Supported byElevatePR Digital
Supported byspot_img
RudarstvoSrbija: Zlato se istražuje na području Lebana, Medveđe, Vranja, Crne Trave, Surdulice…

Srbija: Zlato se istražuje na području Lebana, Medveđe, Vranja, Crne Trave, Surdulice…

Supported byspot_img
Supported byspot_img

USrbiji je pronađeno nalazište zlata koje, prema preliminarnim istraživanjima, spada u sto najvećih na svetu, izjava je predsednika Srbije Aleksandra Vučić, koja je pokrenula je nagađanja gde se nalazi to mesto.

Vučić je u ponedeljak rekao da još ne može da otkriva tačnu lokaciju, koju za sada znaju samo on i premijerka Ana Brnabić. Stručnoj javnosti je poznato da se najveće količine zlata nalaze u istočnoj Srbiji i da su u tom delu naše zemlje trenutno najintenzivnija istraživanja, piše Biz Portal.

„Tu se zlato nalazi kao prateća sirovina u ležištima bakra“, kaže zamenik direktora Geološkog zavoda Srbije Predrag Mijatović.

Supported by

To je u okviru Timočko-magmatskog kompleksa i najintenzivnija istraživanja su na potezu Majdanpek-Bor i jugoistočno od Bora ka zoni Donje Nevlje, na granici sa Bugarskom.

Početkom januara Vučić je kazao da su u dve najsiromašnije opštine na jugoistoku Srbije otkrivena nalazišta zlata i kalcijum-karbonata i obelodanio da je kalcit nađen u Gadžinom Hanu. U međuvremenu je multinacionalna kompanija Dundee Precious Metals INC sa sedištem u Kanadi saopštila da je na lokalitetu Čoka Rakita, u opštini Žagubica, pronađeno bogato ležište zlata, čija je zapremina preliminarno određena na 10 miliona kubnih metara.

S obzirom na to da se Žagubica nalazi na istoku Srbije, moglo bi se pretpostaviti da to nije nalazište o kojem je početkom meseca govorio predsednik ističući da je lokacija na jugoistoku Srbije. U geološkim krugovima nije poznato koja kompanija je pronašla tako bogato buduće ležište zlata. Kako Mijatović navodi, ukoliko elaborat o rezervama radi sama firma, a ne angažuje nekog sa strane, onda je malo ljudi upoznato sa rezultatima istraživanja. On ukazuje da na jugoistoku naše zemlje ima oko 30 lokacija na kojima strane kompanije istražuju zlato.

„Oko 90 odsto istražnih prava u tom delu Srbije uključuje zlato u kombinaciji sa bakrom, srebrom, olovom ili cinkom“, navodi Mijatović.

To je uglavnom na području opština Bosilegrad, Trgovište, Surdulica, istočnih delova opštine Vranje, Crna Trava, a južno u Medveđi i Lebanu.

Prema njegovim rečima, Srbija ima značajne rezerve zlata, a prema poslednjim procenama Geološkog zavoda, na postojećim nalazištima ima 250 tona, a na potencijalnim 150 tona. Posle najnovijih otkrića, kao što je Čukaru Peki, kako dodaje, grubo se može proceniti da naša zemlja ima rezrve od oko 500 tona.

„Od tog zlata u rudi, posle prerade prave se zlatne poluge ili investiciono zlato“, ukazuje Mijatović.

Ukoliko se nastavi ovim tempom eksploatacije, biće potrebno nekoliko vekova da svo to zlato bude prerađeno.

Prema podacima Ministarstva i energetike zlato se trenutno istražuje na više od 80 lokacija u Srbiji i to uglavnom rade strane kompanije. Pronalazak novih količina rudnih rezervi zlata, bakra i drugih mineralnih sirovina ima veliki značaj za našu zemlju.

„Novi rudarski objekat doprinosi zapošljavanju određenog broja rudara, inženjera, geologa, tehnologa“, navodi Mijatović i dodaje tu je uvek angažovano od 100 ljudi pa naviše, u zavisnosti o kolikom ležištu se radi.

Država ima višestruke koristi od istraživanja do same eksploatacije, jer za svaki od tih procesa određena naknada ide u budžet. Zatim, proizvodi se sirovina i ona se naplaćuje, a svež novac ulazi u državnu kasu i preko poreza.

Budžet prihoduje, kako dodaje, i od rudne rente koja se ubira na sirovinu koja se eksploatiše. Takođe, u fazi istraživanja, sve firme koje istražuju plaćaju naknadu po kvadratnom kilometru za prostor na kome to obavljaju.

„Rudarstvo je u ekspanziji ne samo u Srbiji, nego i u svetu“, ističe zamenik direktora Geološkog zavoda Predrag Mijatović.

Na nedavnom sastanku svih evropskih geoloških institucija u Briselu izneti su podaci da se u svetu trenutno ulaže 1,8 triliona dolara u rudarstvo.

U Evropi se investira 73,7 milijardi evra za oko 100 projekata u različitim fazama. Predlaže se da se u narednom periodu ta cifra poveća na 100 milijardi evra.

On navodi da se najpoznatiji rudnik zlata nalazi u Južnoj Africi i to zbog veličine ležišta i najdublje eksploatacije, veće od tri kilometra, preneo je Biz Portal.

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Povezani članci

Ruralne zajednice protiv iskopavanja litijuma u Portugaliji

Porodica Aide Fernandes generacijama živi u selu smeštenom u severnim planinama Portugala. Ovde su se bavili stokom i uzgajali grožđe u bujnim zelenim poljima. Zatim su usledili šumski požari 2010. godine, simbol klimatskih promena koje muče Evropu. Ipak, tokom...

Srbija se suočava sa dilemom oko ekstrakcije litijuma zbog zabrinutosti za životnu sredinu

Nakon što je Evropska komisija najavila pregovore u vezi sa memorandumom o kritičnim sirovinama, pokretanje teme o ekstrakciji litijuma u ​​Srbiji ponovo izaziva strah među njenim građanima. Uprkos glasnom protivljenju rudarstvu litijuma, posebno u pogledu potencijalnih ekoloških katastrofa, Maroš Šefčovič,...

Zbog čega Rio Tinto lobira za priključenje Srbije EU

Koliko god poriv glavne zastupnice Rio Save da negira lobističke aktivnosti Rio Tinta izgledao uzaludan spram zvanične evidencije EU, bolju taktiku verovatno nije mogla da odabere. Jer niti može da objasni kako je pristupanje Srbije EU sopstveni interes kompanije...
error: Content is protected !!