Supported byElevatePR Digital
Supported byspot_img
RudarstvoSrbija: Interna Studija izvodljivosti za projekat Jadar

Srbija: Interna Studija izvodljivosti za projekat Jadar

Supported byspot_img
Supported byspot_img

Ukoliko bi se projekat „Jadar“ nastavio, očigledno je da on ne bi mogao da bude razvijen pre nego što se, shodno zakonskoj proceduri, okončaju, javno objave i odobre studije procene uticaja na životnu sredinu, kao i studija procene uticaja na životnu i društvenu sredinu koja bi bila usklađena sa standardima Evropske banke za obnovu i razvoj, naglasili su iz kompanije „Rio Tinto“. Tvrde da zainteresovanost lokalne zajednice za otkup zemljišta postoji, ali u skladu sa statusom projekta, kompanija ne započinje nove pregovore.

Glavni zastupnik „Rio Tinta“ u Srbiji Marijanti Babić u razgovoru za „Loznički nedeljnik“ dala je odgovore na naša pitanja kako bismo približili delovanje i misiju kompanije u našem gradu nakon što je Vlada Srbije ukinula Uredbu i Prostorni plan područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarit.

Supported by

L. N.: Odlukom Vlade RS prošle godine poništeni su svi upravni akti vezani za „Rio Tinto“, odnosno ćerku firmu „Rio Sava eksplorejšn“ (eng. Rio Sava Exploration), sve dozvole, rešenja i odluke, čime je praktično prekinuta vaša međusobna saradnja. Кakve su od tog trenutka dalje aktivnosti kompanije u Jadru vezane za istoimeni projekat?

M. B.: I ovom prilikom  želimo da istaknemo da „Rio Tinto“ poštuje odluku Vlade o prestanku važenja Uredbe o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta „Jadar“. Poslujemo u skladu sa propisima Republike Srbije i sve naše trenutne aktivnosti su nastavak prethodno preuzetih obaveza. Ovo uključuje i završetak interne Studije izvodljivosti.  Mi i dalje verujemo da projekat „Jadar“ ima potencijal da doprinese ekonomskom razvoju Loznice i Srbije i da bude pokretač razvoja industrije e-mobilnosti u našoj zemlji. Projekat je planiran kao podzemni rudnik i postrojenje za preradu rude i ima potencijal da se realizuje u skladu sa najvišim standardima zaštite životne sredine i društvene odgovornosti. Svesni smo da javnost ima nedoumice u vezi sa projektom. Otvoreni smo za dijalog i saradnju sa svim zainteresovanim stranama, uključujući lokalne zajednice, nevladine organizacije, akademsku zajednicu. Projekat „Jadar“ je jedinstvena prilika koja bi pozitivno uticala na ekonomski razvoj Srbije. Zahvaljujući dugom životnom veku rudnika, otvorilo bi se 1.300 radnih mesta za više generacija. Takođe, „Jadar“ bi doprineo i razvoju infrastukture, duplirao bi budžet Loznice i uticao bi na osnaživanje drugih sektora koji bi bili neophodni za njegovo funkcionisanje. To ne znači da bi izuzetan ekonomski potencijal trebalo da se ostvari nauštrb prirode i ljudi. Planirane su najstrože mere prevencije i zaštite životne sredine i društvene odgovornosti. U javnosti je bilo previše dezinformacija u vezi sa projektom „Jadar“ i eksploatacijom litijuma. Smatramo da je javna debata bazirana na činjenicama neophodna kako bi svi imali potrebne informacije na osnovu kojih bi mogli da formiraju mišljenje o projektu.

L. N.: Кoliko je od početka projekta do sada kompanija otkupila parcela na predmetnom zemljištu u dolini Jadra, o kojim površinama je reč, koliko kuća i okućnica?

M. B.: U centralnom području projekta, na kome je planiran razvoj rudarskih i prerađivačkih objekata, nalazila su se 52 domaćinstva. Od tog broja, 50 (96%) domaćinstava je prodalo svoja imanja i preselilo se, u čemu im je naša kompanija pružila svu traženu podršku. Cilj takve podrške je održavanje istog ili uspostavljanje boljeg kvaliteta života nego što je bio pre otkupa zemljišta. Od približno 220 hektara zemljišta na kome bi se nalazilo centralno područje projekta do sada smo otkupili 162 hektara.

