Potražnja za bakrom – i drugim kritičnim mineralima koji se koriste u zelenoj tehnologiji – značajno je porasla. Za sada se u samo nekoliko zemalja vrši iskopavanje i prerada ovih resursa. U Kini se, na primer, vrši više od 70% rudarstva retkih zemalja i 50% svetske obrade grafita, kobalta, litijuma i mangana.
„Trka za tehnologijom čiste energije je u toku“, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u martu, kada je najavila Zakon o kritičnim sirovinama, koji ima za cilj da smanji trenutnu zavisnost Evropske unije. Zajedno sa predloženim Net-Zero Industri Act, to je odgovor bloka na Zakon o smanjenju inflacije Sjedinjenih Država, koji uključuje obavezu povećanja domaće ponude kritičnih minerala.
Uspon industrijske politike nije jedini dokaz da svet shvata značaj sirovina. Međunarodna agencija za energetiku je ranije ove godine održala prvi globalni samit o ključnim mineralima i njihovoj ulozi u zelenoj tranziciji. Nedavno, obraćajući se svetskim liderima na ovogodišnjoj Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP28), generalni sekretar UN Antonio Gutereš se fokusirao na to kako najbolje zadovoljiti rastuću potražnju za bakrom, litijumom, kobaltom..
To znači da će rudarska industrija, koju su UN kategorisale kao sektor visokog rizika za ljudska prava, igrati nezamenljivu ulogu u energetskoj tranziciji. U tom kontekstu, mnogi evropski lideri su spremni da zažmure pred kršenjem ljudskih prava i uništavanjem životne sredine. Ali zanemarivanje ovih pitanja moglo bi potkopati napore EU da obezbedi pristup sirovinama i ublaži klimatske promene.
U svom govoru, Gutereš je naglasio da vađenje kritičnih minerala „mora biti obavljeno na održiv, pošten i pravedan način“ kako bi se izbeglo ponavljanje „grešaka iz prošlosti“ – što se odnosi na istorijski obrazac sistematskog iskorišćavanja prirodnih resursa zemalja u razvoju. ‘. Da bi se sprečio takav ishod, najavio je stvaranje novog panela lidera vlade, industrije i civilnog društva koji će izraditi smernice za rudarske industrije. Slično tome, Minerals Securiti Partnership, savez bogatih vlada, nastoji da poboljša ekološke, društvene i upravljačke standarde (ESG) širom globalnog sektora minerala.
Iako su ovi napori korak u pravom smeru, oni neće biti dovoljni da osiguraju poštovanje pravila održivosti. Sa Zakonom o kritičnim sirovinama, EU namerava da stvori obostrano korisna partnerstva sa zemljama bogatim resursima i promoviše strateške projekte za rudarstvo, preradu i reciklažu kritičnih minerala. Ali pritisak da se krene brzo mogao bi dovesti do oživljavanja starih praksi. Štaviše, nadgledanje poštovanja ljudskih prava i standarda zaštite životne sredine biće predato privatnim davaocima sertifikata, barem za projekte van EU.
Jednako važna je i iskrena procena onoga što pokreće potražnju za materijalima kao što su bakar i gvožđe i kako smanjiti potrošnju. Automobilska industrija, na primer, koristi ogromne količine kritičnih minerala. Nemački građevinski i transportni sektori su takođe glavni pokretači potražnje tamo, a ne tranzicija energije. Ovo sugeriše da evropski kreatori politike treba da izgrade energetski efikasnije sisteme javnog prevoza, podstaknu manja vozila i baterije i promovišu cirkularnu ekonomiju.
Usredsređivanjem na smanjenje potražnje i uvođenjem strožih zahteva i efikasnih mehanizama, EU bi mogla da spreči štetu po životnu sredinu i kršenje ljudskih prava, a istovremeno ispuni svoj cilj izgradnje nezavisnijeg i otpornijeg bloka.
Izvor: Ejinsight
