Supported byElevatePR Digital
Supported byspot_img
RudarstvoStrateška partnerstva EU: Sukob između zelenih ambicija i etičkih standarda?

Strateška partnerstva EU: Sukob između zelenih ambicija i etičkih standarda?

Supported byspot_img
Supported byMercados Media

Kada je reč o obezbeđivanju stalnog snabdevanja kritičnim mineralima, nedavni izbor partnerskih zemalja Evropske unije izaziva značajne etičke i ekološke zabrinutosti. Dok EU teži klimatskoj neutralnosti do 2050. godine, njen pristup obezbeđivanju tranzicionih minerala putem strateških partnerstava možda je zamagljen spornim savezima.

Kontroverzno novo partnerstvo sa Srbijom

Prošle nedelje, EU je potpisala strateško partnerstvo o kritičnim mineralima sa Srbijom. Ova odluka je izazvala kontroverze, jer se širenje rudarenja u Srbiji—posebno s obzirom na njena bogata nalazišta litijuma—suočilo sa značajnim lokalnim protivljenjem. U 2022. godini, Vlada Srbije je povukla dozvole za rudarenje litijuma usled optužbi da se zanemaruju potencijalne ekološke štete. Međutim, nakon pravne akcije podružnice Rio Tinto-a u Srbiji, srpski sud je nedavno poništio ovu odluku, na veliko nezadovoljstvo ekoloških aktivista.

Supported by

Šta su strateška partnerstva?

Zakon EU o kritičnim sirovinama, uveden ranije ove godine, naglašava strateška partnerstva i trgovinske sporazume kao ključne za obezbeđivanje minerala neophodnih za tranziciju na tehnologije sa niskim emisijama i elektrifikaciju transporta. Ova partnerstva su deo šire strategije EU za postizanje klimatske neutralnosti do 2050. godine. Od 2021. godine, EU je potpisala ovakve sporazume sa 14 zemalja: Srbijom, Argentinom, Australijom, Kanadom, Čileom, Demokratskom Republikom Kongom (DRK), Grenlandom, Kazahstanom, Uzbekistanom, Namibijom, Norveškom, Ruandom, Ukrajinom i Zambijom.

Sumnjivi izbori i etičke zabrinutosti

Dok je potreba za tranzicionim mineralima jasna, izbor partnera EU postavlja pitanja o njenoj posvećenosti socijalnim, ekološkim i upravljačkim standardima. Sledeće zemlje predstavljaju etičke i ekološke dileme:

Ruanda: Rudarski sektor u Ruandi, posebno za tantal, volfram i kalaj, povezan je sa konfliktim mineralima iz susednog DRK-a. Ovi minerali finansiraju oružane grupe i perpetuiraju regionalno nasilje. Bez stroge zaštite i transparentnih lanaca snabdevanja, EU rizikuje saučesništvo u ovim sukobima.

Australija: Rudarska industrija Australije ima zabrinjavajuću istoriju nepoštovanja prava domorodačkog stanovništva. Projekti su realizovani bez saglasnosti, što je dovelo do kulturnog i ekološkog uništenja, kao što je slučaj sa incidentom u pećinama Juukan Gorge. EU mora osigurati da njeno partnerstvo sa Australijom poštuje i štiti prava domorodaca.

Argentina: Rudarenje litijuma u Argentini kritikovan je zbog ekološke degradacije i prekomerne upotrebe vode. U regionu Puna, eksploatacija litijuma troši ogromne količine vode, ugrožavajući lokalne zajednice i ekosisteme. EU mora dati prioritet odgovornim rudarskim praksama kako bi ublažila ove štete.

Uzbekistan: Partnerstvo sa Uzbekistanom izaziva etičke zabrinutosti zbog autoritarnog režima i represivnih praksi. Rudarske operacije u takvom okruženju često nedostaju transparentnosti i odgovornosti, potencijalno podrivajući posvećenost EU ljudskim pravima i demokratskim vrednostima.

DRK: Rudarski sektor DRK-a je pogođen korupcijom. Izveštaji ukazuju na to da su nalazišta litijuma generisala značajan profit za fiktivne kompanije povezane sa korupcijskim skandalima. EU mora implementirati stroge provere lanaca snabdevanja i sarađivati sa vladom DRK-a kako bi se borila protiv korupcije. Potreba za odgovornim rastom

Kako bi balansirala svoje klimatske ciljeve sa etičkim standardima, EU mora pažljivo razmotriti socijalne, ekološke i upravljačke implikacije svojih strateških partnerstava. Obezbeđivanje tranzicionih minerala je ključno za smanjenje zavisnosti od spoljašnjih sila i podršku tehnologijama sa nultim emisijama, ali to ne sme biti na štetu ljudskih prava i degradacije životne sredine.

Osiguravanje etičkih standarda

EU može održati svoje etičke standarde i globalnu kredibilnost kroz:

  • Odabir partnerskih zemalja sa jakim upravljanjem i odgovornim rudarskim praksama.
  • Razvoj planova koji definišu odgovorne metode eksploatacije i uključuju inpute od pogođenih zajednica i civilnog društva.
  • Osiguravanje transparentnih i odgovornih lanaca snabdevanja kako bi se sprečilo saučesništvo u sukobima i korupciji.

Rešavanjem ovih izazova, EU može osigurati da njena energetska tranzicija bude pravedna, održiva i usklađena sa njenom posvećenošću zaštiti ljudskih prava i životne sredine.

Izvor: miningwatch.news

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Povezani članci

Jačanje globalnih partnerstava: Novi članovi se pridružuju Forumu za bezbednost minerala

Evropska komisija i Sjedinjene Američke Države nedavno su poželele dobrodošlicu za sedam novih članova Foruma za bezbednost minerala (MSP) tokom razgovora u Njujorku. Održani su u isto vreme kad i Nedelja visokog nivoa Generalne skupštine Ujedinjenih nacija i Klimatska...

Evropi je potreban litijum kako bi izgradila održivu budućnost za električna vozila

Trenutno nijedna evropska zemlja ne proizvodi litijum, ključnu komponentu koja pokreće električna vozila (EV), pametne telefone i brojne druge elektronske uređaje. Ipak, EU je postavila ambiciozan cilj da poveća svoju samodovoljnost u nabavci kritičnih metala, sa ciljem postizanja 10...

Projekat eksploatacije litijuma u Srbiji izaziva proteste: Balansiranje ekonomske ambicije sa brigom o ekološkim posledicama

Od avgusta, veliki projekat eksploatacije litijuma u slivu reke Jadar izazvao je proteste širom Srbije, vođene zabrinutošću zbog njegovog uticaja na životnu sredinu. Pozadina i ekonomski potencijali Nakon što je projekat Rio Tinta bio obustavljen pred prolećne izbore ove godine, usled...
error: Content is protected !!