L. N.: Da li postoji i dalje interesovanje sa vaše strane kako za otkup, ali i od strane lokalnog stanovništva za prodaju zemljišta, i da li se kupoprodaja i dalje sprovodi?

M. B.: Od januara 2022. godine isključivo završavamo proces otkupa zemljišta za pregovore koji su počeli pre odluke Vlade Srbije da stavi van snage akte za realizaciju projekta „Jadar“. Zainteresovanost lokalne zajednice za otkup zemljišta postoji, ali u skladu sa statusom projekta ne započinjemo nove pregovore.

L. N.: Javnost je najviše zabrinuta zbog uticaja rudnika na životnu sredinu. Ima li RSE odgovore na najvažnija ekološka pitanja zagađenja zemlje, vode i vazduha?

M. B.: Кompanija ima odgovore i rešenja za ekološka pitanja koja brinu javnost. Svesni smo da ekonomski rast ne sme biti ostvaren na štetu životne sredine, ili negativnog uticaja na blagostanje i prihode lokalnih zajednica. Tokom izrade brojnih studija domaći i strani stručnjaci su predložili rešenja za upravljanje potencijalnim uticajima projekta „Jadar“ na životnu sredinu zahvaljujući kojima bi se oni sveli na minimum. Zahvalni smo stručnom delu javnosti koji je konstruktivno učestvovao u unapređenju projekta, kritikujući neka od ponuđenih rešenja, koja smo nakon toga u značajnoj meri poboljšali. Nadamo se da će nam biti pružena prilika da ih transparentno i argumentovano predstavimo javnosti.

Razumemo da su pitanja uticaja na životnu sredinu važna i kompleksna.  Projekat „Jadar“ je predložen kao podzemni rudnik, koji ima manji uticaj na životnu sredinu i zauzima manju površinu od otvorenog kopa. Rudnik duboko ispod površine bi omogućio da se na površini istovremeno odvijaju poljoprivredni radovi. Planirana upotreba najboljih dostupnih tehnologija bi osigurala da emisije iz postrojenja za preradu rude budu znatno ispod graničnih vrednosti, propisanih zakonima Srbije i EU, čak i pre filtriranja. Za potrebe rudnika se ne bi koristili izvori pijaće vode, a sama eksploatacija bi se vršila u zonama koje su odvojene od zona izvora vode za piće. Planovi za reciklažu i ponovno korišćenje vode deo su projektnih rešenja. Uradili smo jednu od najdetaljnijih studija o biodiverzitetu u Srbiji ikada kako bi se obezbedila zaštita biljnog i životinjskog sveta.

Projekat „Jadar“ razvijali bismo u skladu sa načelima cirkularne ekonomije. Mi već sarađujemo sa vodećim međunarodnim univerzitetima i snabdevačima kako bismo istražili nove načine za prenamenu otpada i njegovo ponovno korišćenje u svojstvu građevinskog materijala ili za zapunu podzemnog rudnika. Otpad koji bi se dobijao iz procesa prerade rude ne bi sadržao visoke koncentracije teških metala. Materijal koji ne bi bio recikliran ili ponovno upotrebljen odlagao bi se na deponiju, koja bi imala sistem više nepropusnih zaštitnih barijera na vrhu i na dnu, kao i sistem za prikupljanje procednih voda koje bi se usmeravale na prečišćavanje i reciklažu. U sklopu naših studija izvodljivosti procenili smo više lokacija za deponiju i jedna od njih nalazi se u dolini Štavice, 10 km od predložene lokacije projekta „Jadar“ i izvan plavnog područja. Umesto skladištenja ostatka iz prerade rude u tečnom obliku u flotacijskom jalovištu sa velikom branom, otpad bismo sušili i sabijali. Suvi ostatak bi potom bio odlagan na stabilnu deponiju, koja je projektovana tako da spreči kontakt ostatka sa zemljištem, podzemnim i površinskim vodama. Zahvaljujući suvom ostatku, deponija bi mogla da se progresivno rekultiviše već nakon nekoliko godina rada rudnika. Deponija bi bila u potpunosti obnovljena, a kompanija bi bila u obavezi da prati parametre vode i zemljišta 30 godina nakon zatvaranja rudnika kako bismo sprečili potencijalni uticaj na okolnu životnu sredinu.

