Potražnja za kritičnim mineralima je postala sve važnija zbog njihove široke upotrebe u naprednim tehnologijama, kao što su vazduhoplovstvo, odbrana, računarstvo, telekomunikacije i mnoštvo čistih tehnologija kao što su solarni paneli i baterije za električna vozila. Kina je postala dominantni lider u preradi strateških minerala, dok se ostatak sveta bori da obezbedi domaće linije snabdevanja kroz nova otkrića minerala ili sklopi saveze sa drugim nacijama u pokušaju da smanji oslanjanje na Kinu. Često je slučaj da su ovi savezi u trećem svetu gde su kritična mineralna nalazišta u izobilju, međutim nedostatak odgovarajuće infrastrukture ometa napore za ekstrakciju i prečišćavanje osnovnih sirovina.
Kao pitanje nacionalne bezbednosti i kao odgovor na to da Kina i Rusija teže daljem pristupu strateškim kritičnim mineralima van svojih granica, američka vlada je u decembru 2017. označila litijum kao „kritične minerale“ od strateškog značaja (Izvršna naredba 13817). Ova naredba je zapravo strategija SAD da osigura sigurnost i pouzdane linije snabdevanja za ove kritične minerale. Strategija ima za cilj dalje smanjenje oslanjanja na treće strane povećanjem zaliha favorizujući domaće izvore ovih kritičnih sirovina. Kanada je takođe pristala na ovo, što je u stvari rezultiralo novim otkrićima u Severnoj Americi koja snabdevaju domaće tržište.
Lanac snabdevanja kritičnim mineralima može da varira u zavisnosti od zemlje i njenih specifičnih potreba, ali neki uobičajeno identifikovani kritični minerali uključuju:
Litijum – baterije za električna vozila i sisteme za skladištenje energije.
Kobalt – punjive baterije, posebno one u električnim vozilima.
Elementi retkih zemalja (REE) – koriste se u raznim tehnologijama, uključujući magnete, vetroturbine i pametne telefone.
Grafit – litijum-jonske baterije i drugi sistemi za skladištenje energije.
Metali platinaste grupe (PGM) – katalizatori za automobile i u gorivim ćelijama za električna vozila.
Nikl – nerđajući čelik, baterije i druge aplikacije.
Bakar – električne instalacije, motori i transformatori.
Titanijum – primena u vazduhoplovstvu i odbrani, kao i u medicinskim implantatima i sportskoj robi.
Volfram – proizvodnja i konstrukcija, kao i u elektronskim i odbrambenim sistemima.
Aluminijum – transport, konstrukcija i pakovanje.
Rastuća potražnja za ovim mineralima uglavnom je vođena globalnom tranzicijom ka ekonomiji sa niskim sadržajem ugljenika, koja zahteva primenu čistih energetskih tehnologija, kao što su obnovljivi izvori energije. Dodajući masovnu histeriju oko ove tranzicije, vlade širom sveta su identifikovale nekoliko ključnih industrija kao najveće zagađivače u pogledu emisija ugljenika. Automobilski sektor, koji se nalazi blizu pozicije u anketi, je u nekim jurisdikcijama, kao što je Evropa, dobio zadatak da proizvede zelenu flotu, u kojoj do 2035. sva nova vozila moraju imati neto nultu emisiju.
Moglo bi se reći ogroman zadatak, ali ostvariv ako se obezbedi snabdevanje i sigurnost neophodnih minerala. Vlade širom sveta se bore sa ovim pitanjem snabdevanja, međunarodna tržišta postaju sve konkurentnija jer nacije polako shvataju važnost koju ovi minerali moraju imati u kratkoročnoj budućnosti života kakav poznajemo.
