U centru pažnje javnih i pravnih rasprava u Srbiji ponovo se našao projekat Jadar, ključan za planove eksploatacije litijuma, nakon informacija da je Rio Tinto pokrenuo proceduru međunarodne arbitraže. Prema navodima britansko-srpske organizacije Earth Thrive, Rio Tinto je zvanično obavestio srpsku vladu o sporu vezanom za zaustavljeni projekat, pozivajući se na bilateralni investicioni ugovor između Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva. Takav korak, ukoliko se potvrdi kroz zvanične kanale, može uticati na način na koji se upravlja rizikom ulaganja i regulatornim odlukama u rudarskim projektima.
Earth Thrive navodi da je obaveštenje upućeno uz pozivanje na odredbe bilateralnog investicionog ugovora, čime se spor okvirno veže za mehanizme investitor–država. U istom izveštaju se ističe da je arbitražni postupak potencijalno predviđen kroz pravila ICSID, ICC ili UNCITRAL. Istovremeno, ostaje nejasno da li je kompanija nakon podnošenja obaveštenja preduzela naredne formalne korake u arbitražnom procesu.
Najava mogućeg spora prvi put je dospela u javnost kroz platformu Investment Arbitration Reporter, u tekstu o tome da Srbija može ponovo razmatrati projekat litijuma koji je izazvao ekološke proteste i ranije neotkriveno obaveštenje o sporu. U tom kontekstu, podseća se da je Jadar zaustavljen početkom 2022. godine, neposredno pred izbore, nakon višemesečnih javnih reakcija. Domaći zvaničnici su tada suspenziju projekta opisivali kao političku odluku, što je relevantno za razumevanje pravnog i regulatornog okvira u kojem se spor postavlja.
Investment Arbitration Reporter prenosi da je Rio Tinto tada nagovestio mogućnost arbitraže, navodeći da je pribavio pravni savet kako bi osigurao da investicija bude tretirana pravično i da ne bude ugrožena nezakonitim, nerazumnim ili diskriminatornim postupanjem. Earth Thrive dodatno navodi da je potvrđeno podnošenje obaveštenja o sporu srpskoj vladi, uz pomoć advokatske kancelarije Freshfields Bruckhaus Deringer. Međutim, bez dostupnih detalja o daljim radnjama i statusu postupka, procena faze spora ostaje ograničena na javno iznete informacije.
Paralelno sa pitanjem međunarodne arbitraže, domaći sudski postupci predstavljaju drugi sloj pravnog nadmetanja oko Jadra. U januaru 2024. godine premijer Srbije pominjao je mogućnost tužbe protiv države od strane Rio Tinta na osnovu prava iz eksploatacione dozvole iz 2004. godine. Ipak, domaći mediji naglašavaju da nije potpisan ugovor sa investitorom, što otvara pitanje kako se ta prava tumače u odnosu na kasnije odluke o projektu.
Prema izveštajima domaćih medija krajem 2023. godine, kompanija Rio Sava Explorations, podružnica Rio Tinta, podnela je devet tužbi pred Upravnim sudom Srbije zbog obustave projekta Jadar i iskopavanja litijuma. Nova.rs navodi da su formirana četiri predmeta protiv odluka Vlade Srbije, dva protiv odluka Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i još tri protiv odluka Ministarstva finansija. Takva struktura tužbi sugeriše da su osporavane odluke raspoređene na više nivoa državne administracije.
Earth Thrive je još tokom marta 2023. upozoravao na potencijalne tužbe povezane sa odlukama koje su dovele do zastoja projekta. Potvrda korišćenja pravnih mehanizama protiv odluke iz 2022. godine prema navodima Earth Thrive-a pronađena je u izveštaju koji je Ministarstvo zaštite životne sredine dostavilo Bernskoj konvenciji početkom 2023. godine. Organizacija navodi da je taj dokument postao dostupan javnosti nakon podnošenja.
Earth Thrive je ranije podneo pritužbu Bernskoj konvenciji 2021. godine zbog izgradnje rudnika litijuma u dolini reke Jad ar i prateće infrastrukture, uz obrazloženje o štetnom uticaju na životnu sredinu. Organizacija deluje u okviru London Mining Networka, koalicije nevladinih organizacija usmerenih na negativne efekte kompanija sa sedištem u Londonu. U tom okviru se povezuje širi regulatorni i društveni kontekst koji prati projekte kritičnih sirovina u regionu.
Aktivističke aktivnosti povezane sa Jadr arom bile su vidljive i tokom skupova akcionara Rio Tinta 2023. i 2024. godine, kada su predstavnici London Mining Networka i Earth Thrive-a organizovali protestne akcije u znak podrške lokalnoj zajednici koja se protivi izgradnji rudnika u dolini Jad ar . Earth Thrive navodi da su ove godine Sofia Stefanović i Nina Đukanović nastupile kao doktorske studentkinje Univerziteta Kembridž odnosno Univerziteta Oksford, obraćajući se akcionarima i upravnom odboru Rio Tinta u ime organizacija koje se protive projektu.
U aprilu 2024. godine organizovane su istovremene akcije ispred Ministarstva rudarstva i energetike u Beogradu od strane aktivista Extinction Rebelliona i Earth Thrive-a, dok su aktivisti SEOS-a okupljali javnost u Loznici. Earth Thrive dalje navodi da će organizacije koje se protive otvaranju rudnika litijuma Jadar okupiti 28. juna u Gornjim Nedeljicama. Takvi događaji nisu direktan dokaz pravnog statusa arbitraže ili sudskih postupaka, ali ukazuju na kontinuiranu društvenu mobilizaciju oko projekta koji ima strateški značaj za snabdevanje kritičnim sirovinama.
Za tržišne učesnike i institucije koje prate rizike povezane sa rudarskim projektima u jugoistočnoj Evropi posebno je relevantno to što bi potencijalna arbitraža mogla otvoriti pitanje tumačenja bilateralnog investicionog ugovora i odnosa između investicionih prava i odluka države o suspenziji projekta. Istovremeno, broj tužbi koje pominju domaći izvori pokazuje da spor nije ograničen samo na međunarodni nivo već se vodi i kroz upravno-sudsku praksu Srbije. U takvom režimu upravljanja rizikom ključna postaje precizna evidencija proceduralnih koraka: od obaveštenja o sporu do eventualnih formalnih zahteva pred arbitražnim telima.
Kako status arbitraže ostaje nejasan bez dodatnih zvaničnih informacija o daljim radnjama Rio Tinta nakon podnošenja obaveštenja srpskoj vladi, naredni razvoj će zavisiti od objavljivanja proceduralnih dokumenata i eventualnih odgovora nadležnih institucija Srbije. U međuvremenu, domaći sudski predmeti povezani sa odlukama državnih organa ostaju merodavan indikator intenziteta pravnog spora oko projekta Jadar.
