Švedska razmatra promenu režima koji trenutno sprečava domaću proizvodnju uranijuma, iako zemlja ima šest nuklearnih elektrana koje obezbeđuju oko trećine električne energije. U praksi, zabrana znači da Švedska ne proizvodi sopstveni uranijum, već se oslanja na uvoz nuklearnog goriva i usluga obogaćivanja. Odluka o mogućim izmenama regulatornog okvira otvara pitanje kako bi se obezbedilo snabdevanje gorivom uz istovremeno usklađivanje uslova za eksploataciju.
Istraživanje sprovodi Ministarstvo klime i privrede, koje treba da utvrdi koje izmene su potrebne da bi se omogućilo i preciziralo važenje uslova za vađenje uranijuma. U okviru analize razmatra se i da li bi postupak „admisibilnosti“ trebalo ograničiti tako da obuhvati samo rudarenje uranijuma kada je povezano sa nuklearnom aktivnošću. Takav pristup je relevantan jer određuje obim dozvoljenih aktivnosti i način na koji se procenjuju bezbednosni, energetski i administrativni zahtevi.
Rok za završetak istrage je 15. maj, nakon čega Vlada donosi konačnu odluku o zabrani. Ministarstvo treba da zaključi proces do tog datuma, što daje vremenski okvir za potencijalne regulatorne korake i usklađivanje procedura. Za tržište nuklearnog goriva, svaka promena pravila može uticati na dostupnost sirovine u evropskom lancu snabdevanja.
Ministarka za klimu Romina Pourmokhtari navela je da, ukoliko Evropska unija želi da postane prvi klimatski neutralan kontinent, mora se obezbediti pristup održivim metalima i mineralima. U njenom obrazloženju naglašena je potreba da se koristi uranijum koji Švedska već ima u svojoj geologiji, umesto da se tretira kao otpad zbog postojeće zabrane rudarenja. Time se u fokus stavlja veza između energetskih politika i politike kritičnih sirovina.
Prema podacima Ministarstva klime i privrede, četvrtina poznatih evropskih resursa uranijuma nalazi se u švedskoj podlozi. Ponovno pokretanje proizvodnje moglo bi doprineti većoj samodovoljnosti Evrope u pogledu sirovine za nuklearni sektor. Takav podatak je posebno značajan za planiranje kapaciteta u regionu, jer geografska koncentracija resursa utiče na rizike snabdevanja i pregovaračku poziciju dobavljača.
Australijska kompanija Aura Energy izrazila je interesovanje povodom najave Vlade, navodeći da očekuje mogućnost eksploatacije uranijuma iz svog ležišta Haggan u Švedskoj. Ležište sadrži oko 800 miliona funti triuranijum oksida (U₃O₈), što predstavlja merljiv osnov za procenu potencijalne proizvodnje ako se zabrana promeni. U saopštenju kompanije navedeno je da bi rudarenje moglo povećati prihode za 14%.
Aura Energy je takođe iznela finansijske projekcije projekta Haggan, uz procenu neto sadašnje vrednosti u rasponu od 456 miliona do 1,3 milijarde dolara. Ove brojke su povezane sa pretpostavkama o ekonomici projekta koje zavise od regulatornih uslova, uključujući definisanje dozvoljenih aktivnosti i načina odobravanja. Za industriju je ključno kako će istraga Ministarstva precizirati uslove ekstrakcije i eventualno ograničenje na rudarenje isključivo radi nuklearne aktivnosti.
Andrew Grove, izvršni direktor Aura Energy, naveo je da globalna potražnja za energijom raste i da postoji potreba za pouzdanim baznim kapacitetom bez ugljenika kroz nuklearnu generaciju. U njegovoj interpretaciji najava švedske Vlade predstavlja korak ka omogućavanju domaće ekstrakcije uranijuma radi zadovoljavanja potreba Švedske i drugih strana. U kontekstu evropskog tržišta goriva, takvi signali mogu uticati na očekivanja o budućoj dostupnosti sirovine i dinamici investicionih planova kompanija koje rade u lancu uranijuma.
Kako istraga traje do 15. maja, naredni regulatorni koraci biće usmereni na to koje promene su potrebne da bi se razjasnili uslovi za vađenje uranijuma i kako bi se definisao obuhvat „admisibilnosti“. Konačna odluka Vlade odrediće da li će švedski pristup ostati restriktivan ili će se otvoriti prostor za domaću proizvodnju uranijuma na osnovu utvrđenih kriterijuma. Do tada ostaje ključna veza između energetskih potreba nuklearnog sektora i pravila koja upravljaju pristupom kritičnoj sirovini.