Trenutno na čelu mnogih jurisdikcija u užem izboru ključnih minerala je litijum. Metal baterije je od velikog značaja zbog svoje ključne uloge u litijum-jonskoj bateriji. Trenutno, ovo tržište predvodi Kina, koja poseduje direktno ili indirektno 80% trenutnih globalnih resursa litijuma. Ovo predstavlja pretnju za druge jurisdikcije kao što su SAD i Evropa, sa malo domaćeg snabdevanja, ove jurisdikcije su postale zavisne od stranih izvora za svoje energetske potrebe. Neke zemlje su preduzele proaktivne pristupe rešavanju pitanja domaćeg snabdevanja, kao što je Velika Britanija, koja je u julu prošle godine pokrenula centar podataka za kritične minerale, čija je jedina svrha da analizira podatke koji se odnose na snabdevanje kritičnim mineralima. minerali, posebno litijum i kobalt, ponovo ključni igrači za zelenu tranziciju.
Vlada SAD takođe je nastojala da uspostavi domaće snabdevanje kako bi se odvikla od kineskih linija snabdevanja koje su trenutno u vlasništvu. Pritisak na domaće izvore se materijalizovao u obliku zakona iz 2017. godine, u kojem je litijum, među ostalim proizvodima, označen kao „kritični mineral od strateškog značaja“. SAD imaju za cilj da podstaknu domaće linije snabdevanja, podstičući identifikaciju ovih minerala kroz aktivnosti istraživanja i rudarstva, dok istovremeno skraćuju vremenske rokove pojednostavljivanjem procesa izdavanja dozvola.
Slično tome, EU je iznela Zakon o kritičnim sirovinama, u kojem kontinent daje mapu puta o tome kako će postati prvi klimatski neutralan kontinent na Zemlji. U ovom planu i EU ima za cilj da smanji svoje oslanjanje na kvazi-monopol u kom je Kina glavna za snabdevanje, tako što će nabavljati sopstvene kritične minerale dobijene finansiranjem domaćih projekata. U nedavnoj prošlosti, EU nije bila najljubaznija u pogledu rudarstva, posebno na kopnenom kontinentu, zbog obilnog urbanog širenja koje je jurisdikcija videla, što je dovelo do toga da je Evropa drugi najgušće naseljeni kontinent na planeti. Međutim, podrška u obliku Zakona o kritičnim sirovinama je tu. Evropa sada počinje da shvata važnost domaćeg rudarstva u lancu snabdevanja za ove kritične minerale. Moglo bi se reći da stara poslovica „nije u mom dvorištu“ konačno postaje zastarela.
Na drugim mestima, druge „nacije istomišljenika“ jure homogene puteve, a Japan i Južna Koreja žele da smanje svoje oslanjanje na Kinu u snabdevanju i ojačaju svoje domaće mreže podržavajući lokalne projekte. Trenutno je snabdevanje mnogim kritičnim mineralima ograničeno, a proizvodnja je često koncentrisana u nekolicini zemalja, što izaziva zabrinutost u pogledu poremećaja u snabdevanju, nestabilnosti cena i geopolitičkih rizika. Potreba da nacije nabavljaju domaće proizvode je od najveće važnosti dok mi, kao celina, prelazimo u „zeleni svet“.
Dakle, sa ograničenim zalihama gde se trenutno proizvode kritični minerali i ko ih proizvodi? Prvo gledamo na tržište litijuma, na kojem je trenutno Australija, koja se može pohvaliti 53% globalne ponude robe, a zatim Čile, Kina i Argentina. Australija, jedna od globalnih rudarskih elektrana, polaže pravo na nekoliko proizvodnih i novonastalih nalazišta litijuma. I srednji i veliki rudari imaju ruke u igri, sa Mineral Resources (MIN-ASKS) i Pilbara Minerals (PLS-ASKS) na čelu.
Minerali Pilbara upravljaju nalazištem Pilgangoora, koje se nalazi u blizini Port Headlanda u zapadnoj Australiji. Projekat je jedno od najvećih nalazišta litijuma u tvrdim stenama na globalnom nivou i smatra se strateški važnim u globalnom lancu snabdevanja litijumom.
