„Projekat Jadar” je zvanično prekinut početkom 2022. godine, ali Rio Tinto istrajava u svojim istraživačkim poduhvatima uz punu podršku Vlade Srbije, potvrdila je Dragana Đorđević, naučni savetnik Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerziteta u Beogradu.
Govoreći na naučnom simpozijumu „Projekat Jadar – Napredak do 2021. i od 2021.“ u Kragujevcu, Đorđević je otkrila da Rio Tinto aktivno nastoji da stekne veće površine zemlje u Jadru kako bi završio svoje istraživanje. „Pored značajnog lokalnog otpora, pomažemo članovima zajednice u njihovim naporima. Konačan ishod ostaje neizvestan,“ izjavila je ona.
Đorđević je ukazala na brojne nepravilnosti koje se pripisuju Rio Tintu, napominjući: „Naučna zajednica revnosno ističe nepravilnosti, a nadamo se da će i pravni stručnjaci intervenisati, što će dovesti do razrešenja.” Ona je istakla da su stručnjaci na licu mesta uočili zagađenje životne sredine koje je rezultat istraživačkih aktivnosti kompanije Rio Tinto, što je u suprotnosti sa tvrdnjama kompanije o strogom pridržavanju ekoloških standarda.
Sa druge strane, podrška naše vlade i zakonodavna prilagođavanja omogućavaju zagađivanje i kontaminaciju kompanije“, rekla je Đorđević. Ona je istakla da je važno da građani poslušaju stručne savete a ne političku retoriku, koja je, smatra, često u skladu sa interesima stranih kompanija.
„Kompanije privlače regioni sa jeftinom eksploatacijom, radnom snagom, slabim ekološkim standardima i visokom korupcijom. Tokom protekle decenije, naša zemlja je pala za više od 20 mesta na globalnom indeksu korupcije, omogućavajući koruptivne prakse stranih subjekata, utičući na odluke vlade od vrha do lokalnih nivoa“, elaborirala je ona.
Đorđević je ponovila odlučno protivljenje struke „Projektu Jadar“, navodeći njegov uticaj na životnu sredinu, koji se obično povezuje sa pustinjskim regionima širom sveta.
„Većina svetskih rezervi litijuma nalazi se u Južnoj Americi, posebno u solanama Atakama, gde se nalazi 70 odsto svetskih rezervi, a litijum se lako može izvući korišćenjem solarne energije. Srbija, pak, poseduje samo delić rezervi, pre svega u rudama, koje podrazumevaju složene i ekološki štetne metode vađenja, ostavljajući za sobom jalovinu koja zagađuje “, objasnila je ona.
Ona je naglasila prolaznu prirodu stranih rudarskih operacija, naglašavajući nedostatak odgovornosti za sanaciju životne sredine kada ove kompanije odu.
Naučni simpozijum „Projekat Jadar – napredak do 2021. i od 2021. godine“ organizovao je Savez ekoloških organizacija Srbije (SEOS) u saradnji sa lokalnim udruženjima Neko Brine za Levač iz Rekovca i Prvi na Skali iz Kragujevca.
Izvor: miningwatch.news
