Australijska kompanija Strickland Metals, kotirana na ASX-u pod oznakom STK, sredinom 2024. godine intenzivirala je aktivnosti u Srbiji, u okviru projekta Rogozna u Raškoj regiji. Dok se bušenja odvijaju na strmim padinama planine Rogozna, kompanija istovremeno pokušava da uskladi tehničke korake razvoja sa sve vidljivijim društvenim otporom prema rudarstvu. U lokalnom kontekstu, to se dešava u području koje je decenijama bilo povezano sa rudarskim kompleksima, uključujući Trepču.
Strateški zaokret kompanije postao je centralna tema nakon što je Strickland tokom 2023. i 2024. godine preusmerio korporativnu politiku i kapital ka jednom projektu. Umesto šireg portfolija u Australiji, fokus je prebačen na Rogoznu, uz promene u načinu izveštavanja i javnom pozicioniranju Srbije kao ključne tačke budućeg rasta. Takav pristup je usmeren na povećanje vrednosti kroz konsolidaciju i ubrzanje istraživačkih koraka.
Rogozna se nalazi kod Novog Pazara, severno od granice sa Kosovom, a geološki leži u okviru Tethyan Metallogenic Belt-a, mineralnog pojasa povezanog sa brojnim ležištima bakra, zlata i polimetala na Balkanu. U širem regionu poznati su rudarski sistemi poput bakarnih kompleksa Zijin-a u Boru i Majdanpeku, kao i ranijih ležišta Skouriotissa i Olympias duž istog pojasa. Na istorijskom planu, Trepča je ostala referentna tačka za olovo-cink mineralizacije u Evropi.
Projektni obuhvat Rogozne procenjuje se na gotovo 184 kvadratna kilometra, dok Strickland navodi da sistem sadrži 7,4 miliona unci zlata ekvivalentno u okviru inferred kategorije. Projekat je organizovan kao višeležišni klaster, što znači da se potencijal ne vezuje za jednu lokaciju već za više zona mineralizacije. U okviru projekta izdvajaju se Gradina, Medenovac, Sastavci i Malo Brdo, uz dodatne periferne anomalije koje su predmet aktivnog ispitivanja.
Mineralizacija na Rogozni obuhvata kombinacije zlata (Au), cinka (Zn), olova (Pb), srebra (Ag) i bakra (Cu) u pojedinim intervalima. Ovakav sastav metala relevantan je i za industrijske lance koji zavise od više sirovina, posebno kada se razmatra evropska politika kritičnih sirovina. U tom smislu, EU Critical Raw Materials Act izdvaja bakar, cink i zlato kao strateške materijale za baterijske i EV lance, industrijsku proizvodnju i infrastrukturu obnovljive energije.
Najveći signal tržištu došao je iz bušačkih rezultata na ležištu Gradina. Objavljen je presjek od 702,5 metara kontinuirane mineralizacije, uključujući delove sa prosečnim vrednostima oko 0,9 g/t Au i 0,6% Zn. Dugački kontinuirani intervali mineralizacije su retki u istraživanju zlata u Evropi, pa su rezultati doprineli jačem interesovanju investitora za ASX profil kompanije.
Konsolidacija projekta postala je ključan korak nakon što je Strickland 2024. godine preuzeo Betoota Holdings i njegovu srpsku podružnicu u transakciji vrednoj oko 37 miliona američkih dolara. Time je kompanija dobila punu kontrolu nad projektom Rogozna umesto ranijih modela poput farm-in aranžmana ili manjinskih udela. Uz akviziciju najavljeni su prošireni programi bušenja, kao i studije ekološkog i društvenog baznog stanja.
Kompanija je uz preuzimanje navela i nove izvore finansiranja, uključujući investiciju kineske Zijin Mining-a. Uz to je najavljena promena ka izveštavanju koje stavlja Srbiju u centar korporativne naracije o razvoju projekta. Za srednje rangirane istraživače ovakva konsolidacija nije česta praksa, ali ukazuje na nameru da se Rogozna tretira kao sidrni projekat.
Uloga Zijin-a dodatno komplikuje čitanje strateške putanje projekta jer Zijin već posluje kao jedan od glavnih proizvođača bakra i zlata u Srbiji kroz postojeće rudarske komplekse. Njegovo interesovanje za Rogoznu može uticati na brzinu razvoja kroz potencijalne kapacitete prerade ili kroz mogućnost budućih zajedničkih aranžmana. Istovremeno ostaje otvoreno kako će se odnos između istraživanja i eventualnog industrijskog partnerstva oblikovati kako projekat ulazi u naredne faze.
