Supported byElevatePR Digital
Supported byspot_img
RudarstvoSrbija: Šta Srbiji donosi strateško partnerstvo sa EK u sektoru baterija i...

Srbija: Šta Srbiji donosi strateško partnerstvo sa EK u sektoru baterija i kritičnih sirovina

Supported byspot_img
Supported byspot_img

Evropska komisija i Vlada Srbije potpisale su 22. septembra pismo o namerama o pokretanju rada na strateškom partnerstvu u oblastima baterija i kritičnih sirovina, u koje spada i litijum. U Evropskoj komisiji podsećaju da predloženi Zakon o kritičnim sirovinama uključuje standarde do 2030. godine za povećanje domaćih kapaciteta za ekstrakciju, preradu, rafinaciju i reciklažu strateških sirovina.

Da je potpisano pismo o namerama između Srbije i Evropske unije tog 22. septembra potvrdio je predsednik Srbije na svom Instagram nalogu rečima:

“Izuzetno važan sastanak sa potpredsednikom Evropske komisije o ubrzanom pridruživanju Srbije EU u oblasti upravljanja sirovinama, energetike, rudarstva.”

Supported by

Za Euronews Srbija su u Evropskoj komisiji odgovorili da se pismom o namerama otvara mogućnost bliže saradnje u oblasti kritičnih sirovina koja je potvrđena Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, i postojećim ekonomskim vezama, a u okviru kandidature Srbije za članstvo u EU.

“Resursni potencijal za nekoliko kritičnih sirovina u Srbiji prati ambicioznu strategiju za razvoj vertikalno povezane e-mobilnosti, koja je u skladu sa tehnološkim napretkom Evropske unije i koja podrazumeva zaokruženi proizvodni ciklus: u istraživanju, ekstrakciji, preradi i proizvodnji, uključujući i reciklažu i rekultivaciju. Uz sve to i geografska blizina predstavlja dobru osnovu za pokretanje partnerskog dijaloga”, naveli su u pisanom odgovoru iz Evropske komisije.

Koliki je put do realizacije 

Na koji način će se realizovati ovo pismo o namerama i na koje se sve kritične sirovine ono odnosi, Euronews Srbija nije uspeo da dobije odgovor iz resornog ministarstva.

Profesor Mašinskog fakulteta Aleksandar Jovović objašnjava da memorandum o saradnji ne znači da će dovesti do bilo kakvog ozbiljnog projekta, ali i navodi da bi bilo dobro da dođe do ozbiljnih projekata s obzirom na to da tu nije reč samo o ekspoloataciji već i o istraživanju u oblasti kritičnih sirovina.

“Ovakve memorandume Evropska komisija potpisuje i sa zemljama van Evrope, jedan od ugovora je sa Čileom. To je strateško partnerstvo u smislu da se dalje vrše istraživanja u oblasti kritičnih sirovina ili nekih drugih materijala”, rekao je za Jovović za Euronews Srbija i podsetio da Srbija takođe razmatra svoje energetske i neenergetske mineralne sirovine i analizira šta su mogućnosti za njihovo dalje istraživanje i potencijalno eksploataciju i preradu. Euronews

Na pitanje koliki je put od potpisivanja pisma o namerama do realizacije, Jovović navodi da to zavisi od obe strane, ali i naglašava da je Evropska komisija zainteresovana jer je neophodno da ima što veće količine kritičnih sirovina, odnosno kritičnih materijala kako bi proizvela dovoljan broj vozila i svih drugih obnovljivih izvora koji se ne mogu proizvoditi iz materijala koji su do sada bili eksploatisani, kao što je na primer čelik. 

On kaže da se na teritoriji EU pojavljuje veliki broj projekta za koje takođe nije poznato do koje će se faze razviti. 

“S druge strane, tu je naša strana koja treba da preduzme određene korake, ako ništa drugo da pokaže ozbiljnost u daljem razmatranju potencijalnih projekata, da ne odustaje tako lako, ali i da ne zanemari interese sopstvene zemlje i sopstvenog stanovništva. Ono što je dobro kada imate ugovore sa EU, odnosno EK, to je da podižete taj standard kvaliteta eksploatacije, zaštite na radu i zaštite životne sredine jer onda projekti koji nisu u skladu sa propisima Unije, teraju i vaše druge proizvođače drugih sirovina da rade po standardima EU. Mnoge evropske kompanije koje su došle u Srbiju od 2000. uvele su standarde i podigle kvalitet rada u određenoj oblasti, čak u cementnoj industriji. Dobro je da za partnera imate EU i EK”, rekao je Jovović. 

