VEKOVIMA, a danas više nego ikada, rudarska industrija je veoma važna sila u globalnoj ekonomiji, kao i za ekonomsku konkurentnost pojedinih zemalja. Rudarstvo stvara ključne sirovine za kojima vlada stalna potražnja, zbog toga što se koriste za mnoštvo osnovnih proizvoda na koje se ljudi oslanjaju u svakodnevnom životu.
Današnji globalni ekonomski trendovi ukazuju na to da će potražnja za kritičnim sirovinama za održivi ekonomski rast, tokom zelene tranzicije nastaviti da raste u doglednoj budućnosti. Dve od tih kritičnih sirovina koje su najtraženije su bakar i litijum. Srbija ima značajne rezerve i jednog i drugog. Međutim, nijedna zemlja, pa tako ni naša, ne teži ekonomskom rastu po svaku cenu. Najviši međunarodni standardi savremenog, odgovornog rudarstva moraju biti primenjeni. Osim toga, moraju da se maksimiziraju direktne i indirektne ekonomske koristi za našu zemlju.
Kako objašnjava politikolog za međunarodne odnose Dimitrije Milić, moderno i odgovorno rudarstvo je nužno, zbog sve strožih propisa EU, kao glavnog ekonomskog partnera Srbije, zbog čega će i naši izvoznici na evropsko tržište morati da se modernizuju. On ukazuje da evropski Zakon o kritičnim sirovinama iz marta prethodne godine daje okvir sa kojim je potrebno uskladiti se, kao i da je naša zemlja deo ove strategije. Govoreći o kritičnim sirovinama, on ističe da su veoma tražene, jer je bez njih nemoguće raditi na novim tehnologijama, zelenoj tranziciji i brojnim granama savremene industrije.
– Prosečan mikročip je nemoguće dobiti bez upotreba bakra ili volframa, a bez mikročipova nema digitalizacije – kaže Milić. – Kada savremeni stelt borbeni avion poleti sa piste, on u sebi nosi oko 500 kilograma kritičnih minerala poput kobalta, nikla i različitih elemenata retkih zemalja. Savremena industrija električnih automobila zahteva velike količine litijuma potrebnih za baterije ovih vozila, dok je bakar nužan i kada se radi, recimo, o solarnim panelima, električnim baterijama ili vetrogeneratorima.
I na primeru Srbije, kako dodaje, gde su realizovane ili potencijalne investicije u kritične sirovine, veće od skoro svih ostalih vidova stranih investicija, vidi se da je njihova važnost velika.
– Kineske investicije u srpski bakar spadaju u nekoliko najvećih u istoriji naše zemlje i kineska kompanija „Ziđin“ je trenutno najveći srpski izvoznik – precizira Milić. – Litijumski projekat „Jadar“, koji je ponovo tema, bio bi najveća grinfild investicija u Srbiji, ukoliko bi se gledali samo ekonomski efekti. Pre desetak godina govorilo se o niklu u Srbiji, od čega se odustalo. Dobar primer za ulaganje u ovu sirovinu je Indonezija, gde je samo tokom 2022. došlo čak 17 milijardi dolara stranih investicija u rudaranje i obradu ovog resursa i još skoro pet milijardi dolara u oblast električnih automobila. To je bilo preko 50 odsto stranih investicija u toj državi te godine.
Ovo je razlog, kako dodaje, što eksploatacija traženih minerala donosi različitim državama i velike ekonomske dobiti, a često uz njih stižu i povezane nove investicije koje koriste ove sirovine.
DIMITRIJE Milić ističe da je glavni rizik rudarstva uvek bio odnos prema životnoj sredini i prateći rizici. On ukazuje da je danas razvijenija ekološka svest i postoji veća zabrinutost javnosti, kao i sve stroži ekološki propisi najrazvijenijih ekonomija.
– Zato danas rudarske kompanije moraju da paze na to da li će njihova delatnost ispuniti sve ekološke standarde EU ili SAD – kaže Milić. – Kompanije objavljuju studije o uticajima njihovog rada i tehnologije na životnu sredinu, a zatim se u javnoj raspravi preispituju sve nedoumice koje javnost ima. Potrebno je da i mi u Srbiji to radimo za svaki potencijalni projekat.
On navodi da skandinavski primeri pokazuju da je danas moguće minimizovati rizike, jer ove države trenutno beleže ekspanziju rudarskih projekata, a ujedno imaju više ekološke standarde čak i od zahteva EU.
– Švedska je oduvek bila prvak u ekološki odgovornom rudarenju gvožđa, a izvesno će biti prvak i kada se radi o odgovornom rudarenju elemenata retkih zemalja na severu države – kaže Milić. – U Finskoj je projekat rudnika litijuma „Keliber“ dobio 2023. ekološke dozvole Vlade, kao i prethodno projekat proširenja obrade rude kobalt. Norveška će u budućnosti biti glavni evropski proizvođač rude fosfata, a to će morati da realizuje uz poštovanje sopstvenih strogih propisa. Ove države predstavljaju zlatni standard u minimizovanju rizika u rudarskom sektoru i potrebno ih je pratiti.
Milić ističe da zelena tranzicija zahteva upotrebu sirovina koje u starim ekonomijama nisu bile toliko izražene, ali bez kojih danas nema ekološke budućnosti. On ukazuje da se bakar rudari stotinama godina, ali je danas dodatno tražen, jer je nemoguće imati solarne panele, baterije ili vetrogeneratore bez upotrebe ove rude.
– Smanjenje zagađenja iz saobraćaja, koji emituje oko 20 odsto svih svetskih štetnih emisija, podrazumeva masovnu upotrebu električnih vozila, a kojih nema bez litijuma i litijumskih baterija – naglašava Milić. – Osim što su rude potrebne za zelenu tranziciju i sama zelena tranzicija stvara potražnju za njima.
Dobar primer za to je, kako navodi, Nemačka, čija Vlada je u svom koalicionom sporazumu iz 2021. postavila cilj da na ulicama ove zemlje 2030. bude 15 miliona električnih vozila, a da vozila na benzin i dizel budu zabranjena 2035.
– To je dovelo do ogromnih promena u nemačkoj auto-industriji, a na istok ove države je došla i „Teslina“ gigafabrika koja će za tu potrebu proizvoditi čak milion električnih vozila godišnje – objašnjava Milić. – Ta, kao i slične velike fabrike su stvorile veću potražnju za litijumom unutar EU. Zato je u Evropi aktivno desetak litijumskih projekata, gde bi sama eksploatacija uskoro trebalo da krene u nekoliko država poput Finske, Češke i same Nemačke.
POVEZIVANjE SA SVETSKIM LANCIMA
RUDARSTVO u Srbiji bi trebalo da teži da se poveže sa svetskim lancima snabdevanja, jer bi time imalo siguran plasman i učešće u proizvodnji traženih dobara najmoćnijih svetskih kompanija – smatra Dimitrije Milić. – U tome su sve uspešnije latinoameričke države, koje su mahom to uspele sa Kinom i njenim industrijskim gigantima. Nama je u toj sferi bliže evropsko tržište i industrija. To naravno zahteva usklađivanje sa nizom standarda, ali dugoročno garantuje veću stabilnost plasmana i sigurnost radnih mesta.
Osim koristi koju domaća privreda ima od sirovina, što je generalno prednost rudarstva, Milić ističe da je izvozni potencijal ono što ima najveću vrednost. Kako dodaje, evropsko tržište se postavlja kao centralna prilika, jer ima najveće deficite različitih sirovina i ujedno liberalizovanu trgovinu sa našom zemljom, prenose Novosti.
