Supported byElevatePR Digital
Supported byspot_img
RudarstvoSrbija: Strah od potencijalnog istraživanja zlata i bakra

Srbija: Strah od potencijalnog istraživanja zlata i bakra

Supported byspot_img
Supported byspot_img

Vest da šumadijska sela potencijalno leže na rudama zlata i bakra meštane sela Pajsijević, Leskovac, Guberevac, Pečenog i Vitkovac u dolini reke Gruže nije oduševila. Naprotiv, strahuju za zdravlje i poljoprivredna gazdinstva koja su stekli. Postavlja se pitanje da li je njihov strah od istraživanja ruda i bakra kod planine Kotelnik opravdan.Da li dragocenih metala ima na istočnoj strani planine Kotlenik unazad godinu i po dana istražuje rudarska kompanija Stara planina Resources, ćerka firma kanadske kompanije Murdoro.

Iz rudarske kompanije Stara planina Resources za Euronews Srbija ističu da su do sada izveli kartiranje, oprobavanje, geofizička ispitivanja.
Do bušenja, kažu, tek treba da dođe. Navode da je reč o procesu koji traje minimum osam godina posle čega se procenjuje opravdanost o zahtevu za otvaranje rudnika.
Šta kažu meštani?
Meštani šumadijskih sela zabrinuti su na samu pomisao da bi se na njihovim imanjima mogla vršiti eksploatacija ruda zlata i bakra.

“Nadamo se i molimo se Bogu da do toga neće doći. Videli ste okruženje, imamo stoku, borimo se strašno krvavo da opstanemo, sve sa ovih deset prstiju”, kaže za Euronews Srbija meštanka Guberevca Vladanka Pantović.
Meštanin istog sela Nenad Pantović rekao je za Euronews Srbija da se sve dešava bez dozvole lokalnih meštana.

Supported by

“Prvo su moje komšije njih zetekli na svom privatnom posedu kako postavljaju svoje instrumente da vrše istraživanja bez ikakve najave, dozvole”, ispričao je Pantović.

Meštani navode da policija nije reagovala na njihove prijave protiv radnika koje su zaticali na svojim imanjima.
Iz opštine Knić kažu da 1. marta 2024. rudarskoj kompaniji ističe rešenje za istražne radove i da su oni pre bilo kakvog istraživanja morali da pribave saglasnost vlasnika parcela što, kako je naveo predsednik te opštine Srećko Ilić, nisu uradili.

“Mi smo na to dostavili prigovor resornom ministarstvu i ukazali na propuste, grubo kršenje, ulazak na privatne posede bez saglasnosti vlasnika parcela, oni su se pozivali na Zakon o rudarstvu”, rekao je Ilić za Euronews Srbija.

Koje bi bile posledice
Pojedini meštani navode da su se interesovali gde bi kompanija odlagala opasan otpad.
“Kad smo ih pitali gde ćete da terate taj otpad otrovan, oni su rekli – za to ništa ne brinite, to je određeno, deponija će biti u Svilajncu, kao da je Svilajnac pitaj Boga gde”, rekao je Nenad Pantović.

Meštani šumadijskih sela nemaju tačna saznanja kako bi rudarenje moglo da utiče na životnu sredinu pa su se za informacije obratili univerzitetskim profesorima.

Neki od tih profesora upozoravaju da bi najplodnija zemlja u Srbiji u tom slučaju bila pretvorena u dolinu zatrovanih reka, zagađenog vazduha, a fatalne posledice bi se, kako kažu, odrazile na javno zdravlje, ukazujući na slučaj Bora.

Profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu Ratko Ristić smatra da zemlje Evropske unije od država kandidata nastoje da naprave resursnu bazu, kako ne bi zavisili od Kine, Rusije i Afrike.

