U Evropi se brzo razvija novi koridor retkih zemaljskih elemenata koji se proteže kroz Skandinaviju i Grenland, što predstavlja značajnu promenu u strategiji smanjenja zavisnosti od spoljašnjih lanaca snabdevanja kritičnim mineralima. Ovaj koridor ima za cilj da poveže projekte eksploatacije, investicije u preradu i dugoročnu industrijsku potražnju, čime se stvara otporniji sistem snabdevanja retkim zemaljskim elementima.
U središtu ovog koridora nalazi se projekat Tanbreez na Grenlandu, koji vodi kompanija Critical Metals Corp. Ovaj projekat je jedan od najvećih poznatih nalazišta retkih zemaljskih elemenata izvan Kine i postao je ključna tačka za strategije diversifikacije snabdevanja Zapada. Kompanija je povećala svoj udeo na oko 92,5%, što ukazuje na jaču kontrolu nad resursom koji se sve više smatra geopolitički kritičnim.
Rana ulaganja u razvoj ovog projekta zahtevaju između 30 i 50 miliona dolara, dok ukupna kapitalna ulaganja za punu eksploataciju i infrastrukturu prerade mogu premašiti 1 milijardu evra. Proizvodnja retkih zemaljskih elemenata nije jednostavan proces; uključuje višeslojne industrijske aktivnosti kao što su vađenje ruda, hemijska separacija oksida, rafinacija u pojedinačne elemente i konverzija u visokoperformantne materijale poput trajnih magneta.
Regulatorni izazovi su takođe značajan faktor. Projekat Norra Kärr u Švedskoj, razvijen od strane Leading Edge Materials, ilustruje kompleksnost evropskog sistema dozvola. Iako je dobio preporuku za dobijanje rudarske dozvole od švedske rudarske inspekcije, konačno odobrenje još uvek čeka, što ukazuje na duge i složene procedure koje karakterišu evropske projekte.
U Evropi, vremenski okviri za dobijanje dozvola za retke zemaljske elemente mogu trajati od pet do deset godina ili više. Ovi produženi rokovi povećavaju kapitalne rizike i odlažu potencijalnu generaciju prihoda, stvarajući strukturnu nesigurnost koja mora biti pažljivo uzeta u obzir prilikom vrednovanja projekata.
Švedska državna kompanija LKAB fokusira se na srednju preradu umesto na nove rudarske projekte. Investiraće približno 800 miliona dolara u postrojenja koja će istovremeno ekstrahovati retke zemaljske elemente zajedno sa fosforom iz postojećih rudarskih operacija. Ova strategija smanjuje rizik razvoja dok povećava kapacitet prerade Evrope.
Iako Evropa nastoji da izgradi sopstvene kapacitete prerade, Kina trenutno kontroliše više od 90% globalne kapacitete za separaciju i rafinaciju retkih zemaljskih elemenata. Ovi materijali su ključni za visoko-performantne magnete koji se koriste u motorima električnih vozila, vetroturbina i naprednoj elektronici.
Povećana potražnja za retkim zemaljskim elementima pokreće se brzim rastom proizvodnje električnih vozila i brzim razvojem infrastrukture vetroenergije. Materijali poput neodimijuma i praziodimijuma postaju sve važniji zbog svoje primene u trajnim magnetima. Očekuje se da će potražnja rasti dvocifrenim stopama tokom naredne decenije.
Struktura tržišta retkih zemaljskih elemenata ostaje relativno netransparentna sa velikom volatilnošću cena i ograničenim standardizovanim referentnim cenama. Ovo stvara izazove za investitore koji često zavise od dugoročnih ugovora kako bi stabilizovali prihode i obezbedili finansiranje.
Automobilski proizvođači i industrijski proizvođači igraju sve veću ulogu u razvoju tržišta retkih zemaljskih elemenata kroz direktne ugovore sa proizvođačima. Ova vertikalna integracija pomaže osiguravanju dugoročne opskrbe kritičnim materijalima dok smanjuje izloženost geopolitičkim preprekama.
Izgradnja funkcionalnog lanca snabdevanja retkim zemaljskim elementima u Evropi zahtevaće dugoročnu saradnju između rudarskih kompanija, istraživačkih institucija i pružatelja naprednih tehnologija. Ako bude uspešna, Scandinavia–Greenland koridor može značajno promeniti poziciju Evrope na globalnom tržištu kritičnih minerala.