Sjedinjene Američke Države postaju značajni proizvođači litijuma, a projekat Silver Peak iz Albemarla u Nevadi je jedina jurisdikcija koja se bavi proizvodnjom. Trenutno je Nevada žarište za američki litijum. Nedavno je General Motors najavio 650 miliona američkih dolara u Lithium Americas Corp. Finansiranje će biti usmereno na pomoć u razvoju projekta rudarenja litijuma Thacker Pass baziranog u Lithium Americas Nevadi. Značajno ulaganje General Motorsa u Litijumsku Ameriku svedoči o tome koliko je uspostavljanje bezbednog snabdevanja ključno za održavanje industrije dok zelene flote počinju da se razvijaju. Pored velikih investicija od strane privatnih subjekata, vladini zajmovi i grantovi su lako dostupni za dalje podsticanje aktivnosti istraživanja i rudarstva, pri čemu se vidi da operacije sa sjedištem u Nevadi preuzimaju visok udio ovih podsticaja.
Ova proaktivna linija koju je zauzela američka vlada dovela je do toga da se Nevada rangira kao najveća jurisdikcija na globalnom nivou za ulaganja na osnovu Indeksa investicione atraktivnosti Frazer instituta, koji ocenjuje regione i po njihovoj geološkoj atraktivnosti, zajedno sa efektima vladine politike na stavove prema ulaganja u istraživanje.
Century Lithium se nada da će se pridružiti Albemarleu u proizvodnom krugu. Century’s Claiton Vallei litijumski projekat koji se nalazi u Nevadi, jedno je od najvećih američkih nalazišta litijuma, koje stalno napreduje ka proizvodnji. Smešten u blizini jedinog američkog proizvođača litijuma Albemarle, Centuri izgleda da je u plodnom regionu za ovu kritičnu robu. Pokrivajući oko 5.500 hektara u centralnoj zapadnoj Nevadi, sa životnim vekom od +40 godina, IRR-om (internom stopom prinosa) od 26% i NPV (neto sadašnjom vrednošću) od 1,03 milijarde dolara, projekat je na dobrom putu ka proizvodnji .
Do danas, projekat sadrži 6,3 miliona tona ekvivalenta litijum karbonata (LCE) u naznačenim resursima, sa još 1,28 miliona tona LCE u verovatnim rezervama.
U martu 2021. za projekat je sprovedena studija pre-izvodljivosti koja uključuje sumpornu kiselinu, čiji ključni nalazi uključuju:
-Prosečna proizvodnja rudnika od 27.400 tona LCE godišnje,
-40-godišnji životni vek,
-Neto oporavak litijuma 83%,
-Operativni troškovi 3,387 USD po toni,
-Prodaja po osnovnoj stopi od 9.500 USD po toni litijum karbonata,
-Kapitalna investicija (procena) 493 miliona USD.,
-NPV 1,03 milijarde dolara.
Samo ležište je jednostavno, ravno u prirodi, sa glinama bogatim litijumom koji se prostiru do dubine od najmanje 150m od površine. Redosled pokrivanja je minimalan sa tankim šljunkom koji čini jalovinu, čime se negira potreba za bilo kakvim aktivnostima bušenja i miniranja, što u celini smanjuje troškove proizvodnje. Od ključnog značaja za projekat, Century je dobio pravo na vodu u toj oblasti, priznanje koje se ne može lako tražiti, a koje će biti ključno za uspeh projekta u nastavku. Projekat se takođe može pohvaliti najvećim pilot postrojenjem za litijum u SAD, koje je funkcionisalo poslednjih 18 meseci. Pored toga, Centuri je započeo saradnju sa Koch Technologi Solutions (kompanijom Koch Engineered Solutions), liderom u tehnologijama membranske filtracije i jonske razmene, kako bi obezbedio inženjerski dizajn i podatke o troškovima za kompletan DLE deo postrojenja za preradu. Povrh svega, Koch je fokusiran na dalje poboljšanje već primernog oporavka od 99,5% u okviru DLE dela pilot postrojenja.
Štaviše, prošlog septembra, Century je postigao značajnu prekretnicu sa proizvodnjom litijum karbonata poboljšanog kvaliteta baterije (Li2CO3) od 99,94% čistoće proizvoda napravljenog od glinenog kamena koji sadrži litijum. dalje povećavajući pogodnost projekta za snabdevanje tržišta električnih vozila.
