Evropska industrija retkih zemalja ulazi u novu fazu dok Unija pojačava napore da obezbedi kritične materijale za energetsku tranziciju. U tom kontekstu, Solvay, hemijska grupa sa dugom istorijom u preradi retkih zemalja, najavljuje program za revitalizaciju postrojenja u La Rochelleu u Francuskoj. Plan je usmeren na povratak proizvodnje materijala koji su ključni za trajne magnete, uzimajući u obzir da se evropska ponuda suočava sa ograničenjima u rudarstvu i preradi.
La Rochelle je nekada bio među najvećim postrojenjima za preradu retkih zemalja u svetu. Pre četiri decenije proizvodnja je bila vezana za širok spektar primena, uključujući materijale za televizore u boji, lučne lampe i sočiva kamera. Tokom 1980-ih i 1990-ih, izlaz postrojenja postavljao je globalne referentne nivoe cena retkih zemalja. Kasnije je produktivnost opala, što se uklopilo u širi trend premeštanja prerade iz Evrope i Sjedinjenih Američkih Država ka Kini.
Dominacija Kine na tržištu retkih zemalja povezana je sa strukturnim prednostima koje su se godinama odražavale na cene i obim proizvodnje. Retke zemlje čine grupu od 17 minerala koji se koriste u brojnim visokotehnološkim aplikacijama, a kineski proizvođači su nudili niže cene uz oslanjanje na državnu podršku i manje stroga ekološka pravila. Tokom poslednjih 25 godina, taj model je ubrzao selidbu prerade ka Kini. Iako su poslednjih godina uvedeni koraci ka održivosti i zatvaranju zagađujućih pogona, Kina i dalje vodi po volumenu proizvodnje.
U protekloj godini Kina je ostvarila 298.000 metričkih tona oksida retkih zemalja. U poređenju s tim, sadašnji kapacitet Solvayevog postrojenja u La Rochelleu iznosi 4.000 metričkih tona odvojenih oksida godišnje. Ta proizvodnja je do sada bila pretežno usmerena na retke zemlje namenjene auto-katalizatorima i elektronici, a ne na vrste koje se koriste za trajne magnete u električnim vozilima i vetroturbinama. Razlika u hemijskom sastavu i krajnjoj nameni direktno utiče na to kako se takva proizvodnja uklapa u lanac vrednosti za magnete.
Solvay planira da započne proizvodnju retkih zemalja za trajne magnete već naredne godine. U izjavi predsednika Solvayjeve divizije za proizvode od retkih zemalja, An Nuyttensa, navodi se da cilj kompanije jeste da se retke zemlje za trajne magnete vrate na mapu Evrope. Takođe je istaknuto da proces neće biti jednostavan i da će se odvijati korak po korak, jer treba razviti kompletan lanac snabdevanja od rudarstva do proizvodnje magneta. Nije naveden konkretan datum za dostizanje krajnjeg cilja.
Kompanija cilja da vremenom obezbedi 20% do 30% odvojenih potreba za retkim zemljama namenjenim proizvodnji magneta u Evropi. Nuyttens je pritom upozorio da ostvarenje tog raspona možda neće biti moguće pre perioda nakon 2030. godine. Ovakva vremenska projekcija relevantna je za planiranje industrijskih kapaciteta, jer razvoj lanaca snabdevanja i kvalifikacija materijala obično zahtevaju duže cikluse od same izgradnje ili modernizacije postrojenja. Ujedno, prelazak sa postojećih tokova ka novim specifikacijama može uključiti dodatne tehnološke korake.
Šire evropske okolnosti dodatno opterećuju dinamiku ponude retkih zemalja. Analiza agencije Reuters navodi da EU do 2030. očekuje minimalan doprinos iz rudnika retkih zemalja, uz samo jedan projekat metala i legura u pripremi koji se opisuje kao poduhvat sa niskom marginom. Na to se nadovezuju javni otpor prema novim rudarskim projektima, ograničeno finansiranje i neizvesna tražnja, dok istovremeno slabi prodaja električnih vozila i cene metala dodatno komplikuju investicionu računicu. U takvom okruženju, svaka promena strukture prerade dobija na značaju.
U delu prerade EU ipak ima određenu osnovu koja može ublažiti jaz do kraja decenije. Predviđa se da bi Unija mogla dostići 45% svojih potreba za separacijom retkih zemalja do 2030, uglavnom kroz reprocesiranje otpada iz rudnika gvožđa LKAB u Švedskoj. Međutim, taj tok bi doprineo približno 1% potražnje EU za oksidima potrebnim za magnete. Istovremeno, Critical Raw Materials Act (CRMA) nastoji da adresira problem kritičnih sirovina, ali ne pokriva proizvodnju magneta, pri čemu se očekuje da će magneti pokrivati samo 22% potražnje do 2030.
U oceni rizika od pogrešnih signala tržištu ukazuje se na vremenski prozor između sadašnjeg trenutka i 2030. godine kao na ograničavajući faktor. Ryan Castilloux iz konsultantske kuće Adamas Intelligence naveo je da se taj prozor brzo zatvara zbog vremena potrebnog da projekti i postrojenja krenu sa radom. On je takođe istakao da isključenje magneta iz CRMA ciljeva predstavlja „slepu tačku“, koja može dovesti do pogrešno pozitivnih ishoda kada se meri napredak evropskih planova za retke zemlje. U tom smislu, fokus na tokove koji završavaju kod magneta postaje ključan indikator operativnog napretka.
Solvayev program u La Rochelleu zato predstavlja konkretan pokušaj da se smanji zavisnost Evrope od kineskog lanca snabdevanja retkim zemljama kroz proširenje spektra proizvoda prema potrebama trajnih magneta. Uspeh takvih inicijativa zavisi od ekonomskih parametara prerade, ekoloških zahteva i društvenog prihvatanja procesa duž lanca vrednosti koji uključuje rudarstvo i proizvodnju magneta. Istovremeno, evropski regulatorni okvir ostaje usmeren na širu kategoriju kritičnih sirovina bez direktnog pokrivanja segmenta magneta do nivoa koji bi mogao brzo premostiti jaz u potražnji do 2030. godine.
