Evropska potražnja za litijumom ubrzava konkurenciju za resurse koji su ključni za baterije i skladištenje energije, dok istovremeno otvara nova pitanja o društvenim i ekološkim posledicama rudarskih projekata. U Portugalu se taj pritisak najjasnije vidi na severu zemlje, u regionu Barroso, gde lokalne zajednice dovode u pitanje planove za eksploataciju litijuma otvorenim kopom. Razvoj se odvija u trenutku kada Evropska unija nastoji da smanji oslanjanje na uvoz kritičnih sirovina i ubrza domaće kapacitete duž lanca vrednosti.
Kompanija Savannah Resources, sa sedištem u Ujedinjenom Kraljevstvu, planira da razvije rudnik litijuma otvorenog tipa u Barrozu, na području koje graniči sa Nacionalnim parkom Peneda-Geres u severoistočnom delu Portugala. Projektovani obuhvat iznosi oko 840 hektara, pri čemu je tri četvrtine zemljišta u vlasništvu zajednica. Preliminarno odobrenje portugalskih vlasti dodeljeno je u maju, što je pokrenulo novu fazu rasprava o uticajima na vodne tokove, zemljište i tradicionalne oblike korišćenja prostora.
U neposrednoj blizini planiranog nalazišta nalazi se selo Romainho, udaljeno nekoliko stotina metara, a lokalni stanovnici opisuju zabrinutost zbog buke, prašine i mogućeg zagađenja voda. U Barrozu se voda koristi kroz stare kanale za navodnjavanje koje su održavale lokalne zajednice tokom generacija, a poljoprivredna proizvodnja je vezana za pašnjake i šumske površine. Zbog toga se spor vodi i oko toga kako bi rudarske aktivnosti mogle da promene uslove za stočarstvo i upravljanje zemljištem.
Planirani rudnik se pozicionira kao jedan od najvećih projekata litijuma u zapadnoj Evropi, uz očekivanje proizvodnje koja bi bila dovoljna za oko 500.000 baterija za električne automobile godišnje. Takva skala direktno se uklapa u evropske politike o kritičnim sirovinama, gde Evropska komisija procenjuje da će potražnja za litijumom porasti 60 puta do 2050. godine. U tom okviru se navodi da klimatski ciljevi ne mogu biti ostvareni bez materijala poput litijuma.
Evropski pristup dodatno je formalizovan kroz Critical Raw Materials Act, koji ima cilj da olakša rudarske aktivnosti i postavi zahtev da najmanje 10% sirovina EU dolazi iz lokalnih izvora. Portugal je predstavio stav da bi mineralni resursi mogli da doprinesu evropskoj ambiciji da se obezbedi veći deo vrednosnog lanca baterija. Državni sekretar za energiju i klimu Ana Fontoura Gouveia navela je da litijum može generisati investicije vredne 9 milijardi evra.
Istovremeno, razvoj litijumskih projekata nije ograničen samo na Barroso. Kompanija Lusorecursos dobila je odobrenje portugalske agencije za životnu sredinu u septembru da otvori rudnik litijuma unutar prekograničnog biosfernog rezervata Geres-Xures, nekoliko kilometara od Covas do Barroso. Pojava paralelnih projekata povećava značaj pitanja kumulativnih uticaja na ekosisteme, naročito kada se radi o područjima sa visokim nivoom biodiverziteta.
Portugalske vlasti najavile su međunarodnu javnu aukciju koncesija za eksploataciju litijuma, ali prodaja je više puta odlagana zbog zabrinutosti oko socijalnog i ekološkog uticaja rudarstva. Kao dodatni element rizika pominje se istraga o korupciji koja se odnosi na projekte povezane sa litijumom, vodonikom i centrima podataka. U novembru je istraga dovela do ostavke premijera Antonija Košte nakon što su tužioci pritvorili njegovog šefa kabineta, dok su bivši državni sekretar za energiju i predsednik portugalske agencije za životnu sredinu označeni kao osumnjičeni.
Na terenu se protesti lokalnih zajednica usmeravaju ka zahtevu da se suspenduju svi projekti litijuma zbog nedostatka transparentnosti, dok istovremeno proces prospekcije nastavlja da teče u Barrozu uprkos pretresima državnih institucija i kancelarija kompanija. Među argumentima protivnika projekta ističe se da stanovnici nisu uključeni u planove na način koji smatraju adekvatnim. Savannah Resources navodi da će primenjivati standarde kvaliteta i poštovati propise, ali to nije umanjilo otpor koji se zasniva na iskustvima sa ranijim rudarskim aktivnostima.
