Supported byElevatePR Digital
Supported byspot_img
RudarstvoSrbija: Ziđin podneo zahtev za "zelenu dozvolu" za rudarenje bakra i zlata

Srbija: Ziđin podneo zahtev za “zelenu dozvolu” za rudarenje bakra i zlata

Supported byspot_img
Supported byspot_img

Kineska rudarska kompanija Ziđin (Zijin Mining doo Bor) traži „zelenu“ dozvolu za novu eksploataciju bakra i zlata u Rudniku Čukaru Peki blizu Bora koja je procenjena na  3,8 mlijardi američkih dolara (USD).

Kako se navodi u zahtevu za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu tog projekta, i kako je prenela Ekapija, u donjoj zoni rudnika Čukaru Peki blizu bora leži 16 megatona (Mt) bakra i 333 tone zlata.

Supported by

U dokumentu koji su izradili beogradski Dvoper doo i Rudarski institut i koji je podnet na odlučivanje Ministarstvu za zaštitu životne sredine, podseća se da je projekat gornje rudne zone završen i pušten u rad krajem juna 2021. godine.

Planirani razvoj rudarskih aktivnosti i izgradnja pratećih objekata rudnika Čukaru Peki – Donje ležište usloviće preseljenje celog naselja Oštrelj i delove naselja Slatina.

Navodi se da donju rudnu zonu rudnika čine porfirske naslage sa rudnim telom ogromnih razmera i sirovinama u kojima sadržaj bakra u rudi prelazi 0,30 odsto u iznosu od 2.049,55 Mt, s količinom metala bakra od 15,70 Mt, prosečnim sadržajem bakra u rudi od 0,77 odsto i pratećim metalom zlatom u iznosu od 332,64 t, prosečne sadržine zlata od 0,16 grama po toni.

Ministarstvo rudarstva i energetike izdalo je rešenje sredinom 2021. godine, kojim se kompaniji „Ziđin majning“ odobrava izgradnja rudarskih objekata i izvođenje rudarskih radova za rudnik bakra i zlata „Čukaru Peki“.

„Projekat donje rudne zone obuhvata izgradnju podzemnog rudnika, postrojenja za preradu rude i odlaganje jalovine na površini, pomoćnih objekata“, stoji u projektu.

EKSPLOATACIJA ZA NAREDNIH 40 GODINA

Dodaje se da će eksploatacija donjeg ležišta biti podzemna. Početak proizvodnje očekuje se 2024. godine. Ukupni proizvodni vek rudnika biće 41 godinu, a istovremeno eksploatacija gornjeg ležišta će se završiti u narednih deset godina.

Za ovu investiciju potpisan je početkom septembra u Kini Memorandum o razumevanju između Zijina i srpskog ministarstva rudarstva.

S obzirom da su razmere rudnog tela u donjoj zoni izuzetno velike, da bi se smanjila početna ulaganja i problemi u iskopavanju planirano je da se eksploatacija podeli na tri faze, navodi se u zahtevu.

Postrojenje za preradu rude u Prvoj fazi razvoja rudnika biće u neposrednoj blizini izvoznog okna rudnika. Izgradnja flotacijskog postrojenja za Drugu fazu u razvoju rudnika predviđa se na lokaciji udaljenoj oko jedan kilomatar od ležišta prema selu Slatina, a na pet do sedam kilometara severoistočno predviđa se izgradnja novog flotacijskog jalovišta u zoni naselja Oštrelj.

Finalni proizvod rudnika će biti koncentrat bakra. Ističe se da je kvalitet koncentrata bakra dobar (21 odsto) sa sadržajem zlata od 2,42 g/t (grama po toni) do 4,41 g/t.

U flotaciji se koristi postupak preferencijalne flotacije bakra – ponovljenog mlevenja i koncentrovanja grubog koncentrata bakra.

Rudnik će tokom proizvodnog veka ukupno proizvesti 1.083,53 Mt flotacijske jalovine, uključujući i Fazu tri , a odlagalište je planirano je u dolini Kriveljske reke oko pet kilometara severoistočno od jame nizvodno od flotacijskog jalovišta Veliki Krivelj, prenosi Nova ekonomija.

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Povezani članci

Ruralne zajednice protiv iskopavanja litijuma u Portugaliji

Porodica Aide Fernandes generacijama živi u selu smeštenom u severnim planinama Portugala. Ovde su se bavili stokom i uzgajali grožđe u bujnim zelenim poljima. Zatim su usledili šumski požari 2010. godine, simbol klimatskih promena koje muče Evropu. Ipak, tokom...

Srbija se suočava sa dilemom oko ekstrakcije litijuma zbog zabrinutosti za životnu sredinu

Nakon što je Evropska komisija najavila pregovore u vezi sa memorandumom o kritičnim sirovinama, pokretanje teme o ekstrakciji litijuma u ​​Srbiji ponovo izaziva strah među njenim građanima. Uprkos glasnom protivljenju rudarstvu litijuma, posebno u pogledu potencijalnih ekoloških katastrofa, Maroš Šefčovič,...

Zbog čega Rio Tinto lobira za priključenje Srbije EU

Koliko god poriv glavne zastupnice Rio Save da negira lobističke aktivnosti Rio Tinta izgledao uzaludan spram zvanične evidencije EU, bolju taktiku verovatno nije mogla da odabere. Jer niti može da objasni kako je pristupanje Srbije EU sopstveni interes kompanije...
error: Content is protected !!