Supported byElevatePR Digital
Supported byspot_img
RudarstvoŠta se dešava sa istraživanjima litijuma u Loparama?

Šta se dešava sa istraživanjima litijuma u Loparama?

Supported byspot_img
Supported byMercados Media

Vladimir Rudić, direktor kompanije “Arkor“, rekao je da projekat istraživanja litijuma na području Lopara i eventualno otvaranje rudnika ide na dobrobit razvoja Republike Srpske, BiH i celog regiona, i što je najvažnije, nije štetan za građane.

U emisiji „Imate riječ sa Milijanom Kos“, Rudić je istakao da je ova kompanija, kao investitor bila u kontaktu sa lokalnom zajednicom gde su ih rado dočekali. Onda je komunikacija stala.

– Došlo je do pronalaska nečega što je vrlo bitno za Republiku Srpsku, BiH i ceo region, i sama politizacija te priče ne ide u korist razvoju projekta. Sve što je do sada urađeno je urađeno na najkvalitetniji mogući način i sigurno je da će ovaj projekat doprineti boljitku i razvoju cele regije – rekao je Rudić za ATV.

Supported by

Ovde je reč o rudarstvu i razviju rudarstva u tom regionu, dodao je on.

Kako je objasnio, jugoistočna Еvropa, naročito jugoistočni deo Srbije i BiH, predstavljaju vrlo interesantne zone za rudarske operacije.

– Prvo što je potrebno jeste da se provede značajan obim istražnih radova i da imate pretpostavke da će se rudarski objekti otvoriti. Rudarski objekti ne mogu da se otvore tamo gde je to želja investitora, građana ili industrije, nego se rudarska industrija razvija tamo gde je moguće. Kada imate jedan rudnik, on nam omogućava razvoj celokupne regije, gradovi su nastajali na rudarskim objektima. To predstavlja najviši stepen za industrijski razvoj koji ne možete alocirati bilo gde – pojasnio je Rudić.

Tragom geoloških informacija, u komunikaciji sa različitim institucijama, počelo se tragati za prostorima koji su interesantni za rudarske operacije.

– Mi smo tu informaciju dobili 2018-2019. godine. Nakon toga počinju sve radnje koji su neophodne nakon što uđete u proces detaljnih geoloških istraživanja. Te radnje podrazumevaju da radite projekat detaljnih geoloških istraživanja, da angažujete stručne kadrove koji će izvršiti taj projekat. Kada se projekat uradi, sa svom pratećom dokumentacijom obraća se Ministarstvu energetike i rudarstva kao jedinom nadležnom organu koji je u stanju da vam izda dozvolu- naveo je Rudić.

On je pojasnio da nikada lokalne zajednice nisu davala odobrenja za istraživanje, to ni danas nigde nije slučaj, osim kod nas gde su Vlada i Ministarstvo prepoznali taj problem i sada rade na izmenama zakona o geološkim istraživanjima.

Ministarstvo nakon što izda odobrenje upoznaje lokalnu zajednicu o projektu i investitorima.

– Prva adresa koju smo posetili je lokalna zajednica, odnosno načelnik opštine i nadležne službe u lokalnoj zajednici. Obavestili smo ih o tome šta ćemo da radimo i zatražili od njih sugestiju kako mi u našem procesu rada možemo da doprinesemo lokalnoj zajednici kroz zapošljavanje, angažovanje domaćih resursa. Lokalna zajednica, predvođena Radom Savićem, nas je oberučke prihvatila i tražila od nas da budemo domaćini u poslovanju, da se tu maksimalno angažujemo. Organi lokalne zajednice su analizirali elaborat koji je ova kompanija uradila i izdali ekološku dozvolu. Pored izdavanja te dozvole, transparentna i permanentna komunikacija je vršena sa lokalnom zajednicom i bila je informisana o svim aktivnostima koje je kompanija vršila na periodičnom nivou. U procesu istražnih radnji više od sto građana je učestvovalo i bilo je više od 500 različitih učesnika u procesu istraživanja. Cele Lopare su brujale o tome kako mi radimo i svi su bili srećni, želeli su da učestvuju u tom procesu – poručio je on.

Prema njegovim rečima, kaže da mu se i danas javljaju građani koji daju podršku radu kompanije „Arkor“, a javljaju mu se čak i oni koji potpisuju peticiju protiv ovog projekta i kažu da ne žele da se to zna.

– Načelnik Rado Savić me nije zvao. On je naprasno prekinuo komunikaciju sa nama. Posljednji put smo imali komunikaciju kada smo učestvovali na sednici privrednika na kojem smo predstavili benefite projekta – kazao je on.

Istakao je da ovaj projekat treba biti na dobrobit razvoja.

– Sve zemlje plaču za ovakvim projektima. Svaka opština koja je dobronamerna prema svojim građanima želi da ima jedan ovakav projekat u svom dvorištu – izjavio je Rudić.

Ono što je „Arkor“ radio prilikom istraživanja nije štetno za građane, potvrdio je Rudić i dodao da postoje mere koje se preduzimaju da se to potencijalno ne bi ni desilo.

– Mi smo učestvovali u društveno odgovornom poslu kroz našu aktivnost, ali smo doprineli razvoju lokalne zajednice i u tom segmentu – ukazao je on.

Nakon završetka istraživanja 2023. nešto počinje da se menja, svu su postali svesni potencijala ovog projekta. Taj potencijal, kaže Rudić, je upravo doveo do toga da postanemo meta različitim interesnim grupama da se to ne desi.

– Republika Srpska je sa ovim projektom dobila nešto veliko. Tek će vreme pokazati šta je to Republika Srpska dobila. Republika Srpska je vrlo odgovorno pristupila našem radu, ponašali su se legalistički. Sledeći koraci su oni koji će definisati način upotrebe tog resursa gde nosilac tog prava Republika Srpska uređuje to isto pravo sa investitorom – zaključio je Rudić.

Izvor : ALO

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Povezani članci

Kazahstan kao ključni partner Evrope u obezbeđivanju kritičnih minerala za zelenu tranziciju

Ministar industrije Kazahstana, Kanat Šarlapajev, ističe ključnu razliku: „Vrlo često mešamo dostupnost sa pouzdanošću.“ Ova izjava osvetljava izazove sa kojima se suočavaju globalni lanci snabdevanja, posebno dok Evropa prolazi kroz zelenu tranziciju. Studija iz 2023. godine, koju je sprovela Brookings...

Evropa na prekretnici: Reciklaža kao ključ za sigurnu budućnost kritičnih sirovina

Dok Brisel bruji od diskusija o kritičnim sirovinama, fokus ostaje na geopolitici i eksploataciji. Ovi minerali su ključni za tehnologije poput vetroturbina i električnih automobila – temelj zelene tranzicije. Oslanjanje Evropske unije na strane dobavljače pretvorilo je sirovine u...

Talga Grupa i EU Ulažu u Zeleni Proizvodni Lanac za Baterije u Evropi

Talga Group je dobila grant od 70 miliona evra (114,4 miliona dolara) iz Fonda za inovacije EU za svoj projekat rafinerije anoda u Lulei, u Švedskoj. Ova sredstva su deo inicijative Evropske komisije za podršku 85 inovativnih projekata usmerenih...
error: Content is protected !!