“Svih tih resursa ima i kod njih međutim oni to tamo ne eksploatišu suočeni sa strahom od reakcija građana ako dođe do zagađenja. Mi sad imamo preko 60 izdatih istražnih prava za litijum, za bor, za zlato i srebro. Pomenuo bih zanimljiv slučaj Francuske koja ima respektabilne rezerve od 400 tona zlata, a nema nijedan rudnik zlata”, kaže profesor Ristić za Euronews Srbija.
Kako će reagovati resorno ministarstvo?
Pomoćnik ministra rudarstva Igor Janković rekao je za Euronews Srbija da je proces istraživanja strateških sirovana dug, a da će sam proces do potvrde rezervi mineralnih sirovina, a zatim i ekspolotacije potrajati.

“Ovo je prva faza istraživanja od tri godine, obično kompanije ukoliko dođu do određenih rezultata u tom vremenskm periodu, kasnije podnose zahtev za dodatna istraživanja za naredne tri godine. Proces od istraživanja do verifikacije nečega na tom lokalitetu je zaista dug i ne znači da će uopšte i nešto biti verifikovano i pronađeno u tom smislu”, naveo je Janković.

On objašnjava da ukoliko se i nešto pronađe na nekom lokalitetu, kada je reč o metaličnim mineralnim sirovinama kao strateškim sirovinama, proces je dug po pitanja istraživanja i detekcije nekog metala.

“Da bi se došlo od istraživanja pa do verifikacije rezervi potreban je period od minumum deset godina. Nakon toga ulazi se u proces verifikacije, nakon procesa verifikacije rezervi, to radi komisija Ministarstva rudarstva i energetike, ulazi se u proces ishodovanja dozvola kod resornog ministarstva”, naveo je on.

Povodom prigovora koji je predsednik opštine Knić uputio resornom ministarstvu protiv kompanije koja vrši istraživanja zbog upada na privatne posede bez saglasnosti meštana, Janković je rekao da je u skladu sa Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima, kompanija u obavezi pre izvođenja geoloških istraživanja da reguliše imovinsko-pravne odnose za pristup određenim lokacijama.

“Sada bi to trebalo sagledati u tom smislu da li su oni pribavili ili nisu, ali svakako ono što Ministarstvo može da uradi u tom slučaju je da se pošalje predstavka Ministarstvu, Ministarstvo će poslati inspekciju na teren, inspekcija će detektovati činjenično stanje stvari. Ukoliko zaista postoje neka odstupanja u odnosu na rešenja koje je izdato, naravno da ćemo reagovati”, kaže Janković i navodi da je ključni interes resornog ministarstva odgovorno, moderno i održivo rudarstvo koje je u skladu sa najvišim svetskim standardima, prenosi Euronews Srbija.

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Povezani članci

Altilium i Talga uspostavljaju partnerstvo kako bi unapredili proizvodnju baterijskih anoda u Velikoj Britaniji

Altilium i Talga Group Ltd nedavno su predstavili zajednički cilj koji podrazumeva unapređenje proizvodnje baterijskih anoda u Velikoj Britaniji. Njihovo zajedničko ulaganje nastoji da transformiše proces recikliranja grafita iz EV baterija kako bi se kasnije ponovo upotrebio u anodama...

Ministri privreda Francuske, Italije i Nemačke razgovarali o unapređenju saradnje i snabdevanju sirovinama

Ministri privrede Francuske, Italije i Nemačke sastali su se na trilateralnom sastanku u Meudonu u blizini Pariza. Tom prilikom su izrazili svoju posvećenost jačanju konkurentnosti i strateške autonomije Evrope. Bruno Le Maire, Adolfo Urso i Robert Habeck naglasili su...

EU i partneri podstiču globalnu saradnju na polju kritičnih sirovina

Novi globalni forum ima za cilj da unapredi saradnju na polju kritičnih sirovina neophodnih za zelenu i digitalnu tranziciju sveta. Predvođenom Evropskom unijom i njenim partnerima, forumu su pristupile četiri nove članice, uključujući zemlje bogate mineralima poput Kazahstana i...
error: Content is protected !!