Srbija se sprema da Rio Tintu da zeleno svetlo za razvoj najvećeg evropskog rudnika litijuma dve godine nakon što je Beograd prekinuo taj projekat, otvarajući put za značajan podsticaj za industriju električnih vozila na kontinentu, navodi Fajnenšl tajms u današnjem tekstu objavljenom pod naslovom „Srbija se sprema da Rio Tintu da zeleno svetlo“.
Tekst Fajnenšel Tajmsa prenosimo u celosti.
Predsednik Aleksandar Vučić rekao je da su „nove garancije“ anglo-australijske rudarske kompanije i EU izgleda spremne da odgovore na zabrinutost Srbije da li će na lokaciji Jadar biti ispunjeni neophodni ekološki standardi. Vučić je u intervjuu Fajnenšel tajmsu istakao da je uveren da će obezbediti i neophodne garancije lidera EU za srodne investicije u Srbiji, kao što su proizvodnja baterija i proizvodnja električnih vozila.
Dokle god budu ispunjeni zahtevi u vezi sa „ceo lanac vrednosti plus savršena zaštita životne sredine“, rekao je Vučić, očekuje se da će poslovni i politički lideri doći u Beograd sledećeg meseca na zvanično saopštenje o projektu.
„Ako sve ispunimo, rudnik bi mogao biti otvoren 2028. godine“, rekao je on, dodajući da je projektovano da proizvodi 58.000 tona litijuma godišnje što je „dovoljno za 17 odsto proizvodnje električnih vozila u Evropi – otprilike 1,1 milion automobila“.
Vučić je dodao da „stvarno veruje da bi to moglo da bude ključna promena za Srbiju i ceo region“.
Vlada Srbije oduzela je dozvole Rio Tintu u januaru 2022. godine nakon protesta, koje su predvodile ekološke grupe zabrinute zbog štete nakon zatvaranja rudnika, zagađenja vode, raseljavanja stanovnika, blokiranja autoputeva i mostova širom Srbije. Protesti su došli u vreme kada je Vučić, koji je postao premijer 2014. godine i predsednik tri godine kasnije, bio suočen sa izborima i unutrašnjim političkim pritiskom. Ali nakon opštinskih izbora 2. juna, na kojima je u većini mesta pobedila Vučićeva vladajuća stranka SNS, izgleda da vlada veruje da je „obala čista“ za nastavak projekta.
Planirano obnavljanje sporazuma sa Rio Tintom i umešanost EU zapadni zvaničnici vide kao važan signal geopolitičkog svrstavanja Srbije u vreme kada joj se ekonomski i politički udvaraju Kina, Rusija i zemlje Zaliva. Srbija je bila zemlja kandidat za članstvo u EU više od jedne decenije, ali se proces pridruživanja sporo odvijao usred zabrinutosti u Briselu oko pitanja kao što su vladavina prava i korupcija. Beograd je takođe zategao odnose sa EU oko statusa Kosova i jedna je od dve evropske zemlje koje nisu uvele sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.
„Zvaničnici EU su mislili da ćemo rudnik dati Kinezima. Nismo imali nameru da to uradimo jer smo obećali da ćemo raditi sa EU“, rekao je Vučić.
Vučić, koji je insistirao da ostaje privržen ulasku Srbije u EU blok, tvrdi da su neke evropske države pokušale da potkopaju sporazum o Jadru.
„Oni su čak učestvovali u organizovanju protesta u Srbiji…Pitao sam se zašto to rade? Izgubiće sve i Kinezi će zauzeti njihovo mesto“, rekao je tada.
Evropa trenutno praktično nema domaću proizvodnju litijuma, a Jadar bi generisao dovoljno da zadovolji 13 odsto predviđene potražnje na kontinentu 2030. godine, prema Fastmarkets, kompaniji za istraživanje roba.
„Jadar sadržavi visokokvalitetni litijum i nalazišta rudnika su velika u poređenju sa ostalima u svetu“, rekao je Martin Bejker, viši analitičar Fastmarketsa.
Siniša Mali, ministar finansija Srbije, rekao je da će projekat dati veliki podsticaj srpskoj privredi, dodajući između 10 i 12 milijardi evra godišnjem bruto domaćem proizvodu, koji je u 2022. godini iznosio 64 milijarde evra. On je napomenuo da Srbija planira da zabrani izvoz litijuma i rekao da Srbija želi da „izgradi kompletan lanac vrednosti“.
„Beograd je uvek bio naklonjen rudniku sve dok rudnik ispunjava stroge ekološke standarde“, rekao je Mali. Odluka o prekidu projekta delimično bila „politička odluka“ kako bi se izbegli nemiri uoči izbora.
Savo Manojlović iz „Kreni-Promeni“, ekološke grupe koja je predvodila proteste krajem 2021. godine, rekao je da protivnici rudnika neće odustati od borbe ako se sporazum ponovo uspostavi.
„Organizovaćemo se da branimo naše ekološke standarde i ustavna prava“, rekao je on.
Čad Blevit, generalni direktor Rio Tinta za projekat Jadar, rekao je da je Rio Tinto, otkako je ugovor prekinut, održao 125 razgovora sa lokalnom zajednicom kako bi dobio podršku javnosti.
Kompanija, koji je u četvrtak objavila nacrt ekološke procene koja uključuje procene potencijalnih uticaja na vodu, vazduh i tlo, biće „radikalno transparentna“ u svom radu na lokaciji, rekao je on. Rio Tinto je rekao da pozdravlja „javni dijalog zasnovan na činjenicama“, dodajući da nacrt procene ukazuje da bi projekat mogao da se „bezbedno razvija i da bude u skladu sa najvišim standardima životne sredine Srbije i EU“, prenosi TV Nova.