Gledajući unapred, Century planira da izvrši Studiju izvodljivosti, što je važno, Century će koristiti hlorovodoničnu kiselinu i natrijum hidroksid umesto prethodno testirane sumporne kiseline za proizvodnju Li2CO3. Ključna promena u odnosu na studiju iz 2021. godine, koja će promeniti kapitalne i operativne budžete projekata. Ova druga studija bi trebalo da bude objavljena kasnije ove godine. Nakon Studije izvodljivosti, Century planira da završi svoj Plan rada i počne sa izdavanjem dozvola za projekat koji se u potpunosti nalazi na saveznom zemljištu.
Trenutne procene pokazuju vremenski okvir od 15 do18 meseci, uz proaktivne vladine inicijative koje pojednostavljuju ovaj proces. Pored toga, nakon objavljivanja njihove predstojeće Studije izvodljivosti, Century planira da traži strateške investitore da pomognu u napretku projekta, slično onome što se nedavno dogodilo između Lithium Americas i General Motorsa. Trenutno, globalna predviđanja sugerišu da će električna vozila dostići 21% prodaje novih automobila 2025. godine i dalje porasti na 34% i 48% do 2030. i 2033. godine. Sve ovo dobro sluti za Centuri-jev litijumski projekat Claiton Vallei, stalno unapređenje ovog projekta je Centuri-jev glavni prioritet, čekamo zaustavljeni dah da vidimo dalji razvoj.
Izlazeći iz litijumske arene i zadubljujući se u prostor nikla, vidimo Canada Nickel Company i njihov Cravford Ni-Co projekat. Nalazi se u oblasti Timins-Cochrane u severnom Ontariju, Kanada. Projekat je veliko, nerazvijeno nalazište nikl-kobalt sulfida sa potencijalom da postane značajan izvor nikla i kobalta za tržišta električnih vozila i nerđajućeg čelika. Vodeći model Canada Nickel-a ima trenutnu procenu resursa od 263 miliona tona nikla, kobalta i gvožđa, sa značajnim potencijalom za proširenje. Nalazište se nalazi u velikoj ultramafičkoj intruziji koja je stara oko 2,7 milijardi godina i pokriva površinu od približno 30 km sa 15 km. Projekat sadrži 5. najveći resurs nikl sulfida na globalnom nivou zasnovan na izmerenim i indiciranim resursima, sa prognozama da će potražnja nikla porasti za 20% u 2030. godini, u toku je pritisak da se ovaj projekat vidi u fazi razvoja. Uzbudljiva kompanija i vodeći model za gledanje u srednjem roku.
Na kraju, vraćamo se u jurisdikciju Sjedinjenih Država i pogledamo projekat Copperwood kompanije Highland Copper. Vodeći brod Hajlenda, projekat Kopervud, koji se nalazi na Gornjem poluostrvu Mičigen, SAD. Projekat predstavlja nalazište bakra visokog kvaliteta koje ima trenutnu procenu resursa od 47 miliona tona sa 1,5% bakra. Smešten u okviru vulkanskog kompleksa, projekat ima značajan potencijal za širenje i duž udarca i na dubini. Nedavno je Hajlend najavio ažuriranu Studiju izvodljivosti koja ističe robusnu IRR od 17,6% po ceni bakra od 4,02 dolara po funti. Sa cenama bakra koje će rasti, a hvaliti se potpuno dozvoljenim projektom testiranim izvodljivošću, ogromna je prednost koju treba držati u skladištu. Predstoje uzbudljiva vremena za Highland, hajde da vidimo koliko dugo mogu da izdrže svoju budžetsku vrednost od 0,095 CA$.
Izgledi za kritične minerale izgledaju jaki, ali složeni, dok će se rastuća potražnja za ovim mineralima vjerovatno nastaviti dominantno vođena energetskom tranzicijom, geopolitički rizici, ekološka zabrinutost i tehnološki razvoj mogu igrati ulogu u oblikovanju budućnosti kritičnih minerala.