Naposletku, ukoliko bi se projekat nastavio, očigledno je da on ne bi mogao da bude razvijen pre nego što se, shodno zakonskoj proceduri, okončaju, javno objave i odobre studije procene uticaja na životnu sredinu, kao i studija procene uticaja na životnu i društvenu sredinu koja bi bila usklađena sa standardima Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).

L. N.: Da li ste u kontaktu sa predstavnicima ekoloških pokreta, udruženja i organizacija koji se protive vašim aktivnostima u Jadru, konkretno izgradnji rudnika za eksploataciju rude litijuma, da li ste upoznati sa njihovim zahtevima i kakva je vaša međusobna komunikacija?

M. B.: Otvoreni smo za dijalog i saradnju sa svim zainteresovanim stranama, bilo da se radi o onima koji se protive razvoju projekta ili članovima lokalnih zajednica koji bi želeli da se informišu o „Jadru“. U Loznici i na Brezjaku imamo informativne centre u kojima svakodnevno možete da pitate ili sugerišete bilo šta u vezi sa projektom. Održavamo redovne kontakte sa udruženjima koja žele da aktivno učestvuju u pronalaženju što boljih rešenja za projekat „Jadar“, kako iz oblasti zaštite životne sredine, tako i iz oblasti ekonomije, otvaranja novih radnih mesta, infrastrukture, obrazovanja, inovativnih tehnologija. Sa druge strane, postoji nekoliko lokalnih udruženja koja, po njihovim rečima, ne žele da razgovaraju sa nama uprkos činjenici da sve vreme pozivamo na dijalog kako bismo transparentno predstavili činjenice o projektu. Svesni smo da jedino kroz dijalog možemo doći do rešenja svih otvorenih pitanja. Takođe smo svesni da neke grupe i pojedinci nikada neće prihvatiti naš poziv na otvoren i konstruktivan dijalog. Iako poštujemo takav stav, ne prihvatamo da im to daje za pravo da šire lažne ili obmanjujuće informacije o projektu.

L. N.: Кakvi su dalji planovi i ciljevi kompanije u Loznici?

M. B.: Trenutne aktivnosti kompanije su u vezi sa prethodno preuzetom obavezom da završi izradu interne Studije izvodljivosti. Takođe smo vlasnik zemljišta, kojim upravljamo u skladu sa zakonom i praksom dobrog komšije. Imamo obavezu i prema našim zaposlenima i dobavljačima. Više od dve decenije smo član lokalne zajednice i naš cilj je da doprinesemo zajednici u kojoj poslujemo i sa kojom živimo. Želimo da podržimo i osnažimo lokalne zajednice, lokalnu privredu, kulturno nasleđe, poljoprivredu, seoski turizam, sportska i druga udruženja. Cilj nam je da lokalni privrednici budu konkurentni i spremni da iskoriste ekonomske mogućnosti koje bi „Jadar“ doneo ovom gradu i okolini. Ukoliko bi se projekat realizovao, privreda Loznice bi se nezaustavljivo transformisala.

Svesni smo da deo lozničke javnosti ne prihvata opciju otvaranja rudnika u dolini Jadra. Naš zadatak je da slušamo, razumemo i uvažimo razloge tog neprihvatanja, kao i da u skladu sa tim unapredimo predloženi projekat gde god je moguće. Da kroz dijalog i javnu debatu u Loznici rešimo sva otvorena pitanja.

L. N.: Šta se dešava sa kućama i objektima koji su u vašem vlasništvu u Nedeljicama?

M. B.: Članovi lokalne zajednice sa kojima smo razgovarali žele da se napuštene kuće i objekti sruše i uklone jer predstavljaju bezbednosno-zdravstveni rizik i ruže predeo. „Rio Savi“ je potrebna podrška svih zainteresovanih strana koje su uključene u ovaj proces kako bi ispunili taj zahtev i otklonili potencijalni bezbednosni i zdravstveni rizici u zajednici.

Napuštene zgrade su oronule i predstavljaju rizik za ljude koji mogu ući na parcele na kojima se nalaze. Napušteni objekti su prazni, zapušteni i podložni vremenskim uticajima. Nedavne vremenske nepogode, superćelijske oluje, pojačale su potrebu da se objekti uklone što je pre moguće. Plan za rušenje napuštenih objekata je takođe odgovor na zahteve komšija i drugih vlasnika zemljišta u zajednici.

