dela Crne Gore, uz ekonomske koristi za zemlju. Tara Resources takođe navodi da bi primena najboljih praksi u oblasti zaštite životne sredine i zdravlja bila usklađena sa standardima Evropske unije, pozivajući se na primere iz rudnika cinka u Španiji, Portugalu i Švedskoj.
Tara Resources izražava stav da će se predlozi radne grupe pokazati kao činjenično nezakoniti i netačni te da Vlada neće usvojiti te zaključke. Kompanija ističe spremnost za konstruktivan dijalog sa nadležnim institucijama, zadržavajući fokus na tvrdnji da su njene obaveze ispunjene i da administrativna kašnjenja nisu rezultat njenog delovanja. U ovom trenutku, ključni operativni parametar ostaje status koncesionog sporazuma i način na koji država tumači svoje prethodne odluke o rokovima.
