Nedavno je EU finalizirala svoju strategiju za smanjenje zavisnosti Evrope od uvoza minerala tako što je identifikovala kritične sirovine za prioritetno domaće rudarstvo i reciklažu. Sada kada je ovaj zakon na snazi, fokus se pomera na stimulisanje tržišta minerala u Evropi kako za nabavku tako i za upotrebu proizvoda.
Dok je ubrzanje procedura za izdavanje dozvola za navedene materijale navedeno u Zakonu o kritičnim sirovinama, osiguravanje dugoročnog poverenja investitora i regulatorne predvidljivosti ostaje izazov.
Kako se diskusije budu odvijale u narednom zakonodavnom mandatu EU, ravnoteža između zaštite životne sredine i promovisanja konkurentnosti industrije biće od najvećeg značaja.
Industrija minerala se dugo zalagala za promenu evropskog pristupa proceni rizika po životnu sredinu i zdravlje, izražavajući zabrinutost zbog preovlađujuće upotrebe „procena zasnovanih na opasnosti“.
Dok su procene zasnovane na opasnostima u skladu sa principom predostrožnosti EU, koji daje prednost bezbednosti u odsustvu ubedljivih dokaza o šteti, one mogu da ometaju inovacije i ekonomski rast budući da su previše konzervativne.
Nasuprot tome, procene zasnovane na riziku nude razumevanje stvarnih rizika, uzimajući u obzir puteve izloženosti, mere ublažavanja i društvene koristi. Međutim, tačna procena rizika prema ovom pristupu može biti izazovna zbog ograničenja podataka i komunikacijskih prepreka.
Nevladine organizacije koje se bave životnom sredinom podržavaju princip predostrožnosti, tvrdeći da svako opuštanje rizikuje deregulaciju na štetu životne sredine i javnog zdravlja. Oni tvrde da je zabrinutost industrije oko principa predostrožnosti neosnovana i zalažu se za „generički pristup riziku“.
Tekuća debata o procenama zasnovanim na opasnosti i riziku odražava šire tenzije između evropskih ciljeva bezbednosti resursa i regulatornih principa. Dok se Evropa kreće ovim putem, pronalaženje sredine koja osigurava zaštitu životne sredine i konkurentnost industrije biće imperativ.
Izvor: miningwatch.news