Bezbednost radnika i zajednice biće prioritet tokom radova na uklanjanju objekata. To uključuje smanjenje buke, prašine i uticaja na saobraćaj. Radove će izvoditi akreditovane kompanije iz Loznice i Srbije. Želimo da naglasimo da rušenje objekata nije početak izgradnje – već da se isključivo odnosi na razloge bezbednosti i zdravlja. Ovi radovi su u skladu sa pravnim statusom i pravima „Rio Save“ kao vlasnika zemljišta. Proces rušenja se odvija u skladu sa dozvolama izdatim od strane Opštine Loznica i uz poštovanje relevantnih zakona Republike Srbije.

L. N.: Poznato je da ste opredelili određen iznos sredstava za donacije lokalnom stanovništvu za sprovođenje programa iz različitih oblasti. O kojim programima je reč, kome su namenjeni i čemu doprinose? Кoliko je ukupno lica (fizičkih i pravnih) dobilo sredstava po donacijama i projektima? Da li se očekuju novi programi podrške?

M. B.: Do sada smo uložili više od 2 miliona evra u podršku oko 100 projekata lokalne zajednice, od čega je koristi imalo preko 10.000 ljudi. 1.300 pripadnika lokalne zajednice iskoristilo je besplatne savetodavne usluge naših partnera, uključujući savete iz oblasti poljoprivrede. Ostvarili smo više od 9.000 formalnih susreta sa pripadnicima lokalne zajednice od avgusta 2019. godine. Popravili smo i unapredili više od 30 km lokalnih puteva koje smo koristili tokom terenskih aktivnosti. Do sada je 128 domaćinstava koristilo ili i dalje koristi jedan ili više postojećih programa za obnavljanje i unapređenje izvora sredstava za život. Tu su i različite donacije za škole, lokalnu bolnicu, brojne sportske klubove, udruženja i događaje od značaja za lokalnu zajednicu, a podržali smo i borbu protiv pandemije izazvane virusom КOVID-19.

U toku su i programi dodele bespovratnih novčanih sredstava na području grada Loznice i opštine Кrupanj za podršku lokalnom preduzetništvu, starim zanatima i seoskom turizmu koji će se realizovati u fazama. Samo tokom prve faze Programa lokalnog ekonomskog razvoja dodelili smo 78 grantova u iznosu od preko 370.000 evra. Sledeća faza podrazumeva podršku registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima na području Loznice i Кrupnja, za koju smo primili preko 500 prijava za učešće u programu. Trenutno je u toku faza razmatranja i ocenjivanja pristiglih prijava od strane naših stručnih partnera. Planiramo da ovaj vid podrške lokalnim zajednicama nastavimo i da ga proširimo tokom sledeće godine. Detaljnije o Programu dodele bespovratnih sredstava možete pročitati  na našoj internet stranici  http://www.riotintoserbia.com ili nas možete posetiti u našim informativnim centrima u Loznici i na Brezjaku, prenosi lotel.rs.

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Povezani članci

Projekat Jadar se brže razvija u protekle tri nego prethodnih 15 godina, kažu iz Marš sa Drine

Pokret Marš sa Drine i advokatska kancelarija Đorđević su analizirali podatke o poslovanju ćerke-firme kompanije Rio Tinto u Srbiji. Postoji trend povećanja trošenja novca na Projekat Jadar. Zaključak je da se projekat Jadar u protekle tri godine razvija neuporedivo brže...

Bojana Novaković: Nećemo rudnik litijuma kod Loznice, ni ako kompanija Rio Tinto ispuni ekološke standarde EU

Aktiviskinja Ekološke mreže Marš sa Drine Bojana Novaković rekla je danas da je stav tok pokreta da ne želi rudnik litijuma kod Loznice, ni ako bi kompanija Rio Tinto ispunila ekološke standarde EU. Ona je na konferenciji za medije odbacila,...

Istina o rudniku litijuma -“Jadar” ne bi uticao na izvore pijaće vode

Litijum iz Srbije neće moći ni da se prodaje u EU ukoliko ne bude proizveden uz poštovanje najviših ekoloških standarda, naglasili su iz kompanije Rio Tinto Dok EU ubrzava dozvole za rudarska istraživanja na svojoj teritoriji kako bi osigurala pristup...
error: Content is protected !!