Kineska rudarska kompanija Ziđin (Zijin Mining doo Bor) traži „zelenu“ dozvolu za novu eksploataciju bakra i zlata u Rudniku Čukaru Peki blizu Bora koja je procenjena na 3,8 mlijardi američkih dolara (USD).
Kako se navodi u zahtevu za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu tog projekta, i kako je prenela Ekapija, u donjoj zoni rudnika Čukaru Peki blizu bora leži 16 megatona (Mt) bakra i 333 tone zlata.
U dokumentu koji su izradili beogradski Dvoper doo i Rudarski institut i koji je podnet na odlučivanje Ministarstvu za zaštitu životne sredine, podseća se da je projekat gornje rudne zone završen i pušten u rad krajem juna 2021. godine.
Planirani razvoj rudarskih aktivnosti i izgradnja pratećih objekata rudnika Čukaru Peki – Donje ležište usloviće preseljenje celog naselja Oštrelj i delove naselja Slatina.
Navodi se da donju rudnu zonu rudnika čine porfirske naslage sa rudnim telom ogromnih razmera i sirovinama u kojima sadržaj bakra u rudi prelazi 0,30 odsto u iznosu od 2.049,55 Mt, s količinom metala bakra od 15,70 Mt, prosečnim sadržajem bakra u rudi od 0,77 odsto i pratećim metalom zlatom u iznosu od 332,64 t, prosečne sadržine zlata od 0,16 grama po toni.
Ministarstvo rudarstva i energetike izdalo je rešenje sredinom 2021. godine, kojim se kompaniji „Ziđin majning“ odobrava izgradnja rudarskih objekata i izvođenje rudarskih radova za rudnik bakra i zlata „Čukaru Peki“.
„Projekat donje rudne zone obuhvata izgradnju podzemnog rudnika, postrojenja za preradu rude i odlaganje jalovine na površini, pomoćnih objekata“, stoji u projektu.
EKSPLOATACIJA ZA NAREDNIH 40 GODINA
Dodaje se da će eksploatacija donjeg ležišta biti podzemna. Početak proizvodnje očekuje se 2024. godine. Ukupni proizvodni vek rudnika biće 41 godinu, a istovremeno eksploatacija gornjeg ležišta će se završiti u narednih deset godina.
Za ovu investiciju potpisan je početkom septembra u Kini Memorandum o razumevanju između Zijina i srpskog ministarstva rudarstva.
S obzirom da su razmere rudnog tela u donjoj zoni izuzetno velike, da bi se smanjila početna ulaganja i problemi u iskopavanju planirano je da se eksploatacija podeli na tri faze, navodi se u zahtevu.
Postrojenje za preradu rude u Prvoj fazi razvoja rudnika biće u neposrednoj blizini izvoznog okna rudnika. Izgradnja flotacijskog postrojenja za Drugu fazu u razvoju rudnika predviđa se na lokaciji udaljenoj oko jedan kilomatar od ležišta prema selu Slatina, a na pet do sedam kilometara severoistočno predviđa se izgradnja novog flotacijskog jalovišta u zoni naselja Oštrelj.
Finalni proizvod rudnika će biti koncentrat bakra. Ističe se da je kvalitet koncentrata bakra dobar (21 odsto) sa sadržajem zlata od 2,42 g/t (grama po toni) do 4,41 g/t.
U flotaciji se koristi postupak preferencijalne flotacije bakra – ponovljenog mlevenja i koncentrovanja grubog koncentrata bakra.
Rudnik će tokom proizvodnog veka ukupno proizvesti 1.083,53 Mt flotacijske jalovine, uključujući i Fazu tri , a odlagalište je planirano je u dolini Kriveljske reke oko pet kilometara severoistočno od jame nizvodno od flotacijskog jalovišta Veliki Krivelj, prenosi Nova ekonomija.
Rudarstvo Vesti App
