Tekuća kontroverza oko eksploatacije litijuma u Srbiji stresa krhku ravnotežu između istorijskih veza sa Rusijom i saradnje sa zapadnim zemljama. Srbija, ključni saveznik Rusije na Balkanu, suočava se sa izazovom očuvanja odnosa sa Moskvom dok teži ekonomskom razvoju kroz partnerstva sa zapadnim zemljama.
Otkriće rezervi litijuma u Loznici od strane britansko-australijskog rudarskog giganta Rio Tinto 2004. godine izazvalo je godine protesta. Ekološki aktivisti, uz podršku opozicionih grupa, organizovali su velike demonstracije protiv projekta, dok srpska vlada vidi rudnik litijuma kao značajnu ekonomsku priliku.
Nedavno su srpski predsednik Aleksandar Vučić i nemački kancelar Olaf Scholz potpisali strateški memorandum o razmeni sirovina, proizvodnji električnih vozila i baterija. Vučić je istakao značaj sporazuma za ekonomsku budućnost Srbije, predviđajući da će privući najmanje 6 milijardi evra novih investicija. Scholz je naglasio posvećenost zaštiti životne sredine i standardima biodiverziteta, predstavljajući sporazum kao ključan korak za Srbiju i Evropu.
Uprkos potencijalnim ekonomskim koristima, trenutno nije započeta eksploatacija. Vučić je izjavio da radovi neće početi dok se ne obezbede garancije, sa vremenskim okvirom od 12 do 18 meseci.
Napetosti su dodatno eskalirale sa Vučićevim tvrdnjama da su ruske obaveštajne službe upozorile na mogući pokušaj puča podržan od strane zapadnih sila. Ovo je dodalo sloj političke složenosti situaciji, s obzirom na to da se EU vidi kao cilj da smanji zavisnost Srbije od kineskih investicija koristeći njene resurse.
Protesti protiv projekta eksploatacije litijuma se nastavljaju, s više od 20.000 ljudi koji su nedavno blokirali železničke stanice i puteve. Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije najavilo je planove za podnošenje krivičnih prijava protiv demonstranata zbog ometanja javnog reda. Očekuje se da će demonstracije trajati, a Vučić je zakazao obraćanje naciji kako bi razgovarao o trenutnoj situaciji.