I za Demostat iz Evropske komisije navode da su zakoni EU po pitanju rudarstva jedni od najstrožih, odnosno da omogućavaju da zaštita životne sredine bude na najvišem nivou, a da su prioritet za eksploataciju sirovina zemlje bogate rudama, kao što je i Srbija.

“Ono što je veoma bitno naglasiti, jeste da se u Evropi u poslednje vreme javljaju glasovi koji govore da je pomalo licemerno da građani EU vole da se voze u električnim automobilima i da koriste zelenu tehnologiju, pametne telefone i slično, sa baterijama koje su napravljene od tih kritičnih sirovina, ali da ne žele da se te kritične sirovine rudare u njihovom dvorištu, i da je važno da Evropa preuzme odgovornost”, rekla je za Euronews Srbija Ivana Petronijević Terzić iz Demostata.

I profesor Jovović navodi da u EU postoje naučni radovi istraživača koji govore o tome da “nije u redu da kopate litijum po najvišim standardima, da kopate bilo koji materijal u Kongu a da to ne dozvolite na teritoriji Unije iz bilo kog razloga”. 

“Građani Unije su kritični prema svojim vladama po mnogo čemu. Građani EU su u mnogim zemljama tužili sopstvene vlade za nesprovođenje određenih strategija u oblasti životne sredine i klimatskih promena baš zato što to dovodi do opasnosti za zdravlje i kvalitet života ljudi”, navodi Jovović. 

Litijum među 35 kritičnih sirovina 

Srbija ima različite vrste energetskih sirovina u koje, kako navodi profesor Jovović, spadaju ugalj, škriljci i geotermalni izvori, a od metaličnih mineralnih sirovina, najveći resurs su bakar, olovo, cink i litijum.

Dodaje da su od nemetaličnih mineralnih komponenti, najvećih kapaciteta borati, odnosno bor i različiti materijali za građevinarstvo.

“Ono što spada u 35 kritičnih sirovina to su litijum i bakar, potencijalno borati i eventualno nikl. U ovih nekoliko materijala spada u grupu značajnih potencijalnih izvora”, rekao je profesor Jovović i naveo da je trenutno najveća eksploatacija bakra. 

Kada je reč o litijumu i drugim materijalima, Jovović kaže da su se istraživanja vodila do nekog trenutka u dolini Jadra i neka istraživanja u okolini Valjeva. 

“Drugih istraživanja nema, pogotovo što je nezadovoljstvo u javnosti u jednom trenutku bilo veliko, prekid projekta Jadar, tako da su određena istraživanja zaustavljena, što je loše. Nama je bitno da se istraživanja obavljaju za neku budućnost nezavisno od toga da li će projekti biti izvedeni u onom smislu da dođe do eksploatacije i prerade”, kaže Jovović. 

U septembru je Vlada Srbije potpisala Memorandum o razumevanju sa slovačkom kompanijom koja bi trebalo da u Ćupriji gradi fabriku za proizvodnju i reciklažu baterija za električna vozila.

Što se tiče reciklaže, Jovović navodi da je prvi veliki projekat startap kompanije iz Slovačke InoBat i da je reciklaža veliki potencijal za Srbiju i region, prenosi Euronews.

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Povezani članci

Evropi su neophodne investicije kako bi se obezbedile sirovine za proizvodnju električnih vozila

Oslanjanje Evrope na uvoz većine sirovina za proizvodnju električnih vozila pokazuje se neodrživim, čineći njenu ekonomiju ranjivom. EIT samit o sirovinama odžao se u Briselu po prvi put od kada je u martu odobren zakon EU o kritičnim sirovinama...

Ponovna strateška procena kako bi Evropa obezbedila snabdevanje kritičnim sirovinama

Artur Lajhtamer, saradnik za geoekonomsku politiku u Centru Žak Delor, naglašava hitnu potrebu da EU preispita svoj strateški pristup zaštiti kritičnih sirovina (CRM) usred eskalacije globalne konkurencije. Od stupanja na dužnost 2019. godine, predsednica Evropske komisije fon der Lajen zagovarala...

Rezerve litijuma u ​​Srbiji: Geopolitička promena u američko-kineskom trgovinskom sukobu

Intenziviranje trgovinskog sukoba između Sjedinjenih Država i Kine oko resursa litijuma, kritičnog za rastuću industriju električnih vozila širom sveta, stavio je Srbiju u prvi plan. Blagoslovena najvećim evropskim rezervama litijuma, Srbija će imati ogromnu korist od ovog sukoba titana,...
error: Content is protected !!