Niger nastoji da proširi krug potencijalnih partnera u rudarstvu i prirodnim resursima dok se diplomatski odnosi s Francuskom dodatno pogoršavaju. U pozadini je odluka francuske nuklearne grupe Orano da obustavi proizvodnju uranijuma u Nigeru, nakon preuzimanja vlasti vojnog režima u julu 2023. godine. Ovakav zaokret otvara pitanje kako će Niamej upravljati snabdevanjem i izvoznim tokovima u sektoru uranijuma.
Ministar rudarstva Nigera Ousmane Abarchi potvrdio je da je zemlja već održala razgovore s ruskim kompanijama zainteresovanim za istraživanje i eksploataciju mineralnih resursa. Prema njegovim navodima, interes nije ograničen samo na uranijum, već obuhvata širi spektar prirodnih resursa. To je relevantno jer Niger, kao jedan od ključnih proizvođača uranijuma u svetu, pokušava da zadrži operativni kontinuitet i pregovaračku poziciju.
Abarchi je istovremeno istakao da je odnos s Francuskom opterećen odbijanjem francuskih zvaničnika da priznaju vojne vlasti u Nigeru. On je postavio pitanje da li je prihvatljivo da francuske kompanije nastave eksploataciju resursa Nigera u okolnostima političkog spora. U praksi, ovakav stav može uticati na licencne aranžmane, upravljanje projektima i uslove pod kojima se nastavlja ili prekida proizvodnja.
Niger se nalazi na sedmom mestu u svetu po proizvodnji uranijuma, što dodatno pojačava strateški značaj svake regulatorne i ugovorne odluke. U nastojanju da poveća kontrolu nad svojim rudnim potencijalom, Niamej radi na izmeni rudarskih pravila. Promene propisa posebno su osetljive za projekte koji zavise od međunarodnih partnerstava i izvozne logistike.
Jedna od spornih mera odnosi se na opoziv dozvole za Orano rudnik uranijuma Imouraren, koji se ubraja među najvećim ležištima globalno. Opoziv dozvole predstavlja signal promene režima upravljanja projektima i može promeniti raspodelu prava, obaveza i troškova između države i koncesionara. Takođe, odluke o dozvolama često određuju tempo restrukturiranja portfolija proizvođača uranijuma.
Operativni rizici nisu vezani samo za regulatorni okvir, već i za izvoz. Niger se suočio s poteškoćama u izvozu uranijuma nakon zatvaranja granice s Beninom, što je Niamej naveo kao bezbednosnu meru. Za industriju to znači dodatne troškove transporta, potencijalne zastoje u isporukama i potrebu za preusmeravanjem logistike ka alternativnim pravcima.
Obustava Orano proizvodnje dodatno naglašava kako političke tenzije mogu brzo preći u industrijske posledice. Kada se proizvodnja suspenduje, država koja je oslonjena na rudarski prihod mora istovremeno upravljati ugovorima, izvoznim kanalima i budućim investicionim planovima. Abarchijevi komentari uklapaju se u širi regionalni obrazac gde više zapadnoafričkih zemalja traži nove strateške saveznike.
U tom kontekstu, Niger nastoji da diverzifikuje spoljne partnere dok odnosi s bivšom kolonijalnom silom ostaju nestabilni. Fokus na ruske kompanije u razgovorima o istraživanju i eksploataciji prirodnih resursa predstavlja pokušaj da se popuni vakuum nastao prekidom aktivnosti Oranoa i promenama u regulatornom okruženju. Istovremeno, opoziv dozvole za Imouraren i pitanja izvoza pokazuju da će svaka nova saradnja zavisiti od sposobnosti države da uskladi pravila, logistiku i kontinuitet proizvodnje.