U raspravi o ekonomskim efektima projekta pojavljuju se kontrastne procene koristi i troškova. Savannah Resources tvrdi da bi projekat mogao da stvori stotine radnih mesta i doprinese više od milijardu evra portugalskom bruto domaćem proizvodu. Lokalni proizvođači dovode u pitanje te tvrdnje ističući postojeće aktivnosti u stočarstvu i kvalitet proizvoda koji zavise od režima upravljanja prirodnim resursima.
Barroso je jedini region u Portugalu, kao i jedan od samo osam u Evropi, koji je FAO prepoznao kao Globally Important Agricultural Heritage System, zbog kombinacije poljoprivredne biodiverzitetske vrednosti, otpornijih ekosistema i kulturnog nasleđa. Zbog toga protivnici projekta navode da bi trajanje eksploatacije moglo biti ograničeno na oko 10 godina, dok bi posledice po pejzaž mogle zahtevati vekove oporavka. U takvom okviru rasprava prelazi sa pitanja pojedinačnih uticaja na pitanje dugoročnog upravljanja teritorijom.
Gradonačelnik opštine Botikas Fernando Queiroga, čiji sastavni deo obuhvata Covas do Barroso, izjavio je da ostavština predaka predstavlja bogato nasleđe koje bi moglo biti devastirano ako se realizuje plan blastiranja brežuljaka i formiranja velikih otvorenih jama. Queiroga je najavio korišćenje svih pravnih sredstava kako bi pokušao da spreči radove. Ovaj pravni pristup dodatno pojačava neizvesnost oko vremenskog plana projekta i dinamike dozvola.
U javnoj debati pominje se i širi problem poverenja prema industriji rudarstva u kontekstu rehabilitacije napuštenih lokacija. Predstavnik ekološke organizacije ZERO Nuno Forner naveo je postojanje 199 napuštenih rudnika koji nastavljaju da utiču na lokalno stanovništvo. On povezuje nedostatak poverenja sa dugom istorijom ekološke štete i slabom odgovornošću industrije prema zajednicama.
Stručnjaci upozoravaju na kumulativne efekte dva velika projekta na lokalne ekosisteme, biodiverzitet i ugrožene vrste. Lepidopterolog Ernestino Maravalhas upozorio je da Barroso predstavlja biodiverzitetsku tačku sa mozaikom livada i šuma te da je registrovano 106 vrsta leptira, uključujući neke među najređima u Evropi. Prema njegovim navodima, uništavanje staništa moglo bi dovesti do nestanka pojedinih populacija.
Pored toga, region sadrži autohtone rase domaćih životinja i retkog konja Garrano, kao i značajne populacije iberijskog vuka koji je prioritetna vrsta klasifikovana kao ugrožena. U ekosistemima su prisutne i kritično ugrožene populacije školjke slatkih voda freshwater pearl mussels (Margaritifera margaritifera). Forner ocenjuje da potencijalni uticaji na teritoriju, vode i zdravlje ljudi prevazilaze očekivane koristi od rudarstva litijuma.
U raspravama o konceptu „zelene“ tranzicije pominje se i pitanje kako rudarske aktivnosti mogu biti usklađene sa ciljevima dekarbonizacije kada uključuju otvoreni kop, tešku mehanizaciju pokretanu fosilnim gorivima i intenzivan drumski transport kamionima. Gradonačelnik Queiroga postavlja pitanje kako takve operacije mogu nositi oznaku „zelene“, dok Forner ukazuje na potrebu promene načina korišćenja ograničenih resursa umesto oslanjanja isključivo na zamenu tehnologije bez sistemskih korekcija.
Kroz dozvolne korake koje su već započeli regulatorni procesi Portugala, projekt Savannah Resources u Barrozu dobio je preliminarnu osnovu za dalje razmatranje obaveza prema životnoj sredini i društvenim kriterijumima. Istovremeno, paralelni razvoj Lusorecursos projekta u biosfernom rezervatu Geres-Xures ukazuje na to da će regulatorna procena morati obuhvatiti šire prostorne odnose i kumulativne rizike po biodiverzitet. Za regionalnu industriju kritičnih sirovina to znači da tempo evropskih politika o snabdevanju neće zavisiti samo od tržišne potražnje već i od sposobnosti sistema dozvola da odgovori na konkretne uticaje na zemljište, vodu i ugrožene vrste.
