Rio Tinto je pozvao stručnjake različitih profila i protivnike projekta Jadar da se uključe u dijalog zasnovan na proverljivim činjenicama, uz obrazloženje da širenje netačnih informacija otežava javnu raspravu. U saopštenju kompanije navodi se da se u javnosti pojavljuju tvrdnje koje, prema njenom stavu, nisu usklađene s dostupnim podacima objavljenim na sajtu Rio Tinto Serbia. Ovakav pristup je značajan jer se u fazama planiranja i regulisanja rudarskih projekata sporovi oko tehničkih parametara i procedura često direktno odražavaju na regulatorni rizik i društvenu saglasnost.
Jedna od tačaka sporenja odnosi se na obim zemljišta koji bi bio potreban za realizaciju projekta. Rio Tinto navodi da tvrdnja o “desetinama hiljada hektara” nije tačna i da ukupna površina iznosi 390 hektara: 220 hektara za centralnu projektnu zonu i 170 hektara za deponiju u dolini Štavice. U praksi, razlika između reda veličine površina utiče na procenu uticaja na korišćenje prostora, planiranje infrastrukture i obim administrativnih koraka u prostornom planiranju.
Kompanija takođe osporava navode da su geološka istraživanja sprovedena bez dozvole vlasnika zemljišta i da su pri tome nastala ekološka oštećenja. Rio Tinto tvrdi da su radovi izvedeni u skladu sa Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima, uz uspostavljanje prava pristupa istražnim lokacijama za svaku aktivnost uz saglasnost vlasnika nepokretnosti. Ovaj segment je relevantan za razumevanje pravnog okvira istražnih aktivnosti, jer se sporovi oko pristupa terenu obično vezuju za pitanja odgovornosti, naknada i usklađenosti sa propisima.
U delu koji se odnosi na tehničku bezbednost istražnih radova, Rio Tinto navodi da se bušotine redovno kontrolišu i da se, ukoliko dođe do oštećenja, svi nedostaci odmah otklanjaju. Kompanija time odgovara na tvrdnje koje dovode u pitanje integritet bušotinskih radova i posledice po okolinu. Za industrijsku praksu, učestalost inspekcija i procedura sanacije predstavljaju ključne elemente upravljanja rizikom tokom faza istraživanja.
Rio Tinto odbacuje i tvrdnju da bi došlo do ugrožavanja životne sredine usled prosipanja jalovine iz projekta Jadar. Prema navodima kompanije, to nije moguće jer nije planiran objekat za tečnu jalovinu. Ova razlika u projektnoj konfiguraciji je posebno važna za procenu rizika od curenja i upravljanje postrojenjima za preradu mineralnih sirovina, gde tip postrojenja često određuje režim bezbednosti i nadzora.
Posebno sporno pitanje u javnosti odnosi se na upotrebu sumporne kiseline i potencijalne emisije sumpornih gasova. Rio Tinto ističe da bi se sumporna kiselina koristila na temperaturi od 90 stepeni Celzijusa, čime se sprečava isparavanje sumpor-dioksida. Kompanija dodatno navodi da proces teče u zatvorenim sistemima, te da ne bi trebalo da postoji mogućnost oštećenja zemljišta usled rada sa kiselinom.
U istom kontekstu, Rio Tinto naglašava da je upotreba sumporne kiseline široko primenjena u industriji i da je strogo regulisana propisima Vlade Srbije i najboljom međunarodnom praksom. Za regulatornu procenu ovakvih tehnologija relevantni su režimi upravljanja hemikalijama, kontrola emisija i standardi operativne bezbednosti, posebno kada su procesi vezani za preradu mineralnih sirovina. Time kompanija pokušava da premosti jaz između tehničkih tvrdnji i percepcije rizika u javnosti.
Kompanija takođe osporava narativ da Srbija ne bi imala ekonomske koristi od projekta Jadar. Rio Tinto navodi da bi projekat predstavljao najveću greenfield investiciju u savremenoj istoriji Srbije, procenjenu na oko 2,5 milijardi američkih dolara prema procenama iz 2021. godine. Ovakve brojke su važne jer se u modelima uticaja velikih rudarsko-prerađivačkih projekata budžetski efekti i zapošljavanje koriste kao argumenti u raspravama o društveno-ekonomskim posledicama.
Prema podacima koje kompanija pripisuje konsultantskoj firmi Ergo, doprinos republičkim i lokalnim budžetima iznosio bi 180 miliona evra godišnje pri punoj operativnoj sposobnosti. Navodi se i stvaranje 1.300 stalnih radnih mesta, dok bi tokom izgradnje bilo angažovano do 3.500 privremenih radnika. Dodatno se pominje očekivanje indirektnih efekata kroz još 3.265 radnih mesta širom Srbije kada se uzmu u obzir multiplikativni uticaji.
Rio Tinto navodi da bi svaka godina rada projekta donosila oko 700 miliona evra direktne dodatne vrednosti, uz doprinos rastu većem od tri procenta u odnosu na tadašnji nivo BDP-a Srbije. U industrijskim analizama ovakvi indikatori služe kao osnova za procenu makroekonomskog uticaja velikih investicija, ali zavise od pretpostavki o dinamici izgradnje i ostvarivanju punog kapaciteta. Zato je precizno definisanje “punog operativnog kapaciteta” ključno za tumačenje ovih projekcija.
U delu koji se odnosi na regulatorni status projekta, Rio Tinto odbacuje tvrdnje da je kompanija odobrila odluku o obustavi projekta ili da je izvršila podmićivanje zvaničnika. Kompanija ističe da nema uticaj na srpske propise i navodi da je Vlada Srbije donela uredbu kojom je prestala važnost posebnog namenskog prostornog plana za realizaciju projekta Jadar. Ova informacija je relevantna jer odluke o prostornim aktima neposredno utiču na mogućnost nastavka projektnih aktivnosti.
Na kraju saopštenja Rio Tinto navodi da će radi zaštite svojih interesa koristiti sva dostupna pravna sredstva kako bi sprečio dalje širenje netačnih informacija koje su, kako se navodi, prenete u medijskim objavama agencije Tanjug. U takvim slučajevima pravni okvir postaje deo operativnog konteksta projekta: tempo postupaka može uticati na raspored aktivnosti kompanije i način na koji se dokumentacija tumači pred nadležnim institucijama.