Pored geoloških parametara, operativni rizici sve više dolaze iz društvenog okruženja i regulatornog nadzora. Raška i Novi Pazar imaju dugu rudarsku tradiciju povezanu sa Trepčom koja je decenijama predstavljala industrijsko jezgro bivše Jugoslavije. Danas lokalna ekonomija više oslanja na poljoprivredu i turizam, dok deo mlađeg stanovništva odlazi ka zapadnoj Evropi.
U javnosti se pojavljuju upozorenja koja se odnose na moguće uticaje rudarskih aktivnosti na zemljište, šume i vodne resurse. Lokalni geolozi su javno ukazivali da bi rudnik na Rogozni mogao ugroziti komponente ekosistema povezane sa tlom i vodom. Pojedini medijski prilozi iz Novog Pazara beleže zabrinutost zbog uklanjanja velikih količina uzoraka sa planine tokom istraživanja.
Dodatno trenje dolazi iz percepcije nedovoljne informisanosti zajednice o obimu istraživanja. Iako protesti oko Rogozne nisu dostigli razmere masovnih anti-mining demonstracija zabeleženih drugde u Srbiji, aktivisti iz južne Srbije počeli su da povezuju Rogoznu sa širim kampanjama protiv rudarstva. Naziv “Rogozna” sve češće se pojavljuje u raspravama na društvenim mrežama koje tematizuju rizike od rudarskih aktivnosti.
Na nacionalnom nivou promenjena politička klima dodatno utiče na način na koji se novi projekti tumače u javnosti. Odbacivanje projekta litijum-borata Jadar zapadno od Srbije dovelo je do suspenzije dozvola Rio Tinta i pokretanja protesta koji su prerasli iz lokalnog nezadovoljstva u široku mobilizaciju širom zemlje. U takvom okruženju Strickland se suočava sa populacijom koja očekuje negativan scenario kada su u pitanju veliki rudarski zahvati.
Regulatorni okvir za prelazak sa istraživanja na eksploataciju zahteva niz dokumenata i saglasnosti koje su sve češće predmet javnog nadzora. Kompanija mora pribaviti procenu uticaja na životnu sredinu, dozvole povezane sa upravljanjem vodama i studije o biodiverzitetu, uz odobrenja koja uključuju konsultacije sa zajednicom i detaljne planove eksploatacije. Kako projekti napreduju ka narednim fazama, svaka od tih tačaka postaje operativno osetljiva zbog očekivanja javnosti.
Zabrinutosti stanovnika uglavnom se grupišu oko nekoliko tema koje direktno utiču na dizajn projekta: kontaminacija voda i oticanje materijala prema poljoprivrednim dolinama; rizici od kiselinskog drenaža i curenja teških metala; uticaj na izvore pijaće vode kao i posledice po stočni fond i useve. Posebno pitanje odnosi se na jalovišta i skladištenje otpada jer velike mine zahtevaju velika postrojenja tog tipa, a region ima istoriju industrijskih incidenata koji ostavljaju dugoročne posledice.
Dodatno se pominju potencijalni gubici šumskih površina i promena pejzaža koja bi mogla uticati na lokalnu floru i divlji svet relevantan za turizam i svakodnevne aktivnosti zajednice. U više navrata isticana je i pitanja poverenja prema procenama koje pripremaju privatni konsultanti angažovani kroz projektne procedure. Takođe se pojavljuju brige o vrednosti zemljišta i mogućem raseljavanju porodica ukoliko bi došlo do širenja industrijskih zahvata.
Za sadašnji nivo aktivnosti Stricklanda presudno je kako će kompanija strukturisati komunikaciju tokom narednih tehničkih koraka: transparentnost prema zajednici, rano uključivanje lokalnih aktera i jasne ekološke obaveze predstavljaju elemente koji utiču na prihvatljivost projekta unutar postojećeg regulatornog procesa. U skladu s tim zahtevima pominje se potreba usklađivanja sa međunarodnim standardima poput IFC-a i EBRD-a te okvira EU-a pri pripremi dokumentacije za naredne faze razvoja.
Dok bušenja nastavljaju da prate rezultate višeležišnog sistema Rogozna—od Gradine do Medenovca—projektna dinamika ostaje istovremeno vezana za geološku potvrdu potencijala i za sposobnost uspostavljanja stabilnog društvenog okvira u Srbiji. U takvom spoju faktora odlučujuće će biti kako će se tehnički programi pretvoriti u formalne korake ka eksploataciji kroz procese procene uticaja, dozvola za vodu i planiranja eksploatacije pod javnim nadzorom.
