Objavljivanje nacrta studije procene uticaja na životnu sredinu (EIA) za projekat „Jadar“ ponovo je otvorilo pitanje statusa litijumskog i boratnog razvoja u zapadnoj Srbiji. Ekološki ustanak je ocenio da je reč o „jeftinoj propagandi“ i pokušaju da se ublaži stav građana, iako je projekat, kako navode, zaustavljen. U toj interpretaciji, inicijativa dolazi od kompanije Rio Tinto uprkos tome što ne postoji zvanični dokument koji bi omogućio iskopavanje.
Prema saopštenju Ekološkog ustanka, Rio Tinto je objavio nacrt studije iako, kako tvrde, nema dozvole za izvođenje radova jer je projekat „terminiran“. Pokretač protesta navodi da se takav potez tumači kao „omekšavanje“ javnog otpora, umesto kao korak ka formalnom odobrenju. Posebno se ističe da se komunikacija sa građanima pojavljuje u trenutku kada pravni okvir za eksploataciju i preradu jadarita nije stabilan.
U istom kontekstu, Ekološki ustanak podseća da je regulativa kojom se uređuje prostorni plan za eksploataciju i preradu jadarita ukinuta. To pitanje je ključno za razumevanje razlike između tehničkih studija i operativne dozvoljenosti projekata u rudarstvu. Nacrt EIA sam po sebi ne znači odobrenje radova, ali može uticati na tok javne rasprave i percepciju spremnosti projekta.
Ekološki ustanak dovodi u pitanje i vremenski okvir izrade studije, navodeći da su dve godine potrebne za EIA. U saopštenju se postavlja pitanje zašto se sada insistira na informisanju javnosti, kada je tokom ranijih protesta oko litijuma kod Loznice, kako tvrde, izostao sličan pristup dijalogu. Ta razlika u komunikaciji, prema njihovom stavu, otvara prostor za tumačenje motiva objavljivanja nacrta.
U kritici se navodi i ranija poruka tadašnje premijerke Ane Brnabić od 24. januara 2022. godine. Ekološki ustanak citira da je Brnabić rekla da međunarodna rudarska kompanija Rio Tinto više nema prava da istražuje litijum i bor u zapadnoj Srbiji i da nijedna druga kompanija nije podnela zahtev za takva prava. Ovaj element se koristi kao argument da projekat nije u fazi koja bi odgovarala novim koracima ka formalizaciji.
Analitički gledano, spor oko prava istraživanja i statusa projekata utiče na to kako se procene uticaja na životnu sredinu uklapaju u regulatorni ciklus. Ako pravni osnov za eksploataciju nije uspostavljen ili je ukinut, nacrt EIA ostaje pre svega dokument koji prethodi eventualnim narednim koracima. U praksi to može produžiti period neizvesnosti za industrijske planove povezane sa lancem snabdevanja mineralima.
Ekološki ustanak dodatno skreće pažnju na političko-regulatorni kadar, navodeći da ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović ima višegodišnje radno iskustvo u Evropskoj investicionoj banci (EIB). U njihovom obrazloženju EIB se opisuje kao finansijer Rio Tinto projekata širom sveta, te se tvrdi da bi ministarka trebalo da sprovodi ideju rudarenja litijuma u Srbiji pod pritiskom evropskih zvaničnika. Ovaj deo poruke fokusiran je na odnos institucija finansiranja i regulatornih odluka koje utiču na projekte kritičnih sirovina.
U saopštenju se pominje i dokument koji je Ekološki ustanak objavio pre dve godine, odnosno u novembru prethodne godine. Kako navode, reč je o materijalu koji je Republika Srbija dostavila „Rendon Group“, a koji opisuje novu strategiju lobiranja za implementaciju projekta „Jadar“. Ta informacija se vezuje za širi političko-komunikacioni okvir koji prati velike rudarske projekte.
Ekološki ustanak navodi da John Rendon, vlasnik kompanije Rendon Group, ima decenijsko iskustvo u vođenju strateških restrukturiranja i obnovi političkih odnosa između energetskih i ekstraktivnih kompanija i civilnog društva. U njihovoj interpretaciji to bi trebalo da utiče na način na koji se javnost uključuje u raspravu o projektu „Jadar“. Za industrijske aktere to predstavlja signal da procesi oko dozvola nisu ograničeni samo na tehničke studije već obuhvataju i upravljanje stakeholderima.
Objavljivanje nacrta EIA tako postaje centralna tačka ponovnog preispitivanja statusa projekta „Jadar“ u trenutku kada su pitanja dozvola i prostornog okvira predmet sporenja. Dok nacrt može pokrenuti ili intenzivirati javnu raspravu o uticajima na životnu sredinu, formalna mogućnost izvođenja radova zavisi od važećih regulatornih akata. U tom rasponu između tehničke dokumentacije i operativne dozvoljenosti odvija se ključna dinamika odluka o projektima vezanim za kritične sirovine.
