Tranzicija ka obnovljivoj energiji zahteva značajne količine kritičnih sirovina (CRM), koje se pretežno kopaju i obrađuju u regionima daleko od Evropske unije. Ovaj članak ističe strano vlasništvo u globalnim rudarskim kompanijama koje se bave iskopavanjem kobalta, bakra, litijuma, nikla i retkih zemljanih elemenata. Ova međunarodna ulaganja naglašavaju hitnu potrebu EU da ojača svoju stratešku autonomiju i razvije plan.
Nedavno doneto zakonodavstvo, kao što je Zakon o kritičnim sirovinama iz 2024. godine, ima za cilj da poboljša sigurnost snabdevanja EU i smanji njenu zavisnost od spoljnih izvora. Uprkos ovim naporima, iskopavanje i prerada CRM-a i dalje su koncentrisani u geopolitički udaljenim zemljama. Na primer, Demokratska Republika Kongo (DRK) čini 73% globalne proizvodnje kobalta, Kina vadi 69% retkih zemljanih elemenata, a Indonezija obezbeđuje polovinu svetskog nikla.
Ova koncentracija se pogoršava oligopolističkom prirodom industrije, sa nekoliko multinacionalnih i državnih preduzeća koja dominiraju globalnom proizvodnjom. Četiri najveće rudarske kompanije proizvode oko 55% kobalta, dok pet najvećih kontroliše 80% proizvodnje litijuma.
Geografski fokus rudarenja je dobro dokumentovan, ali je vlasništvo rudarskih kompanija manje istraženo. Razumevanje ko kontroliše ove kompanije je ključno za procenu strateških zavisnosti. Na osnovu istraživanja Leruth et al. (2022), ovaj članak predstavlja sveobuhvatnu bazu podataka koja detaljno prikazuje poreklo akcionara u globalnim listiranim rudarskim firmama CRM-a.
Različiti indikatori otkrivaju da neevropski investitori drže značajan udeo kapitala u ovim kompanijama, što naglašava potrebu EU da ojača svoju strategiju za sirovine i unapredi svoju stratešku nezavisnost suočavajući se sa globalnom dinamikom tržišta.
Izvor: miningwatch.news
